Bogdan Obradović za Danas: Đokoviću nije lako, ovo sada je neki drugi Alkaraz

Italijan Janik Siner je suspendovan, a najbolji igrači Novak Đoković, Karlos Alkaraz i Aleksander Zverev  još ne pronalaze formu.

Bivši selektor Dejvis kup reprezentacije Srbije Bogdan Obradović prokomentarisao je za Danas ono što je video u prethodna dva meseca na terenima širom sveta.

Da li će Đoković na narednim turnirima iz masters serije juriti 100. titulu u singlu ili će više „brusiti“ formu za Rolan Garos?

– Poznavajući Novaka, on će juriti 100. titulu. Jednom je rekao i to poprilično skoro: Ne zadovoljavam se polufinalima. I to je potpuno tačno. Da se zadovoljavao polufinalima nikada ne bi imao ovakvu karijeru, niti bi osvojio 99 titula. Naravno, nije mu lako. Baš sam skoro gledao i pronašao izuzetno talentovanih 70 do 80 tenisera na Turu. Poput Filsa, Fonseke, Đovani Mpetši Perikara i mnogo drugih koji su „gladni“ velikih pobeda i „skalpova“ i koji možda još ne mogu da osvoje grend slem, ali u jednom meču mogu da budu mnogo opasni i da vas sa takmičenja izbace, iako ste favorit. Tako da će on pokušati da osvoji titulu svakako, ali mu to neće biti lako, kao ni na grend slemovima uostalom, ali će svakako naredne turnire iz Masters serije iskoristiti da se pripremi za one najveće izazove – Rolan Garos, Vimbldon i US Open.

Kako komentarišete početak sezone Hamada Međedovića? Igrao je finale u Marselju, a onda zabeležio sjajne nastupe u Dohi i u samo nekoliko dana pobedio neke sjajne tenisere poput Danila Medvedeva i Stefanosa Cicipasa.

– Sve nas je prijatno iznenadio. Dok je sazrevao činilo se da će imati sjajnu karijeru. I sada se to polako ispostavlja kao tačno. Ali, ne treba žuriti. Recimo, interesantno je da je on Alkarazova generacija, a vidite šta je Alkaraz sve osvojio. Ipak, nikada ne treba porediti tenisere na taj način jer se nikada ne zna kada će koji proigrati i dokle će koji „trajati“. Ali da, Hamad igra jako lepo. Beleži uspehe i napredak na ATP listi. To će mu pomoći da ulazi u glavne žrebove turnira na kojima će juriti bodove. Više neće morati da igra kvalifikacije za iste što zna da dosta dodatno umara igrače, a mislim da više neće igrati ni čelendžere, samo će se posvetiti onim glavnim turnirima i na njima će tražiti bodove. Verujem da on to može i biće ga zanimljivo gledati.

I Miomir Kecmanović je zaigrao sjajno i stigao do prve titule ove sezone u Delrej Biču, kako vidite njegovu igru?

– Kecmanović je prolazio kroz jedan težak period kao i Međedović. To je period u kome vi tražite pravi tim kojim ćete se okružiti, sjajnog trenera koji će moći da izvuče maksimum od vas. Uvek kao najidealniji par za to uzimam Novaka i Vajdu. Dva velika znalca, svako sa svoje strane reketa, ali i odnos, iskrenost i pobednički duh koji ih je krasio je nešto što još nije viđeno. Imali su iskrenost u svom odnosu, mogli su da kažu jednom drugom sve šta žele i što misle i zato su i imali takav uspeh. Svaki igrač ima neki plafon, neki igrači poput Kecmanovića, ali i Međedovića imaju visok plafon i onda je samo potrebno pronaći pravog trenera koji vas može dovesti do samih granica vaših limita. Mislim da su obojica pre imali malo teži period, ali da su sada sve kockice dobro posložili u smislu tima i ljudi koji ih okružuju i obojica mogu nastaviti sa dobrim partijama u ovoj godini. U svakom slučaju mislim da je već sada jasno da ćemo imati izuzetno jaku Dejvis kup reprezentaciju u narednih 10 godina.

Alkaraz, Zverev i Đoković nisu dobro započeli sezonu, neki drugi teniseri osvajaju titule, da li Vas to iznenađuje?

– Alkaraz svoju igru bazira na fizici. On je fizički izuzetno moćan igrač, svojim ritmom lomi protivnike. Za njega nema izgubljene lopte, bori se, trči po čitavom terenu. Može dosta da trči i onda na taj način u smislu kondicije nadjača svog suparnika sa druge strane mreže. E kad igrate jedan turnir i na njemu mnogo mečeva, često i dan za danom, možete da počnete da oscilirate upravo u toj fizičkoj spremi. I upravo se to njemu sada dogodilo. Dvojica tenisera i Nardi i Lehečka su igrali protiv njega u Dohi tri seta i ono što nije uspelo Italijanu jeste Čehu. Mislim da je do sada Alkarazu bilo „lako“, ali da sada više nije. Bio je talentovani klinac, rušio je prepreke pred sobom i oduševljao je svet. Međutim ovo je sada neki drugi Alkaraz. Dokazani šampion, osvajač nekoliko grend slem titula, teniser u samom vrhu liste. Sada on mora da se bori protiv sebe, što nikada nije radio pre i nalazi se na nepoznatom terenu. A takođe, sada mora da se bori i protiv svih drugih tenisera na Turu.

Sada su svi drugi igrači u nekadašnjoj negovoj „koži“, sada njega svi teniseri žele da pobede, baš kao je onomad on želeo druge. I sada kada vidimo kako nije konstantan, kao što nije ni Zverev, shvatamo značaj, ulogu i fenomen velike trojike. Razumemo da se nikada više neće pojaviti teniseri poput Federera, Nadala i Đokovića koji su toliko godina bili na svom maksimumu i koji apsolutno nikada nisu padali u svojoj formi i koji su svaki turnir igrali sa podjednakom strašću, nebitno da li se radi o grend slemu ili turniru iz serije 500.