Vedran Džihić Foto: Philipp MonihartImali smo dosta godišnjica od Dejtona do danas bez ikakve promjene, a svi se sjećamo raznoraznih momenata i van godišnjica koji su opisivani kao prekretnica u BiH. Ne znam da li se danas uopšte neko sjeća onog malog mjestašca Prud, gdje su se tadašnji politički lideri susreli da u „sudbonosnim“ razgovorima pregovaraju prije svega i isključivo samo o sebi – kaže za Danas Vedran Džihić, saradnik na austrijskom Institutu za internacionalnu politiku i predavač na Fakultetu političkih nauka u Beču.
* Da li je Dejtonski sporazum kamen spoticanja za funkcionisanje države BiH kao jedinstvene celine?
– Etniziranje državne i upravne logike i svih institucija jeste samo po sebi problem. Ali čak i u takvom kontekstu uz dobru volju i spremnost za kompromis bi bilo moguće uraditi puno više nego što se uradilo od Dejtona do danas. Suštinska prepreka je etnopolitička logika koja je duboko upisana u političku i društvenu praksu uokvirenu dejtonskim Ustavom. Radi se o logici u kojoj je „drugi“ a priori prvo neprijatelj, pa tek onda sve ostalo. O logici gdje navodna ugroženost od drugih postaje poluga za beskonačni set retoričkih zavrzlama, političkih malverzacija, laži, prevara i obmana zarad zadovoljavanja vlastitih ekonomskih ili sličnih interesa istih tih koji proizvode narativ o ugroženosti. I na kraju, o logici gdje se svakodnevna politička konfuzija građanima Bosne i Hercegovine prezentira kao normalno stanje, tako da oni omamljeni žive abnormalnu normalnost, nesvjesni da su taoci samoizabranih političkih opcija zbog kojih pate i zbog kojih su osuđeni na agoniju.
Za etnopolitičke prodavače magle politička konfuzija je idealno stanje, stanje u kojem se sredstvima proizvodnje straha i poticanja primordijalnih atavizama, sredstvima političkog marketinga, primitivnog i vulgarnog etnopopulizma, te praznih retoričko deklarativnih politikantskih gesta održava moć. A da sve bude još paradoksalnije i opasnije, bosanskohercegovački prodavači magle se kriju iza demokratije i demokratskih prava. Demokratija nudi plašt ispod kojeg se njeguju i baštine antidemokratski, rasistički, šovinistički diskursi, sve ono od čega se demokratija odlučno distancira. Šta nam na kraju ostaje – fasada demokratije, demokratska iluzija zasnovana na partikularnoj logici nacionalnog krda. Partikularno i isključivo se kosi sa jedinstvenim i zajedničkim. Na sreću, nisu svi građani nasjeli na ovu zamku političkih elita BiH i na sreću postoji neka vrsta zdravog razuma koja nalaže da ovakva država ne može da ponudi bolji i slobodniji život.
* Pozivanje na poštovanje Dejtonskog sporazuma od strane srpskih vlasti vidite kao njihovu potrebu za održanjem nestabilnosti u BiH i mogućnošću uticaja na RS, sa stanovišta velikosrpske politike, ili kao potrebu za osloncem u ideji održavanja stabilnosti bez namere podstrekivanja secesionizma RS?
– Pošto trenutno maltene jedan čovjek u Srbiji bukvalno nasamo kroji sve moguće politike u svojoj glavi, teško mi je reći da ovdje postoji jasna logika. Na momente imam osjećaj da je zaklinjanje u Dejtonski sporazum retorička klopka iza koje stoji direktna želja da svi Srbi, ali doslovce svi, da li preko Drine ili ne, imaju jednog vožda, stožerskog nacionalnog vođu. U tu svrhu oficijalnoj Srbiji je važno da je RS blizu, da je Dodik na svim važnijim skupovima tu pored predsjednika Srbije, da se šalje poruka zajedništva Srba. Pošto se politička logika Aleksandra Vučića sastoji od upravljanja statusom quo, što dobro vidimo na primjeru Kosova, ta logika je slična i u BiH. Status quo, nedovršenost nekog procesa, uvijek ostavljaju veću mogućnost manipulacije i instrumentaliziranja nego finalna rješenja. Da je Vučić zaista htio da se ogradi od Dodikovog retoričkog kvaziseparatizma to bi davno učinio.
