Ključni propisi u oblastima ljudskih prava i nacionalnih manjina se ne primenjuju. Reforma pravosuđa, koja još nije sprovedena, jeste jedna od najbitnijih polaznih tačaka za uspostavljanje vladavine prava u Srbiji – ovo su neki od zaključaka u dokumentu nevladinih organizacija okupljenih u Kući demokratije i ljudskih prava, a koji je napisan na osnovu Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2013. u delu posvećenom političkim kriterijumima.

Kada je reč o borbi protiv korupcije, u komentarima na Izveštaj EK između ostalog se navodi da je mali broj klasičnih antikoruptivnih istraga protiv pojedinaca koji su primili mito ili su se neosnovano obogatili, kao i da sukob interesa nije adekvatno regulisan u privatnom i javnom sektoru.

Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, za Danas kaže da najveći izazov za modernizaciju Srbije predstavlja izgradnja i jačanje institucija, koje su temelj pravne države.

„U Srbiji je danas politički profitabilna tema borbe protiv korupcije. Ali ona ne može da se vodi van institucija. Protiv korupcije se borimo tako što moćni političar izda nalog ko se i zašto hapsi, koliko će biti u pritvoru, zatim „revolveraški“ mediji razvlače tu osobu kroz tekstove i naslovne stranice, a mase kliču ponesene atmosferom linča. Uloga tužilaštva i sudova je marginalna. To ne samo da nije borba protiv korupcije, to je potpuna negacija te borbe i, na duži rok, uspostavljanje autoritarnog režima, majke svake korupcije“, ističe Popović.

U oblasti ljudskih prava i zaštiti manjina, u dokumentu Kuće ljudskih prava piše da je pravo na pravično suđenje ugroženo neopravdano dugim trajanjem pritvora, koji se u Srbiji doživljava kao kazna, a ne kao mera obezbeđenja efikasnog krivičnog postupka. Takođe se ukazuje da nema napretka u integraciji Albanaca i Bošnjaka.

Maja Stojanović, programska direktorka Građanskih inicijativa, za Danas navodi da je zakonski okvir za zaštitu ljudskih i manjinskih prava relativno dobro urađen, iako ima prostora za dodatna poboljšanja, posebno kada je reč o pravima nacionalnih manjina.

„Glavni izazov ostaje primena zakona. Problem postoji i kod državne administracije i kod sudova i tužilaštava. Pored već klasičnog primera zabrane Parade ponosa, treba istaći i nesmetano delovanje brojnih ekstremističkih grupa koje prave spiskove, prete ljudima, napadaju branitelje ljudskih prava. Kriza sa azilantima jasno je pokazala da društvo nije mnogo napredovalo u prihvatanju različitosti. Gotovo sve manjinske grupe suočene su s diskriminacijom, nasiljem i pretnjama“, objašnjava Stojanovićeva, a kao primer navodi fizičku ugroženost istaknute aktivistkinje Aide Ćorović.

Nataša Vučković (DS), predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije, za Danas kaže da inicijativu NVO okupljenih u Kući demokratije i ljudskih prava i njihove komentare na Izveštaj EK treba posmatrati u kontekstu otvaranja pristupnih pregovora i potrebe da se civilno društvo uključi u proces pripreme i praćenja tog procesa i reformi.

Prema njenim rečima, NVO su izrazile neslaganje s nekim ocenama o Narodnoj skupštini i Vladi Srbije iznetim u Izveštaju EK, smatrajući da je nezadovoljavajući nadzor Skupštine nad radom Vlade, da parlament ne reaguje na odluke Ustavnog suda, da je nedemokratska praksa „prekomponovanja“ vlasti na lokalnom nivou…

„Neizostavno se nadzor nad radom Vlade mora unaprediti, kako kroz unapređenje postojećih mehanizama kontrole, na primer poboljšanjem sistema poslaničkih pitanja, ali suštinsko pitanje je pozicija poslanika u našem političkom sistemu. Za nadzor nad radom Vlade potrebna je jaka opozicija, ali i samostalnost poslanika vladajuće većine. Verujem da će, u procesu praćenja pregovora sa EU, Skupština, preko svojih odbora, imati izuzetno aktivno ulogu, za šta nam osnovu daje usvojena Rezolucija o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju“, kaže Nataša Vučković.

„Obuzdati svakog političara“

Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, ukazuje da vladavina zakona umesto vladavine pojedinaca mora da postane ideal kome težimo. „Treba izgraditi mehanizme koji će obuzdati svakog političara koji poželi više moći i vlasti nego što mu po funkciji pripada. U tom poslu očekujemo pomoć i podršku EU“, navodi Popović.