Hoće li opet sve biti uzalud

Čak i najbolji marketing, pa i najbolji tim, nisu dovoljni, ukoliko sportske i ekonomske parametre ne prati sportsko navijanje. Partizan je prošle sezone to osetio na najteži mogući način, kroz eliminaciju iz Kupa Uefa, a ni pripremni period nije prošao bez jasnih naznaka da neki navijači nisu naučili ništa iz prošlosti. Na pripremnoj utakmici Partizana na Tari, sa timom Bajine Bašte, ponovo su letele baklje, ponovo je prekidana utakmica, a tradicionalni ručak u jednom restoranu nadomak Tare, kod osvedočenog navijača Partizana koji godinama tako dočekuje igrače i stručni štab, otkazan je nakon teškog prebijanja njegovog sina od strane grupe „navijača“ Partizana. Takođe, stroga pravila UEFA o odvojenosti politike i sporta, mogla bi praktično značiti da Kosovo nikada neće igrati u evrokupovima dok ne postane članica UN, ali i da bi FK Partizan mogao biti ponovo eliminisan iz evrokupova, ukoliko na utakmicama bude političkih parola i transparenata, poput onog „Kosovo je Srbija“, zbog koga je Milorad Čavić već eliminisan sa Evropskog šampionata u plivanju.
Partizan je, nakon desetina incidenata i ekscesa, na „crnoj listi“, pod posebnim monitoringom, tako da je i pažnja organa UEFA neuobičajeno detaljna. Zato, uprkos svemu što je postignuto, i svemu što se sada radi da bi Partizan ušao u Ligu šampiona, nad Partizanom ponovo lebdi pitanje: „Hoće li opet sve biti uzalud?“, odnosno hoće li opet, iz bilo kog razloga, navijači biti ključna prepreka Partizanovom putu ka Evropi.