Ko je stvarno najbolji?

Jedini koji bi u dogledno vreme možda mogli da ponove ovaj Đokovićev uspeh su Rodžer Federer i Rafael Nadal, ali ni oni to neće lako ostvariti.

Federeru za „zlatni masters“ nedostaju titule u Monte Karlu i Rimu, a poznato je da on na šljaci najteže pobeđuje i na toj podlozi je retko stizao do trofeja i u najboljim danima. Pored toga, Švajcarac poslednjih godina uglavnom preskače sezonu na šljaci, pa je malo verovatno da bi mogao da dostigne Đokovića.

Nadal, s druge strane, pred sobom sigurno ima još nekoliko godina vrhunskog tenisa, ali njemu nedostaju tri trofeja – iz Majamija, Šangaja i Pariza. Igrač njegovog kvaliteta nesumnjivo može do kraja karijere da trijumfije na tim turnirima, ali bi dosta toga moralo da mu se poklopi da bi to ostvario.

Oni koji se bave teškim poslom da presude ko je od te velike trojke najbolji, moraće da ukalkulišu i podatak da je Đoković ostvario još jedan veliki podvig koji Federer i Nadal nisu – bio je aktuelni šampion sva četiri gren slema, što je u Open eri uradio još samo Rod Lejver, i to u istoj godini.

Nema sumnje da i Federer i Nadal poseduju kvalitet za to dostignuće, ali ako to nisu uradili u svojim najboljim godinama, malo je verovatno da bi to mogli pri kraju karijere.

Federer će verovatno ostati teniser sa najviše osvojenih gren slem titula. Trenutno ih ima 20, a više šansi da ga dostigne ima Nadal sa 17, nego Đoković sa 13.

Taj rekord ništa ne može da umanji, ali veliko je pitanje da li to automatski znači da je najbolji. Pošto jedinica mere za to nikada neće postojati, jasno je da neće biti ni opšte saglasnosti ko bi trebalo da ponese epitet najboljeg.

Iako ni brojevi sigurno nisu apsolutni kriterijum, oni mogu bar donekle da budu od pomoći i da ukažu na neke zanimljive detalje.

Federer je, name, do 2007. godine, kada se u Novak kao konkurentan igrač priključio „belom karavanu“, osvojio 45 titula, od čega devet gren slemova i 12 mastersa.

To znači da otkako su obojica na turu, Đoković u ukupnim turnirskim pobedama vodi 70:53, u gren slemovima 13:11, a u masters titulama 31:15.

Kada je reč o Nadalu, on je do 2007. godine osvojio ukupno 17 titula, od čega dva gren slema i šest mastersa. To znači da u odmeravanu snaga sa njim Đoković ima sedam trofeja više (70:63), dva gren slema manje (13:15) i četiri mastersa više.

Kada su brojke u pitanju, možda je najbolji pokazatelj uspeh u međusobnim duelima, a tu Đoković protiv Federera vodi sa 24:22, a protiv Nadala sa 27:25. U tom odmeravanju Federer je trenutno u minusu i u mečevima protiv Nadala, jer je Španac dobo 23 od 38 susreta.

Novak je protiv obojice najvećih rivala bio još dominantniji u finalima, jer u mečevima za titulu protiv Federera vodi sa 13:6, a protiv Nadala sa 14:10.

Ako, dakle, računamo rezultate sve trojice od 2007. godine do danas, Fededer je osvojio najmanje turnira, a ima i najmanje gren slem titula i mastersa.

U ukupnom broju titula vodi Đoović sa 70, drugi je Nadal sa 63, a treći Federer sa 53. Španac ima 15 gren slem titula, Novak 13, a Rodžer 11, a srpski teniser je sa 31 titulom najuspešniji na mastersima, ispred Nadala sa 27 i Federera sa samo 15.

Ne sme se zaboraviti da Đoković drži još jedan rekord koji će teško biti oboren. U oktobru 2015. imao je 16.785 poena, što je nezabeležno otkako se turniri boduju, a imao je više poena nego u tom trenutku drogoplasirani Endi Marej i trećeplasirani Federer zajedno, što se takođe nikada nije desilo.

U ovom trenutku niko, naravno, ne može da zna kako će brojke izgledati kada sva trojica odu u penziju, ali se čini da ne bi bilo pogrešno reći da je Federer na početku karijere imao sreću da četiri-pet godina bude jedini igrač ekstra klase na turu.

Dotadašnji asovi su početkom veka silazili sa scene, a novih još nije bilo, pa je Federer do pojave Nadala i Đokovića vladao svetskim tenisom praktično bez ozbiljne konkurencije.

Od 2007. to se promenilo kada je formirana velika trojka i uprkos tome što brojke pokazuju drugačije, Nadal i pogotovo Đoković ostali su u senci švajcarskog tenisera.