Da li svakodnevna meditacija pomaže sportistima?

Srpski teniser osvojio je londonski grend slem, a njegova odluka da podjednaku pažnju posvećuje kako telu tako i umu, ponovo je postala jedna od glavnih tema pošto se u Đokovićevom timu našao Pepe Imaz, teniski stručnjak koji radi sa igračima polažući veliku pažnju na duhovnost. Srpski teniser rekao je u Parizu da Imaz nije „guru“, ne želeći da ulazi u objašnjenje njihove saradnje. Ipak, nezavisno od uloge koju Španac ima u timu srpskog igrača, činjenica je da veliki broj vrhunskih sportista – počev od Đokovića, preko Majkla DŽordana i Kobija Brajanta, do legendarnog bejzbol igrača Dereka DŽetera – otvoreno govori o tome koliko im je svakodnevno meditiranje pomoglo da napreduju kao igrači.

Harald Harung, profesor na najvećem državnom norveškom univerzitetu HiOA, koji je zajedno sa Frederikom Travisom sa Mahariši menadžment univerziteta iz Ajove napisao knjigu „Izvrsnost kroz razvoj uma i mozga“ (Excellence through Mind-Brain Development), objašnjava za Danas da transcendentalna meditacija (TM) može pomoći sportistima da poboljšaju svoj učinak na terenu.
U pomenutoj knjizi, Harung i Travis pokušali su da utvrde tajnu uspeha vrhunskih igrača. Poredeći osobe koje se postizale rezultate na olimpijskim igrama i svetskim prvenstvima sa osrednjim sportistima došli su do zaključka da najbolji sportisti imaju veći stepen razvijenosti mozga i uma.
– Nauka je pokazala da ljudi koriste samo mali deo svog mentalnog i moždanog potencijala. Veći stepen razvijenosti mozga i uma znači da više pokazujemo i koristimo ovaj potencijal. To znači da naš mozak funkcioniše bolje. Otkrili smo da kod najuspešnijih ljudi različiti delovi mozga, koji su zaduženi za različite zadatke, funkcionišu na integrisaniji i povezaniji način…. NJihov mozak efikasnije koristi energiju – objašnjava Harung.

Norveški profesor dodaje da su pored razlike u načinu rada mozga, utvrdili i razlike na mentalnom planu.

– U mentalnom smislu, veći stepen razvoja uma i mozga znači da su ovi ljudi inteligentniji, da imaju bolje pamćenje, da su srećniji i kreativniji, da imaju veći stepen moralnog razvoja, veću samoostvarenost, kao i da češće doživljavaju trenutke kada u potpunosti pokazuju svoju potencijal.
Sve ovo zajedno navodi na zaključak da je za uspeh mnogo manje bitno znanje, veštine i veze koje neko ima, odnosno da nije toliko bitno ono što čovek poseduje već kako to koristi. Moždano-mentalna razvijenosti pomaže sportistima da na najefikasniji način upotrebe akumulirano znanje ili veštine. Dvojica naučnika veruju da stepen razvoja mozga i uma nije nešto što je dato i nepromenljivo već da se može pospeši kroz transedentalnu meditaciju.

– Ključ za razvoj uma i mozga je transcedentnost, u kojoj se prevazilaze misli i osećanja i dolazi se do stanja budnosti i svesnosti u kome nema mentalne aktivnosti, što je prošireno stanje uma – kaže Harung.

Kako dalje objašnjava vrhunac u igri nekog sportiste je trenutak kada stanje transcedentnosti postoji uporedo sa aktivnošću, što daje najbolje rezultate. Sposobnost da dostignu takav trenutak sportisti mogu razviti transcendentalnom meditacijom, zbog čega se i ističe da za uspeh ne treba menjati igru, već samog igrača.

Treniranje (ni)je dovoljno

Nekadašnja profesorka na Pristonu Bruk Meknamara, zajedno sa kolegama, pre dve godine objavila je studiju „Da bi se postao ekspert potrebno je više od vežbanja“, u kojoj pokazuje da vežbanje utiče samo na jedan procenat učinka elitnih sportista. „Iako je vežbanje neophodno da bi elitni sportisti postigli vrhunski rezultat, posle određene tačke, koliko neko trenira prestaje da utiče na to da li osoba samo napreduje ili stigne do vrha,“ stoji u zaključku studije.