Samostalni put Prištine ka EU

Prema informacijama iz Brisela, Kosovo će u regulativi o viznom režimu Evropske unije biti stavljeno u kategoriju teritorija koje za EU imaju neodređen, nepriznat međunarodni pravni položaj. U svim dokumentima Unije, s obzirom na to da nezavisnost Prištine nisu priznale sve njene članice, Kosovu se dodaje nastavak „pod Rezolucijom 1244“.

Zbog toga će Evropska komisija predložiti da beli šengen dobiju građani Srbije, sa izuzetkom onih koji imaju prebivalište na teritoriji Kosova, bilo da su Srbi, Albanci ili Romi. Komisija će predložiti da Srbija i kosovskim građanima izdaje pasoše u Beogradu. Na osnovu tog predloga, vlasti Srbije će u jedinstvenom koordinacionom centru u Beogradu moći da izdaju biometrijske pasoše i građanima s Kosova, ali će oni morati da izvade evropske vize da bi mogli da uđu u šengenski prostor EU.

Iz svega navedenog može se zaključiti da Srbija i Kosovo idu odvojeno u pravcu evropskih integracija. Samostalni put Kosova u procesu pridruživanja EU omogućila je vlada Vojislava Koštunice kada je u aprilu 2004. usvojila Informaciju o Evropskom partnerstvu i potrebi usvajanja plana za realizaciju prioriteta iz Evropskog partnerstva, koji je potvrđen 2006, takođe u vreme Koštuničine vlade, najvećeg ovdašnjeg borca protiv samoproglašene nezavisnosti Kosova.

Paralelni proces evropskih integracija KiM i Srbije praktično je počeo još 2003, posle Samita EU u Solunu. Unija je na solunskom samitu ponudila zemljama Zapadnog Balkana dokument pod nazivom Evropsko partnerstvo, kao jedan od glavnih instrumenata pretpristupne strategije prema zemljama koje su potencijalni kandidati za članstvo.

Tada je, kako je Danasu objašnjeno u vladinoj Kancelariji za evropske integracije, konstatovana činjenica da se na teritoriji Kosova na osnovu Rezolucije 1244 nalazi administrativna misija međunarodne organizacije Unmik, koji ima prerogative da prati tok reformi unutar te teritorije, a da istovremeno Srbija nema nikakvu polugu kojom bi mogla da ih natera da se u svom razvoju kreću na jednu ili drugu stranu. Međutim, kako nam je rečeno, to svakako ne znači da je na sebe neko preuzeo odgovornost da definiše budući status Kosova.

Predstavnica za štampu kancelarije EK na Kosovu Dragana Stolić ranije je za Danas rekla da Kosovo „kao i ostatak regiona Zapadnog Balkana, ima jasnu evropsku perspektivu“. Ona je navela da EK koristi iste instrumente za Kosovo kao i širom regiona, kao što su redovna izveštavanja, Evropsko partnerstvo i redovan dijalog putem Mehanizma za praćenje procesa stabilizacije i pridruživanja, koji čine sastanci na tehničkom i političkom nivou.

Evropske integracije Kosova

Juna 2003. na samitu EU u Solunu zemljama Zapadnog Balkana ponuđeno je Evropsko partnerstvo i definisan različiti pristup integracijama Srbije, Crne Gore i Kosova (u skladu s Rezolucijom 1244). Srpski premijer tada je bio Zoran Živković.

Aprila 2004. Vlada Srbije je usvojila Informaciju o Evropskom parterstvu i potrebi usvajanja akcionog plana za realizaciju prioriteta iz Partnerstva. Aprila 2006. Vlada je taj plan usvojila. Tadašnji premijer bio je Vojislav Koštunica.

Aprila 2005. Evropska komisija (EK) je otvorila svoju kancelariju u Prištini. Tokom 2006. Kosovo je počelo da učestvuje u Procesu stabilizacije i pridruživanja i ustanovljen je posebni Mehanizam za praćenje PSP. Februara 2008. na Kosovo je stigao specijalni predstavnik EU Piter Fejt i počelo je s radom misija Euleks, zadužena za pomoć kosovskim institucijama u izgradnji „reda i zakona“.

Na jesen 2009. EK će predstaviti „Studiju izvodljivosti“ o napretku Kosova u evropskim integracijama. Prema saopštenju Kancelarije EK u Prištini, ovim počinje „nova faza u napretku Kosova u okviru politike EU za Zapadni Balkan“.

U narednih godinu dana očekuje se da Kosovo dobije svoju „mapu puta“ za viznu liberalizaciju.