Sportsko društvo Radnički proslaviće 20. aprila svoj 93 rođendan, a Branko Kovačević više od četiri decenije brine o ispravnosti i spremnosti objekata za treninge i mečeve raznih klubova Radničkog. Dovoljno je merodavan pa mu se može verovati kada kaže da su ovo ubedljivo najteži dani na Crvenom krstu.
– Kako vreme odmiče, sve je gore. Ovo je stvarno najteži period, jer jedva opstajemo. Najveći deo sredstava obezbeđujemo od izdavanja našeg prostora privatnicima za razne delatnosti, ali i termina u hali. Stara zgrada u kojoj je sekretarijat izgrađena je još 1919. godine i sigurno bi joj dobro došla rekonstrukcija, ali nema dovoljno sredstava – iskren je Kovačević, koji je u klub došao početkom sedamdesetih godina prošlog veka.
– Odrastao sam na Crvenom krstu, a ovde su me doveli Slobodan i Dušan Ivković. Radio sam razne stvari, od sitnih popravki do rada u ekonomatu. Putovao sam sa šampionskom selekcijom košarkaša po čitavoj bivšoj Jugoslaviji. To su bila divna vremena, a najviše mi nedostaje druženje. Tada su se svi sportisti u Radničkom međusobno poznavali i družili, a sada se dešava da članovi jednog kluba ne znaju članove drugih klubova. Bili smo prava porodica, a sada smo se otuđili – žali Kovačević za nekim prošlim vremenima.
Sve sam naučio od Ćire
– Miroslav Čitaković je svojevremeno bio odličan rvač, a kasnije i generalni sekretar u Radničkom. Od njega sam mnogo toga naučio. Brinuo je o objektima, ali i o ljudima. Savetovao je bez ijedne ružne reči, znao je kako da „priđe“ svakom sportisti. Stari stadion je srušen 1998. godine i on od tada retko svraća. Kaže da je jedan deo sebe zauvek ostavio u Radničkom – jasan je Kovačević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