* Imajući u vidu protekle decenije unutar kojih je Dejtonski sporazum na snazi, odnosno razvoj situacije i trendove, kakva su Vaša predviđanja, kada je reč o uticaju ovog dokumenta na stvarnost?
– U jednom od njegovih starijih tekstova Francis Fukuyama, autor slogana o „kraju povijesti“, je istakao da je lako dostići formalnu demokratiju ali mukotrpno stvoriti modernu državu i moderne demokratske institucije. Upravo u ovom kontekstu je evolucija Dejtonskog sporazuma relevantna. Mislim da dejtonska institucionalna matrica nepravedno preferira one koji su spremni da parazitiraju na etnopolitičkoj logici i međusobnim blokadama, a zapostavlja odnosno otežava političko djelovanje onim snagama koje ideološki prevazilaze pitanje identiteta i etnije i stavljaju fokus na kompromis, dogovor, kooperaciju. Teško je vidjeti funkcionalnu, demokratsku i pravednu BiH u okviru ovakve dejtonske logike. Ja mislim da će u jednom momentu, koji možda nije toliko daleko kao što nam se često čini, pitanje barem djelimičnog napuštanja dejtonskog okvira doći na dnevni red. Politička praksa i pogotovo rezultati lokalnih izbora pokazuju da se pojavljuju političke snage koje kroz drugačiju logiku i politiku mogu da prevaziđu dejtonsku formalnu matricu. Ako ovakve snage nađu istinske saveznike u novoj Bajdenovoj administraciji i jednoj probuđenoj EU i tu prije svega NJemačkoj onda promjena suštine Dejtona postaje makar malo realnija utopija.
* Srpski nacionalizam, ratno zločinačka i huškačka prošlost aktuelnih vlastodržaca, nepriznavanje i negiranje genocida i masakra širom BiH, tokom ratova devedesetih, korupcija, siromaštvo većine građana, vode u kakvu budućnost? Da li je moguće slomiti navedene okvire koji određuju život običnih ljudi?
– Sve ovo što ste naveli vodi direktno u sunovrat, u najgoru distopiju. Ovi okviri jesu jaki i izgledaju na prvi pogled nepromjenjivi. Pored toga stanovništvo BiH je naviklo da trpi, da prihvati stvarnost i da se kako se to kaže „snađe“. Ponekad izgleda kao da je jedina budućnost BiH vječita agonija dok nam vizija jedne normalne države angažiranih građana, slobode i pravde, izgleda kao utopija. Ja mislim da apatija i rezignacija neće biti vječne, i čini mi se da postepeno dolazi vrijeme gdje će današnja utopija postati realnost. A put ka realizaciji utopije je onaj koji se da naslutiti u mnogim događajima u zadnjih desetak godina, od „baby“ revolucije 2013. do protesta i plenuma 2014, od solidarnosti tokom poplava do velike solidarnosti na početku pandemije, od Pravde za Davida i DŽenana do mnoštva manjih lokalnih inicijativa angažiranih građana diljem Bosne, i u konačnici naravno i do lokalnih izbora. Sama činjenica recimo da bi jedan Bogić Bogićević mogao postati gradonačelnik u Sarajevu, gradu kojeg je Dodik često označavao kao džamahiriju, govori da se postojeći okviri mogu probiti. U Bosni mora da se deci čudo, da bi se desilo čudo moraju se prevazići matrice zlokobnog i toksičnog, te oživjeti zaboravljeno, potisnuto i trenutačno nepriznato kroz razne vrste društvenog angažmana, akcionizma, slobodnog govora, itd.
* Kako komentarišete rezultate tek okončanih izbora u BiH? Da li vidite kao pozitivnu stvar to što je u Banjaluci vlast izgubio Milorad Dodik, imajući u vidu političke karakteristike onoga koji je pobedu odneo?
