„To rade sve zemlje. Ministarstvo je takvu instrukciju slalo i za prethodnog predsednika države, a činiće to i ubuduće“, navodi se u odgovoru portparola MSP Miloša Todorovića.

Sagovornici Danasa, bivši ambasadori i stručnjaci za spoljnu politiku, ukazuju da je „očekivan“ dopis generalnog sekretara srpskog MSP Zorana Markovića diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije širom sveta s instrukcijom o postavljanju Nikolićevog portreta na vidna mesta. Taj nalog je upućen, kako stoji u pismu, na zahtev Generalnog sekretarijata predsednika Republike.

Ipak, oni naglašavaju da takva praksa nije primenjivana još od vremena Josipa Broza Tita, kao i da postoje informacije da su „neki ambasadori tokom mandata Slobodana Miloševića to činili na svoju ruku, ali da su fotografije uklanjane upravo na zahtev tadašnjeg šefa države“.

Inicijativa o postavljanju portreta Nikolićevog prethodnika na predsedničkoj funkciji Borisa Tadića u diplomatskim predstavništvima Srbije bila je pokrenuta 2008, ali je „zbog određenih prepreka ostala nerealizovana“, kažu za Danas srpske diplomate.

Dušan Simeonović, ambasador u penziji i član Foruma za međunarodne odnose, objašnjava za Danas da je tokom 40 godina diplomatske službe u ambasadama i na Istoku i na Zapadu „uglavnom viđao portrete šefova država“. „Ne postoji striktno određeno pravilo, ali, recimo, sve arapske zemlje primenjuju takvu praksu, bilo da je reč o republikama ili monarhijama. S druge strane, u našim ambasadama nije bilo portreta predsednika države još od vremena Broza“, objašnjava Simeonović koji je, između ostalog, službovao u Tunisu, Libiji, Egiptu, Siriji.

Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj i saradnik Instituta društvenih nauka, komentariše za Danas da njegovo „iskustvo stečeno tokom mandata u Berlinu pokazuje da je sasvim opravdana inicijativa MSP“.

„U svojstvu ambasadora posetio sam najmanje 30 ambasada u nemačkoj prestonici i u više od 20 video takve portrete. Čak sam i navodio u razgovorima da bi bilo dobro da taj trend počne da sledi i Srbija, budući da zastava, grb i fotografija predsednika predstavljaju osnovna državna obeležja“, ukazuje Pribićević.

Dragomir Anđelković, istoričar i analitičar, ocenjuje za Danas da je navedena praksa uobičajena širom sveta i kao zanimljiv primer navodi Rusku Federaciju, u čijim ambasadama se nalaze portreti i predsednika i premijera.

„Slike šefova država se mogu videti u ambasadama oko 90 odsto evropskih zemalja, dok je izuzetak, recimo, Italija. Postavljanje portreta predsednika svojstveno je i državama na drugim kontinentima, uključujući SAD, ali ostaje pitanje da li se potez naše vlasti može tumačiti kao politički oportun, imajući u vidu podele koje postoje u društvu“, smatra Anđelković.

Jeremić: To sam i ja predlagao, ali džaba

Vuk Jeremić, predsedavajući Generalnom skupštinom UN, napisao je juče na Tviteru, odgovarajući na pitanja građana, da je dok je bio ministar spoljnih poslova Srbije predlagao postavljanje portreta Borisa Tadića u ambasadama i konzulatima. „Ja sam, iskren da budem, to predlagao kad sam bio ministar inostranih poslova, ali se nisu složili. To je jako uobičajena stvar za veliku većinu država“, prokomentarisao je Jeremić.