Zvuk sirovog minimalizma šizofrenog grada

Ta neobjašnjiva životnost utiče na muziku i stvara našu scenu u najširem smislu – tako je Jovan Sibinović, pevač i gitarista benda Šajzerbiterlemon, u razgovoru za Danas opisao zvuk grupe i beogradske scene kojoj bend pripada, a koja, prema njegovim rečima, uzima maha.

Pored njega, sastav čine Ana Đurović, bubnjarka, i Mario Marković, basista. Oni su ove godine, kako kažu, postali „dve trećine FDU (Fakultet dramskih umetnosti) bend“ jer je Đurović upisala režiju, a Sibinović je na trećoj godini produkcije, dok Marković studira međunarodnu politiku i bezbednost. NJihovi alternativno-umetnički spotovi dela su ekipe ljudi sa FDU-a.

Kao jedan od bendova Hali gali ekipe, Šajzerbiterlemon će nastupiti na Hali Gardenu – jednovečernjem festivalu, 3. avgusta na Beer Gardenu.

„Ispred naših zidova je spoljašnji svet, a iza je emocija koju iskazujemo kroz muziku“, objašnjavaju iz benda simboliku „zidova“ iz pesama sa albuma prvenca koji nosi naziv „Iza naših zidova“.

Sibinović pojašnjava da mu treba ventil zato što je „mirna i povučena“ osoba i konstatuje da ga je pronašao u muzici.

– Moj bes nije promišljen, on je impulsivan. Nije ciljno i organizovano pretočen u mojoj glavi. U pitanju je spontani izliv u kome tek kasnije pronalazim značenje. Stihovi dolaze iz dubine i izleću kao emotivna reakcija – ukazuje Sibinović i primećuje da je takva i muzika koju prave.

Kada je muzička ideja nastajala, 2014. njegov drugar koji više nije u bendu, ali ga je sa Sibinovićem osnovao, imao je uzrečicu, „šajzerbiterlemon“ – internu foru koja nije imala nikakvu poentu. Tako su dobili ime i dodaju da se „sve moguće promenilo od tada, ali je naziv ostao isti“.

– Zvuk koji stvaramo može se definisati kao „sirovi minimalizam“ – primetio je Mario Marković, basista benda. On je dodao da tu ima elemenata panka i agresije, ali da se sami rifovi svode na to da zvuče besno.

– Koncentrišem se na muziku jer mi tako rade čula. Postoji neka magija između nas koja se stvara dok sviramo, izlazi prirodno i nema matematičku formulu – primetio je basista.

Upitani na šta su besni, Marković kazuje „na autobuse, gužvu u saobraćaju i gradski prevoz“… i dodaje – „zato vozim bajs“.

– Ne razmišljam o konkretnim stvarima koje me čine besnom dok sviram. Pesme su energične pa se koncentrišem na njih. Muzika je takva da želim da budem besna dok je slušam, što je super, jer inače volim taj žanr – kaže Ana Đurović, bubnjarka.

Sibinović, koji piše tekstove, našalio se da „voli to što na probi Mario mesecima ne zna reči pesme, ali ih onda skonta i bude u fazonu ‘uuu… vidi ovu pesmu što sviramo već mesecima, dobar je tekst!'“, na šta Marković dodaje, „pa moraš malo da se udubiš u temu“, dok Đurović primećuje da su tekstovi „minimalistički i otvoreni za interpretaciju“.

Govoreći o suštini relativno mlade beogradske underground-alternativne scene, koja, iako pod uticajem raznih žanrova, u sebi nosi sirovu autentičnost, Marković ističe da su oni ta nova deca na koje je uticalo sve što se događalo u Srbiji u kombinaciji sa impaktom interneta i globalizacije. On primećuje da su rođeni u periodu u kome se svašta izdešavalo, da nisu živeli u „boljim vremenima“, ali su imali mogućnosti da sagledaju kako je „preko“. Kako kaže, kad imaš 20 godina, u takvom okruženju i ovakvom gradu, iz toga šta se desi i onoga što proživiš, proizlazi stvaralaštvo.

