„Jokić neće redovno dolaziti u Evropu, neće to biti pravi NBA“: Predsednik CSKA Vatutin o „zamkama“ novog takmičenja

Vatutin je započeo svoj tekst zanimljivim stavom o dolasku NBA lige u Evropu.

„Ukoliko neko očekuje da NBA Evropa bude proširenje NBA lige, mnogo greši. Neće evropski klubovi igrati protiv Lejkersa, Seltiksa, Niksa u sklopu projekta. Takođe, neće učestvovati na draftu, neće Nikola Jokić i Šej Gildžers-Aleksander redovno posećivati našu stranu Atlantika. Zapravo, plan implicira stvaranje nove košarkaške organizacije pod svetski poznatim brendom. Suštinski, to će biti kopija postojećeg takmičenja sa poluzatvorenim sistemom učesnika. Ti učesnici kroz isti sistem moći će da napreduju do elitnog takmičenja preko drugorazrednog takmičenja. Možda će uuakmice trajati 48 minuta i treneri će imati po tri tajm-auta, ali to su detalji koje još ne znamo.“

Vatutin je zatim dodao.

„Otežavajuća okolnost za ubrzani napredak pregovora svakako je i nedostatak specifičnosti. Plan se bazira na marketinškom modelu NBA i regulativnim sposobnostima FIBA. Nejasno je kako će se uklopiti sa nacionalnim takmičenjima, šta će biti uslovi da klubovi pristupe takmičenju, ali i mnoge druge stvari. Kada se ovi osnovni detalji raščiste, moći ćemo da diskutujemo o daljim radnjama detaljno,“ napisao je Vatutin.

Prvi čovek CSKA ističe da planovi NBA u Evropi izgledaju suštinski kao pokušaj krađe brzo rastućeg biznisa.

„Dejvid Štern i njegov tim na specifičan način su ponovo izmislili košarku pretvorivši neprofitnu i neinteresantnu ligu u uspešno komercijalno preduzeće. Ni sama Evroliga pre desetak godina nije imala tržišnu vrednost. Sada je brend procenjen na preko milijardu evra, što smo shvatili tokom pregovora sa potencijalnim investitorima. Liga ima stvarnu strategiju koja će ove brojke utrostručiti u narednih pet godina. Tržište u Evropi i Americi je drugačije i ove brojke ne mogu da se porede sa poslovima NBA, ali je napredak ključan. Stručnjaci ističu da je trenutno Evroliga takmičenje koje po ekonomskim standardima i popularnosti najbrže napreduje.“

„Ako bi se formiralo takmičenje bez Evrolige, bio bi to čisto komercijalan projekat koji cilja na bogato tržište i ignoše tradiciju i interese navijača. Time bi se eliminisale, na primer, Srbija i Litvanija. Došlo bi do velike podele kod navijača, i globalno i lokalno.

Vatutin je analizirao potencijalni razvoj situacije.

„Evropski NBA bez Evrolige svakako bi značilo nastavak poznatog evropskog takmičenja sa njegovim klubovima. Ovo bi bila samo još jedna vrsta takmičenja koje bi dovelo do razora naše košarke. Rascep košarke već vidimo u sukobu Evrolige i FIBA, a FIBA vidi saradnju sa NBA kao način da ojača poziciju u tom sukobu,“ iznosi prvi čovek kluba iz Moskve.

„Deoničari Evrolige se trude da predstave jedinstveni front u ovom projektu. Devet od 13 klubova, uključujući i CSKA, produžili su ugovore o licencama. Ostala četiri kluba odugovlače sa donošenjem odluke, što je razumljivo, uzevši u obzir da se suočavaju sa ozbiljnim odlukama. Njihovo razmatranje o budućnosti značajno zamagljuje sveukupnu poziciju Evrolige.“

Vatutin smatra da je saradnja sa NBA svakako zanimljiva – kako posluju i brinu o fanovima. Konstruktivna saradnja bi bila odlična, ali je svestan da „Amerikanci nemaju magični štapić“, ne mogu evropske klubove da pretvore u franšize sa budžetima koji se mere milijardama i ugovorima igrača na stotine miliona evra. FIBA ne može da se takmiči s tim, jer im je godišnji prihod sličan onom koji ima Evroliga, ali ne raste. Istakao je i neuspešan NBA projekat u Africi koji se pokazao neprofitabilan i biće uskoro ugašen.

Vatutin je istakao da je i ovako ograničena saradnja korisna, ne samo za CSKA, već može biti i za ostale ruske klubove u budućnosti. Nada se povratku CSKA u Evroligu kada geopolitička situacija to bude dozvolila, ali je trenutno, kao predsednik kluba koji je deoničar, fokusiran na interese Evrolige u vezi sa NBA.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.