– Što se tiče Banjaluke mislim da je iznimno važno da je do promjene došlo putem legitimnih izbora. To vraća vjeru da je promjena kroz izbore moguća i to je simbolički mnogo važno. Važno je također da se pored sve nužne kritike na račun budućeg gradonačelnika Stanivukovića i nekih njegovih prošlih istupa u kojima nije izlazio iz nacionalističke logike desila disrupcija, dakle da je prekinut gotovo automatizirani niz pobjeda SNSD-a u Banjaluci i svim drugim većim gradovima RS. To znači da se šalje poruka da niko nije nedodirljiv i neprikosnoven, a taj mit je i dalje jedna od važnih poluga političke vladavine Milorada Dodika. I važno je da se pitanje pravne države, transparentne javne uprave, borbe protiv korupcije i nepotizma i slično poteže od sada i iz jedne formalne institucije kao što je pozicija gradonačelnika glavnog grada RS-a.
* Kako biste ocenili odnos EU i međunarodne zajednice na gore pomenute probleme?
– Ideja Evrope je nažalost tokom ovih 25 godina od Dejtona do danas od centralne vizije za budućnost zemlje kroz retoričku i realnu zloupotrebu „Europe“ u dominantnom političkom diskursu postala proizvoljna diskurzivna masa koja se od strane političkih elita modelira po potrebi. Kada se na to dodaju svi propusti EU, njena nedosljednost i tehnokratska rutina dolazimo do momenta gdje se građani često pitaju da li EU može išta promijeniti. Kritika na račun međunarodne zajednice mora biti jasna i precizna, to je važno. Mora se naravno postavljati i pitanje da li je današnja EU već odavno postala umorna od vlastite ambicije proširenja i onda jednostavno samo refleksno održava proces proširenja u životu. To su legitimna pitanja, ali na kraju ne smijemo zaboraviti, EU i Evropa (ili barem većina zemalja EU) još uvijek jesu sintagma za liberalna, demokratska, slobodna društva. Uz neki novi mogući angažman Bajdenove administracije i probuđenu i reaktiviranu Evropu na Balkanu i u BiH možda postoji šansa da se isprave greške zadnjih godina, da se povuku crvene linije prema onima koji ugrožavaju normalno bitisanje zemlje, da se stvore nove alijanse s progresivnim snagama i krene u novi početak.
BiH plurarnija i dinamičnija od Srbije
* Pronalazite li sličnost između onoga što se događa u Crnoj Gori sa postizbornim procesom koji se trenutno odvija u BiH? Mogu se čuti strepnje da i BiH i Crna Gora klize u još gori nacionalizam, klerikarizam…
– Ne bih poredio Crnu Goru i BiH, drugačiji je jednostavno kontekst, tamošnja polarizacija političke scene uključuje i binarni kod „dobrih“ i „loših“, koji je početak svakog populizma i autoritarizma i koji postoji na sličan način i u BiH, ali je Bosna na paradoksalan način u drugačijoj poziciji zbog viška pluraliteta i višeslojnosti podjela na svim mogućim nivoima, koje na kraju sprečavaju totalnu dominaciju jedne grupe nad drugom i čine politički život konfliktnijim ali i pluralnijim. BiH poslije Dejtona danas je mnogo pluralnija i dinamičnija nego Srbija. Naravno, mogućnost da poslije užasa dosadašnje etnopolitike dođe još gore uvijek postoji.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Дејтонско уређење Босне и Херцеговине је само изговор за нефункционалност. Да постоји воља (а не постоји) и да постоји спремност да се ради на будућности (то тек не постоји) никакви ентитети, кантони ни председништво не би представљали проблем.
Оно што ови онемогућују је ефикасно спровођење државне принуде (то је управо разлог због којег су у Дејтону установљени), а Балканци не умеју да користе политичке институције другачије него као бруталну силу…
Добро је да је тако. Кад буде бољих Босанаца, биће и боље Босне…
A gdje ti je Hercegovina sveznajući,Bosna pa Bosna,postoji i Hercegovina,iako se u Mostaru muslimani izjašnjavaju kao Bošnjaci msm.
Zašto se u članku govori samo o nekakvom velikosrpskom nacionalizmu? Šta, u BiH ne postoje hrvatski ili bošnjački nacionalizmi, bili oni veliki ili mali? Kao Srbi u BiH su nacionalisti, a svi ostali demokrate i liberali. Neće bii da je tako. Osim toga, ne treba zaboraviti da je BiH protektorat sa „međunarodnim“ protektorom, što će reći da nije samostalna država. Kakvi god bili domaći političari, eliku odgovornost za trenutno stanje u BiH snosi „međunarodna“ zajednica (čitaj Zašad). Imajući sve to u vidu, i ovaj članak ne odstupa od ustaljene matrice koja je i dovela BiH do katastrofe, i pre 30-ak godina, a i danas.
