Kao na sahrani: Crni fudbal Srbije, crnji “Englez“ Piksi i najcrnji batinaši

Sramna dešavanja na tribinama stadiona “Rajko Mitić” samo su podebljala podmuklu mučninu i osećaj kao da sam na sahrani, a ne na sportskom događaju.

Nije smak sveta izgubiti 5:0 od vicešampiona Evrope, čak i kada dođe u Beograd bez “pola tima”. Ono što bode oči i što je sramota je odsustvo otpora, totalna dekadentnost i potpun promašaj u taktici. O igri, zapravo, ne možemo da govorimo, jer igra Srbije nije ni postojala. Za to je odgovoran Dragan Stojković Piksi.

Selektor Srbije lošim verbalnim fintama posle meča pokušavao je da umanji značaj bruke viđene u utorak uveče. Ostalo je zapisano da su izabranici Tomasa Tuhela naneli najveći poraz reprezentaciji naše zemlje u istoriji na domaćem terenu.

Piksi se posebno pravio Englez kada mu je na konferenciji za medije postavljeno pitanje o zvižducima navijača pre utakmice kada je spiker na stadionu čitao sastav tima i na kraju njegovo ime i prezime. Ako su igrači Srbije dočekani aplauzima, a selektor zvižducima, onda je jasno da u njegovom radu ili ponašanju nešto debelo nije u redu.

Ako Stojković nije shvatio zašto mu ljudi zvižde, trebalo bi da zatraži pomoć prijatelja. Da mu neko dobronamerno objasni da ogorčeni narod ne prašta što je “prodao dušu đavolu”, što se ponaša kao vazal jednog čoveka, da ga na ulici, pijaci, društvenim mrežama podrugljivo nazivaju “ćaci selektor”. A, bio je do skoro istinska živa legenda našeg fudbala sa punim pravom i maksimalnim autoritetom. Sve je prosuo. Volja mu.

Dešavanja na zapadnoj tribini stadiona “Rajko Mitić” tek su bila mučna za gledanje. Ako naša reprezentacija nije mogla da napadne Engleze, napali su batinaši. Svoj narod!

Ni u zlo doba Slobodana Miloševića, kada se sa tribina orilo protiv tiranina, običnog čoveka niko od neistomišljenika “sa sedišta pored” nije sprečavao da iskaže nezadovoljstvo. U procvatu SNS “demokratije” takve stvari su postale pravilo. Ovoga puta pojavili su se na “Marakani” momci, njih oko 30 u crnom, kojima je dato za pravo da prevaspitavaju one kojima smetaju vrhovni ćaci i svi ćaciji ove zemlje koji su u Srbiji uzurpirali pravo na mišljenje, istinu, kritičku misao i stvorili privatnu državu za sebe.

Bahatost kao osnovni model ponašanja prerastao je još jednom u otvoreno nasilje. Posle izgubljene bitke sa Englezima zaista je tužno delovao stadion “Rajko Mitić”.

Na praznim tribinama ostali su Englezi na “jugu” da se raduju i momci u crnim majicama koji su u grupi napustili mesto na “zapadu” na kojem su pola sata ranije krenuli u suludu fizičku akciju protiv neistomišljenika. Otuđeni od svog naroda.

Mudri kažu da je najcrnje pred svitanje. Kada bude ogrejalo sunce, srpski fudbal treba očistiti od svih onih kojih se za debele novce prave Englezi. Za početak…

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.