Prijateljski rastanak najbolja opcija i za Zvezdu i za Milojevića

Utisak i “govor tela” je da Milojević već neko vreme nije zadovoljan na “Marakani” kao nekada. Isti utisak važi i za relaciju klub – trener, tako da skori rastanak dve strane ne bi bio iznenađenje. Naprotiv…

Kako trenutno stoje stvari, Milojević će ostati do kraja jeseni, osim u slučaju rezultatskog neuspeha u narednim mečevima. Do juče je ova opcija delovala nezamislivo za sve u klubu iz Ljutice Bogdana.

Bezidejna partija protiv Brage kopirana je u sumornoj niškoj večeri i na domaćoj sceni, što je Zvezdu dovelo u pomalo neugodnu situaciju da je bodovno izjednačena na tabeli Superlige sa Partizanom, doduše uz utakmicu manje.

Upravo bi taj odloženi meč sa Vojvodinom mogao da donese odgovor na pitanje da li je Crvena zvezda izašla iz krize igre i rezultata ili je duboko zašla u tunel nezadovoljstva.

Najbezbolnije rešenje za Zvezdu i Milojevića iz njihovog ugla je da trofejni trener preuzme reprezentaciju Srbije i da se na prećutan način pređe preko problema koji su mučili prvaka Srbije. Opcija o Milojevićevom preuzimanju nacionalnog tima bila je aktuelna u danima posle poraza Srbije od Albanije. Priča je utihnula čekajući se, verovatno, kraj kvalifikacija za Svetsko prvenstvo i klupske jesenje polusezone.

Gde je grešio Milojević?

Sportski sektor Crvene zvezde je debelo zakazao ovog leta prilikom dovođenja pojačanja. Klub je zaradio veliki novac prodajom nekoliko talentovanih fudbalera, ali novajlije uglavnom nisu opravdale poverenje.

Sa druge strane, Milojević nije uspeo kao pre 12 i kusur meseci da prebrodi prelaze i promene igračkog kadra od priprema, preko kvalifikacija do ligaškog dela UEFA takmičenja. Ekipa mu u ovom trenutku ne deluje spremno ni za takmičenje u Ligi Evrope, a letos je bila želja da se uđe u Ligu šampiona i načini korak više u odnosu na prošlosezonskih šest osvojenih bodova.

Rastanak je možda i najbolja opcija i za Milojevića i za klub posle polusezone u kojoj su isplivali nataloženi problemi. Slabi rezultati u Evropi ove jeseni ne mogu da uguraju pod tepih činjenice: Zvezda nema kvalitetne odbrambene igrače, vezni red je spor, krila su preplaćena i neupotrebljiva u ozbiljnom takmičenju, napadači “odsečeni” od ostatka tima, Katai i Ivanić u ovim godinama u Evropi nisu sila kao na domaćem terenu, nema više timske hemije kao 2017 i 2018. godine u prvom mandatu Vladana Milojevića… Za neke stavke je odgovoran trener, za neke klub, za neke i Milojević i rukovodstvo.

Predugo nabrajanje za ekipu u koju su uloženi ozbiljni milioni za srpske prilike. “Restart” sistema je neophodan, ali on ne podrazumeva samo personalna rešenja već i promenu svesti za koju je potrebna volja i jasna vizija.

Ako se već obaraju rekordi prilikom transfera Zvezdine dece, pojačanja moraju da poseduju ozbiljan kvalitet. Crveno-beli ne smeju da služe kao poligon za razigravanje preplaćenih legionara od kojih nema suštinske koristi na evropskoj sceni…. Ili, ipak, tako mora?