Vreme je da Džihić i Snežana odu u „pluralnu“ BiH i sve će procvetati! Ovakav bljutav tekst sam i očekivao od ostrašćene Snežane. Sagovornik je nekako uspeo da do kraja ne padne u puko ruženje Srbije uprkos Snežaninim pitanjima. Mene interesuje kako redakcija gleda na ovakve kolumne, ima li koristi od njih?
Kakve kolumne? Pa ovo je intervju. ‘Ruzenje’ Srbije! Pa sta ima tu da se ruzi kad je sve otislo do djavola. Osim naravno za one bliske Sistemu – od 90e do danas. Ako ste deo te grupe onda razumem potrebu da branite takvu Srbiju. Ako niste, onda vam trebaju nove naocare. Sa jakom dioptrijom. Vi sto branite ‘ruznu’ Srbiju sprecavate da se u njoj ista promeni.
Vi ste, verovatno, jedan od „lepih i umilnih“ gradjana „ruzne“ Srbije? Mislim da je Srbija jedina „propala“drzava na planeti koja ima neverovatno vredno, obrazivano, umiveno i u svakom pogledu savrseno stanovnistvo?! Da li, ipak, nije problem u „ruznoj“ Srbiji nego u akrepima kakvi smo mi i onima koji, poput ove balegarke, prljaju ovu zemlju?
Kako su samo lepa i nepristrasna pitanja koje “novinarka” postavlja.
U pravu si. Razočarava me Danas što nema polemičke tekstove, već samo ove ideološki prebojene. Nema tu pameti.
Evo jedno polemicko pitanje. Znate li, ili bilo koja drzavna institucija, koliko je stanovnika Srbije poginulo u agresiji na Bosnu i Hercegovinu. Pet, deset, hiljadu, deset hiljada… Ili mozda vas odgovor ne interesuje.
@Istoricar
Da bi postojala nekakva agresija Srbije i Srba na BiH, trebala bi da je ta BiH u potpunosti bosnjacko-muslimanska, ali ona to nije. Srbi u BiH imaju u najmanju ruku ista prava na BiH bas kao i potoomci onih koji su presli na okupatorsku veru ili koji su postali vecina tek nakon sto je nad Srbima u BiH izvrsen genocid tokom II svestkog rata od strane Hrvata-ustasa i njihovih pomagaca muslimana. Tako da te price o agresiji Srba na BiH pricaj tamo gde vas ne poznaju. Nego, koliko je mudzahedina, stranih dzravljana ucestvovalo u agresiji na jedan od konstutivnih naroda u BiH i koliko od njih je kao nagradu dobilo drzavljanstvo BiH koje su im sredili Bosnjaci-muslimani i koliko njih je kasnije sa tim pasosima ucestvovalo u teroristickim napadima po svetu? Da li imas taj podatak?
Manje je „Mudzahedina“ bilo od pravoslavne brace grka i rusa. Nego koliko srbijanaca ostavi svoj zivot u vrletima Bosne. Hoce li ijedna srbijanska majka dobiti penziju za poginulo dijete. Ili drzavi srbiji nije stalo do toga da se „brojevi“ znaju.
Ne interesuje nas jer nije bilo „agresije“na BiH. Ne moze covek koji zivi u Bosni da napadne samog sebe.
Nema potrebe, komšijski život sa bošnjacima je idealno rešenje. Nema rata, svi mirni, milina.
Ne diraj Dejton!
Očigledno funkcioniše Bosna i Dejton čim nema rata.
Kako tako, a nigde nije idealno ni oko vas, i bez Dejtona, kao što vidite.
Danas, tabloid samoproklamovane srBske elite…uglavno na platnom spisku Banskih dvora..jad i cemer
Au… Šta vi objavljujete
Jel ovo sponzorski EPP tekst ili redovno stanje. Vec znam odgovor.
