On dodaje da je Milan Krkobabić, predsednik Partije udruženih penzionera Srbije, koja je deo koalicije sa Srpskom naprednom strankom, podržao sve predloge i zahteve GOP-a, zbog čega su sigurni da će svojim aktivnostima doprineti kvalitetu života svih građana Beograda, posebno onih najstarijih.

– Penzioneri žele da očuvaju svoja primanja i da krajem 2014. nismo prihvatili umanjenje, pretila je opasnost da ostanemo bez njih. Uspeli smo da sačuvamo svoje prihode i sada očekujemo da se ukine Zakon o privremenom umanjenju penzija i vrate odredbe Zakona o PIO koji omogućava da se prihodi dva puta godišnje usklađuju sa kretanjem troškova života. To je nedavno najavila i premijerka Ana Brnabić, a mi želimo da i gradska skupština to pitanje pokrene pred republičkim organima.

* Očekujete li još neke inicijative Grada prema republičkim vlastima?

– Naravno. Zalažemo se da iz Grada potekne inicijativa za ukupnu reformu društva, a pre svega penzionog sistema. Naime, od 90-ih godina PIO fond funkcioniše kao protočni bojler, a takav sistem ne doprinosi ozdravljenju države niti daje sigurnost penzionerima. Zato bi valjalo da se potraže najbolja iskustva u svetu, ona koja odgovaraju našem političkom biću i ekonomskoj snazi države a istovremeno omogućavaju da najstariji građani ne strepe od budućnosti. Mislim da su to dva najvažnija pitanja koja zanimaju penzionere.

* Šta očekujete od novog saziva beogradske vlasti?

– Mi kao i ostali građani, nemamo drugi interes nego da vidimo kako se grad širi i razvija poput drugih velikih prestonica u svetu. Želeli bismo i da Beograd bude dobro mesto za život penzionera, da se poveća broj klubova u kojima se okupljaju, da se lakše nalazi zajednički jezik sa osnivačima tih klubova, ne moraju to da budu samo gerontološki centri. Trebalo bi da se razvijaju i raznovrsniji sadržaji, jer nije jedini cilj da se u njima igra bridž ili uči indijski jezik, što je predivno, ali najstarija populacija uz to želi da se njihova udruženja i mesta okupljanja otvore i za rešavanje nekih životnih pitanja, na primer da se u njihovom sklopu nađe usluga pranja i peglanja veša ili nešto drugo što je bolesnima i iznemoglim neophodno.

* Kakva je sve podrška potrebna najstarijima?

– Potreban je širok spektar i usluga i pomoći. Ne znam koliko je to poznato, ali tek oko 20 odsto penzionera je dobrog zdravstvenog i materijalnog stanja. Oni mogu da koriste pogodnosti koje su im sada na raspolaganju. Ali, mnogo je više onih kojima je potrebna neka drugačija vrsta podrške. U toj populaciji ima onih kojima danima niko vrata ne otvara, a njima je potrebna pomoć, medicinska na primer. Takođe, čak 70.000 penzionera u prestonici živi sa ponižavajuće niskim penzijama i materijalna pomoć bi trebalo da bude deo socijalne zaštite.

* Da li se na to odnosi moderan sociohumanitarni program koji ste dogovorili sa PUPS-om?

– Da, veliki deo se na to odnosi. Ali, osim većeg broja klubova, želimo da se nastavi proces otvaranja dnevnih centara za najstarije, da se stalno povećava broj gerontodomaćica, jer je taj institut položio ispit, njihov rad i briga su jako dobro prihvaćeni. Mislim da ne bi trebalo dozvoliti ni da se ukine besplatan prevoz za sve osobe starije od 65 godina, da se ponovo vrati 13. penzija za najugroženije sugrađane, ali i da Grad pomogne sportsko rekreativne aktivnosti, preventivnu i zdravstvenu zaštita i da podrži raznovrsne oblike kulturnih dešavanja koja organizuju udruženja penzionera. Mi u GOP-u imamo mnogo entuzijasta koji su spremni da osmisle i razviju razne projekte, ali im je za to potrebna mala podrška Grada.

* Verujete da će to saradnja sa PUPS-om da vam omogući?

– Naravno. PUPS je naš politički eksponent, sa njima smo lako našli zajednički jezik za mnoga pitanja koja se otvaraju u Skupštini Grada a mi bismo kao udruženje penzionera želeli da ih rešimo. Verujemo da će PUPS u koaliciji sa SNS-om svojim aktivnostima doprineti kvalitetnijem životu i građana i penzionera. Zato smo zainteresovani da ta koalicija uspešno prođe u ovim izborima jer će to biti dobro za sve penzionere.

Organizacija i entuzijazam

– Organizaciona snaga i radni entuzijazam penzionera trebalo bi daleko više da se koristi u podizanju kvaliteta njihovog života – kaže Vasilije Belobrković, predsednik Gradske organizacija penzionera koja okuplja 128.000 članova. Raspoređeni su u 17 udruženja gradskih opština u okviru kojih rade 123 mesna kao i 22 granska udruženja. Na teritoriji Grada Beograda živi ukupno oko 400.000 penzionera.