Foto: FoNet/TV FoNet

Samardžić smatra da brzi sporazum ne može da reši konflikt koji traje više od 120 godina i objašnjava da čitav proces za postizanje kompromisa traži vreme da bi se javna mnjenja upoznala sa njim.

„To je čitav niz i pregovora i delikatnih koncesija koje jedni drugima trebalo da damo da bi došlo do trajnog rešenja“, napomenuo je Samardžić, u okviru serijala razgovora Kosinus.

On je novinaru Milenku Obradoviću rekao da bi brzi sporazum o Kosovu predstavljao više „jedno preko rešenje nego kompromis“.

„Sveobuhvatna normalizacija je priznanje“, smatra Samardžić i obrazlaže da bi ta normalizacija značila i uređenje odnosa u međunarodnoj politici i priznavanje Kosova kao subjekta u toj oblasti.

To je onda gotovo i zato kažem da sečenje Gordijevog čvora mačem ne odgovara ovoj priči, jer će se problemi vući decenijama, procenjuje Samardžić.

On ne veruje da je u ovom momentu moguć kompromis sa kosovskim Albancima, jer oni imaju podršku zapadnih zemalja, pre svega Sjedinjenih Američkih Država.

„Oni su proglasili nezavisnost 2008. zato što su imali podršku Amerike“, podsetio je Samardžić i ocenio da se kompromis o Kosovu mora postizati korak po korak i da se za njega mora ostaviti vreme.

Uslov za kompromis Srbije sa kosovskim Albancima je nepristrasni posrednik, rekao je Samardžić, koji veruje da bi kompromis bio moguć na srednje staze posle nekoliko godina pregovaranja, ako bi se uspostavili fer uslovi.

On smatra da bi rešenje pitanja Kosova trebalo vratiti u Ujedinjene nacije (UN) i da nikako ne bi trebalo pristati na neku međunarodnu konferenciju.

„Međunarodna konferencija je zapravo argument jačeg“, ocenio je Samardžić i dodao da se postavlja pitanje kakva bi u tom slučaju bila konstelacija snaga i interesa velikh sila.

Prema njegovom stavu, za Srbiju je bolje da se kosovsko pitanje reši u okviru UN, jer se u svetskoj organizaciji odlučuje konsenzusom, pa bi velike zemlje morale da prihvate takav princip odlučivanja.

Samardžić nije saglasan sa predlogom da Kosovo dobije stolicu u UN, u slučaju postizanja kompromisa, jer bi to značilo međunarodno priznanje.

„To bi značilo međunarodno priznanje države. Zašto bi dobili stolicu u UN? To ne može biti država. Po svim međunarodnim i domaćim pravnim aktima Kosovo je pokrajina“, tvrdi Samardžić.

On podseća i da Rezolucija 1244 govori o Kosovu kao delu SR Jugoslavije, a da je Srbija pravni naslednik te države.

„Zašto bi Srbija prihvatila otcepljenje kao svršen čin i još ga priznala? To se nikada nije dogodilo. Nema suštinskih razloga za to“, uveren je Samardžić, koji smatra da je Kosovo okupirano i da Albanci hoće silom da se otcepe.

Uz ocenuo da nijedna zemlja ne bi priznala nasilno otcepljenje dela teritorije, on je ponovo upitao „zašto bi vi priznali da vam je neko zauzeo sobu u jednom stanu, a vi imate privatni stan i odgovarajući validni pravni akt?“

„To niko ne bi priznao. Možda bi trpeo siledžiju dok je jači, ali kada se normalizuju odnosi, vi imate sud i način da to vratite“, rekao je Samardžić.

Upitan da li bi o eventualnom rešenju za Kosovo trebalo da se izjasne građani na referendumu, on je uzvratio stavom da je to način na koji predsednik Republike nastoji da izvrda svoju odgovornost.

„To je nemoguće ustavno. Taj referendum koji predsednik države najavljuje ili preti njime jeste zapravo način da on izvrda svoju odgovornost“, precizirao je Samardžić.

Neko iz Srbije bi trebalo da potpiše dokument o predaji Kosova, a Aleksandar Vučić, prema rečima Samardžića, ne želi da mu u istoriji ostane ime kao osobe koja je priznala Kosovo i zato se poziva na referendum.

Pitanje Kosova je u krajnjoj liniji pitanje teritorjalnog integriteta, objasnio je Samardžić i napomenuo da se teritorija može menjati jedino ustavnom procedurom.

Ako bi Vučić potpisao dokument o Kosovu i predao ga Skupštini Srbije na ratifikaciju, objasnio je Samardžić, ta ratifikacija bi podrazumevala promenu Ustava Srbije.

Kako je rekao, tada bi se morala pokrenuti promena Ustava i za taj predlog bi moralo da se glasa dvotrećinskom većinom, zatim za akt o promeni dvotrećinskom većinom, pa onda referendum.

Ustav propisuje takvu proceduru za promenu ustavnih članova, predočio je Samardžić i podsetio da se to posebno odnosi na osnovna načela u Ustavu, poput teritorijalnog integriteta.

On smatra da Vučićeva najava referenduma o Kosovu predstavlja manipulaciju i antiustavnu aktivnost, ali navodi i da bi se u slučaju raspisivanja referenduma mogao pokrenuti postupak za ispitivanje kršenja Ustava.

„Ustavni sud bi morao da kaže mišljenje o tome“, tvrdi Samardžić i konstatuje da postoji mnogo pravnih procedura, ali da Vučić „ne haje za pravni okvir, već se ponaša kao da je država njegova prćija i da može da radi šta god hoće“.

Prema stavu Samadržića, ne bi trebalo zanemarivati činjenicu da Kosovo predstavlja posebnu oblast za srpsku istoriju i prostor na kome je ponikla srpska država.

„Nije u pitanju Alžir i Francuska. To je prostor na kome je država Srbija ponikla i što je vratila na uobičajen istorijski način, a sada treba da ga izgubi zbog ambicije jedne nacionalne manjnine da se otcepi i konstelacije međunarodnih odnosa“, napominje Samardžić.

On je zaključio da je Kosovo suštinsko pitanje za Srbiju i da bi ga tako trebalo i posmatrati.