Dzihicu , Dzihicu teoretski si u pravu . Koliko je dzamija izgradjeno samo u Sarajevu od kada su Srbi isterani iz grada? Zar stvarno mislis da je lako ziveti u dzamahitiji ? Pa Srbi i Hrvati se brane od pokrstavanja i niceg drugog jer muslimanska Bosna je dzmahirija u Evropi koju finansira Sauduska Arabija , zemlja gde ne postoje bogomolje drugih vera , jer su druge vere zabranjene. O cemu ti covece pricas i koga ti zamajavas?
Jos vece razocaranje nego tekstovi poslije izbora u CG,pitam se ponekad da li stvarno novinari u Srbiji zaista blage veze nemaju o stvarnim desavanjima u Bosni, Crnoj Gori itd ili je u pitanju losa namjera ili…
Jedan od mnogih Kišjuhasa/Olenika kloniran u razvojnoj laboratoriji pileće farme BND. Očigledna posledica korone, budzetski deficit, manjak para, pa su zbog štednje, i finalni proizvodi proizvedeni svi svi iz jedne jedine matične čelije, sa visokom verovatnoćom da je čelija poreklom od Dolly.
„Dejtonska“ BiH može funkcionisati ako bi to želeo politički establišment bošnjaka i tzv „gradjanska opcija“ ali oni ne žele.
To je to!
Snezana ne poznaje Bosnu i zbog toga pravi pogresna pitanja. Ona ne shvata da Bosnjaci svim silama zele da ostvare model: jedan covjek, jedan glas. Ne polaze od toga da taj model nisu htjeli da prihvate u cjelovitoj Jugoslaviji. I konacno, zasto se Bosnjaci ne odreknu Alijine deklaracije.
Cini mi se da ovako postavljene stvari i predstavljaju glavni problem naroda na Balkanu.
Dva korisna citata autorki ovog intervjua. Možda nešto i nauči.
– „Narodu na silu možeš oduzeti sve, ali mu na silu ništa ne možeš dati.“ Vuk Karadžić
– „Što se grbo rodi, to vrijeme ne ispravi“
Valtazar Bogišić
Moze i ova, kome zakon lezi u topuzu tragovi mu smrde necovjestvom. Njegosh
Drugi clanak u kratkom periodu u kome se koriste iste fraze i kontrukcije, cuj „etnopolitikanstvo“, i u kome se spinuje da je vreme za „promene“ u BiH tj. stvaranje unitarne BiH, navodno „funkcionalne“ i „gradjanske“. Kao sto e i ocekivalo, nakon sto je ocenjeno da je sa „drzavom kosova“ zavrseno i da jos malo fali da se legalizuje, krece se sa spremanjem terena za sledeci projekat, a to je unitarna BiH. Paralelno idu i procesi zacementiranja „istine“ u Hrvatskoj o Srbima „agresorima“ i Hrvatima :braniocima“ koji su pocinili samo neke „slucajne zlocine“. Tacno se prepoznaje obrazac, „nezavisne novinarke“, „posteni Srbi“, NVO-i, nemacki fondovi, dzihici…
Kakva je Srbija takva Bosna i Hercegovina. I josh sto je oruzjem oteto se mora vratiti, ljudima se mora obezbjediti povratak.
Ali zasto stati samo na BiH, zasto se ne bi ujedinile Srbija i BiH na primer, svi bi bili gradjani, sve bi bilo funkcionalno, jeste da bi Srbi bili vecina ali to Dzihicu ne bi bio problem. Ili bi i on postao i te kako etno-politican cim njegovi ne bi bili vecina kao sto bi bili vecina u toj „gradjanskoj“ i „funkcionalnoj“ BiH i kada ne bi mogli da namecu svoje, nacionalisticke interese i da ih predstavaljaju kao „dobre za sve“?
Pricate o bosni kao nefunkcionalnij drzavi. Sto se nije postiglo ratom se pokusava politicki. Kad se narod pita onda funkcionise a kad politicare pitate onda ne .jer imaju ideologiju koja polako umire. Da li stvarno neko misli da bi srpski narod bolje zivio pripajanjem rep.srpske i crne gore ili da vrati kosovo.treba pocistiti ispred svoje kuce prvo.
Tom, uvijek su Srbi prvo gledali preko u komshijski atar, optuzivali da im je neko nesto duzan, umjesto da se okrenu sebi i radu. Zato su i zaostali u odnosu na druge zemlje balkana i evrope. I nikad ih nece stici. Najgore je sto drugima otezavaju i cine sve da ih prilagode sebi ili uniste.