– Beograd je jedan sulud, šizofren grad. Pogledajte Zagreb, koji je lud, ali mnogo uređeniji, ili LJubljanu, koja je tip-top, pod konac. Kod nas imaš izvođače koji su devijantni i govore o stvarima od kojih se roditelji zgražavaju. Ali to je Beograd – gadan, ali ima dušu. Estetika ružnog vlada na ovoj sceni – istakao je Sibinović.

Đurović je dodala da svega ima mnogo, ali uprkos tome naša nova muzička scena se dobro drži, aktivna je i živa. Kako kaže, nije se dala.

– Savamala je razrušena i ti ideš kroz građevinske radove, kao kroz stene, da bi došao na svirku. Iako to nije direktno povezano, takva je energija koja vlada i koja indirektno ima veze sa muzikom koja se stvara u momentu – primećuje Sibinović i dodaje da to na njih utiče podsvesno. Prema njegovim rečima, „iako poludiš u prevozu, zbog lošeg saobraćaja ili gledaš onaj odvratni Beograd na vodi, ne znači da ćeš tome da posvetiš pesmu“. On smatra da veću težinu imaju poruke koje se šalju iskreno, iz sopstvenih poriva.

– Volim da izvodim dva tona i udri – kaže Sibinović.

Marković dodaje „ja na basu provučem neke linijice“, a Sibinović se nadovezuje u šali, „tako sada imam neke pesme gde ja sviram dva akorda, a Mario udari pet tonova, pa to vrti“, komentarišući muzičku hemiju koja prži u bendu. Sibinović ističe da izbegavaju komplikacije u zvuku, i nadovezuje se sa još jednom šalom: „Mario bi voleo da to bude svirački malo…“ „Progresivno“, upada Đurović komentarom i osmehom.

Međutim, ono povodom čeka su apsolutno složni jeste „ljubav, drugarstvo i dobra zaj*bancija“ koja ih veže, kao i druženje i zajednička putovanja sa ostalim bendovima beogradske andergraund scene.

– Ovo se sve dešava na jedan super način i dobija feedback. Prijateljstvo i druženje kroz muziku se sada diže na viši nivo jer dobija i publiku koja pruža podršku i šalje poruku da to što radimo nije za džabe – ukazuju iz benda Šajzerbiterlemon i najavljuju sledeći Hali gali festival – otelotvorenje alternativnog zvuka scene sa „suludo – šizofrenog“ beogradskog asfalta. Ovog puta, mini Hali gali. – Vizelj, Šajzerbiterlemon, Sitzpinker, Gazorpazorp, Entropija na Beer Gardenu, jednovečernja svirka bendova, jedan mini Hali gali nastup.

Đurović kaže da se desila „jako lepa stvar – svi bendovi su snimili po jednu pesmu – Paket aranžman 2.0“, kako se našalila i dodala „ovo je bolje… aktuelnije“.

Muzika više ne određuje glasanje za Slobu

– Rokenrol je nekada bio strašno povezan sa politikom. Bio je buntovnički glas generacija protiv režima – konstatovao je Sibinović. Đurović je objasnila „Imao si dva pravca – rok i narodnjake – i morao si da biraš stranu“.

– Sada je rokenrol odvojen od ideala, žanrovi su se zakomplikovali, sve se izmešalo. Situacija više nije kao devedesetih da imaš one koji glasaju za Slobu i slušaju narodnjake, i one koji glasaju protiv i slušaju rokenrol. Sada neko može biti u nekom političkom smislu iz neke antirežimske priče, a da sluša i narodnjake, trep i pank – ukazuje Sibinović i dodaje da su se „životni ideali i muzika potpuno razgraničili, a to povlači sve što se dešava na sceni“.