@Lakmus, Kalimero, Kiklop
Upravo komentarises u tudjem, komsijskom ataru, ako nisi primetio. Danas su novine registrovane u Srbiji sa redakcijom u Beogradu, nije ti ovo Avaz. Sto se zaostalosti tice, kreni od svog pravopisa, stavova a onda mozes da uporedis plate, penzije, stopu nezaposlenosti, sta ko proizvodi, visinu stranih ulaganja… Srbija cak i ovakva kakva je, za vas je pojam.
u clanku je lao prepoznati antisrpske stavove! Preterali ste!
Tekstovi u Kuriru su primer tolerancije i kulture. Sramota sta dizvoljavate.
Kada se shvati da je na prostorima ex Yu ,pa i u Bosni, bio VERSKO građanski rat ,i da je danas vera gurnuta u prvi plan ,onda će se shvatiti da je neizvodljivo na različitoj verskoj osnovi praviti zajednički temelj , zajedništvo i demokratiju, .“Svaka ptica svome jatu leti“,a zbog lakše manipulacije masama , verska zatucanost se podstiče i podržava sa svih strana podjednako .Bez sekularizma demokratija ne postoji .U samoj Srbiji je proces desekularizacije već je pri kraju ,još samo da ga vrhovni manipulator ozvaniči novim ustavom.
Valjda ce jednom se srbi iz „republike“ preseliti u maticu. Da se i to zavrshi. Ili ce matica priznati da sa njima veze nema.
G. Vedran je mlad čovek. Za vreme rata u BIH se možda nije ni rodio, moguće je eventualno piškio u pelene. Nije sve počelo njegovim rođenjem. Sve to o čemu on priča je bilo u BIH u SFRJ, ali muslimani i hrvati to nisu hteli. Mogu to i da razumem, ali tu novu BIH, po njihovoj meri nisu hteli Srbi, sa istim pravom a kojim oni nisu hteli SFRJ. Tu je nastao problem i rat. Dejtonski sporazum je samo zamrznuo komfikt u BIH. Tu državu ne žele ni muslimani, ni Hrvati ni Srbi. Odnosno svi je žele samo za sebe. Kada bi se danas raspisao referendum sva tri naroda bi, pojedinačno, glasala za život bez ostala dva. BIH je veštačka tvorevina i trajaće koliko traje dominacija zapadnih sila u svetu, a „ničija nije gorela do zore“
Dok je congradina I dzihica Dotle ce biti i dejtona vrlo prosto, tek kad takvi nestanu mozda se i nesto promeni za sada taj film nece da gledaju
Vidjecemo Zorane, sada kad je Bajden doshao za kakav ce Dejton on biti. Mozda ce vam trebati nove naocale da bi progledali.
Utripovali „Bosnjaci“ da je Bajden njihova zlatna ribica koja ce da im ispuni sve zelje i da Bajden nema pametnija psola nego da uredjuje BiH onako kako su to Bosnjaci izmastali… Komedija.
Ineteresantna činjenica je da novinarka u BiH preponaje samo srpski nacionalizam, a ostali su kao fini, ili smatra da njihov nacionalizam nije štetan. Očito je i da novinarku boli silazak Mila Đukanovića sa vlasti u Crnoj Gori. Volim sto ovakvi mediji i novinari postoje i deluju u Srbiji, jer samim svojim postajanjem i delovanjem demantuju sami sebe kada govore o netoleranciji i nedemokratiji u Srbiji.
Ova „novinarka“ i u vremenskoj prognozi ili receptu za kifle, pronalazi „velikosrbsku agresiju, ratno zlocinacko-huskacku politiku“_ i ostalo bla, bla, bla. Samo ignorisati.
U komentarima koje pise Dzihicev sunarodnik se iscitava kako bi oni uredili BiH da mogu. Ove price o „funkcionalnosti“ i „etnopolitikantsvu“ su samo to, price, suplje i providne.
Bosnjak koji iz Beca spinuje staro, austro-ugarsko „resenje“ za BiH, koje podrazumeva unitarnu drzavu, „svi smo bosanci“ i tome slicno. Mnogo dosadno.