Lidija Stojkanović, Foto: StarsportSa omladinskom ženskom fudbalskom reprezentacijom je ostvarila najveći uspeh kada se radi o mlađim selekcijama Srbije, osvajanjem 5. mesta na Prvenstvu Evrope u Litvaniji. Sa najjačom je izborila plasman u elitnu diviziju Lige nacija i tako ispisala istoriju ženskog fudbala u Srbiji. Zbog svega toga Lidija Stojkonović je više nego zasluženo dobila nagradu „Zlatna lopta“ za najboljeg trenera (u muškoj i u ženskoj konkurenciji) u Srbiji.
Nagrada je svakako veliki podsticaj za Lidiju Stojkanović (46) da dođe do još boljih rezultata sa A selekcijom Srbije.
– Ovo priznanje je simbol upornosti i zajedničke vere. Veoma sam srećna zbog svega što se dogodilo u poslednje vreme i moram da se zahvalim FSS-u što je verovao u mene. Naći se u društvu velikih imena dobitnika Zlatne lopte kao prva žena je velika nagrada i čast. Nadam se da sam do sada opravdala očekivanja, ali verujem da možemo još bolje. Put nije lak do Svetskog prvenstva, ali je naš. Prilike se ne čekaju, već se stvaraju – rekla je na početku intervjuu za Danas Lidija Stojkanović.
Trenerskom poslu posvetila se još tokom igračke karijere te je tokom boravka na Islandu učestvovala u radu mlađih kategorija Vikingura i kao pomoćnik u Filkjiru. Boravak na Islandu je svakako uticao na rad sadašnje selektorke reprezenatcije Srbije.
– Svakako da sam napredovala na Islandu i da je to vreme provedeno tamo imalo uticaj na moj razvoj, ali ja sam se školovala u Srbiji i za A i za PRO licencu i najviše dugujem centru za edukaciju Fudbalskog saveza Srbije.
Kao i većina trenera i Lidija ima trenerskog uzora iz sveta muškog fudbala, ali ipak ističe da se fokusira na ženske lige.
– Pratim apsolutno sve lige, ali poseban akcenat stavljam na one gde igraju najbolje devojke. Što se tiče uzora, moram istaći da sam se oduvek divila Pepu Gvardioli i svaki meč njegove ekipe gledam, jer od samog posmatranja tih mečeva mogu nešto novo da usvojim, a kasnije da ponešto i primenim. Moji počeci su vezani za Gorana Sretenovića i Milana Rastavca sa kojima sa sarađivala i kao igračica, a i početnoj fazi trenerske karijere i moram reći da sam od njih mnogo naučila.
Lidija Stojkanović je karijeru započela u klubu Maksim iz rodne Bajine Bašte, posle čega je igrala za Novi Beograd i novosadski Olimpik. Bajina Bašta je ipak ostavila veliki uticaj na selektorku Srbije, a taj iako mali grad je dao mnogo vrhunsklih igrača.
– Često se pominju samo braća Milutinović, ali tu su i Milan Lane Jovanović, Nikola Maksimović i Radiša Ilić i mnnogi drugi koji su proslavili Bajinu Baštu.
Krenula je da se bavi fudbalom u rodnom gradu pored braće, ali oni nisu imali ono što je potrebno da se zadrže u „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu“.
– Sve je započelo u Bajinoj Bašti, pored četiri brata gde sam i zavolela, uslovno rečeno, muški sport. Ujutru kada se probudite imate dva izbora, da nastavite da sanjate svoje snove ili da se probudite i pratite ih. Moja braća nažalost nisu imala talenat kao ja, pa nisu opstali u fudbalu – uz smeh je rekla Lidija.
Fudbal pogotovo u Srbiji ima epitet „muški sport“ To je ono što verovatno najviše koči razvoj ženskog fudbala, jer je mnogo ljudi koji imaju predrasude o tome.
– Niš, Subotica, Kruševac su mesta gde tih predrasuda nema, a sada se polako i drugi „bude“ posle naših dobrih rezulatata u poslednje vreme. Ipak, ono što nam najviše nedostaje je medijska podrška. Kada se bude više pisalo o ženskom fudbalu biće sve manje onih koji će govoriti da njihove ćerke, unuke, sestre ne treba da se bave fudbalom. Ja nisam nailazila na predrasude kada sam počinjala i to mi je svakako na neki način pomoglo da ostanem u fudbalu.
Srpski ženski reprezentativni fudbal ostvario je najveći uspeh plasmanom najbolje „A“ reprezentacije u najjaču diviziju Lige nacija, a izabranice selektorke Lidije Stojkanović žele da ispišu nove stranice istorije prvim plasmanom na Prvenstvo sveta koje se održava 2027. godine u Brazilu. Rivali Srbije su Švedska, Italija i Danska.
– To je svakako naš cilj. Naravno da nije lako da se izbori plasman na Mundijal, ali ukoliko bismo to ostvarili to bi „otvorilo oči“ mnogima da je fudbal i ženski sport i onda bi se popravili uslovi u klubovima. Moram da istaknem da većina klubova radi na bazi entuzijazma. Polako se stvari poboljšavaju, ali jasno je da smo još daleko od dobre situacije. Mlađe selekcije U17 i U 19 su u elitnim divizijama, ali potrebno je da se i mediji uključe u promociju ženskog fudbala da bismo došli do rezulatata sa kojima će cela nacija biti ponosna – zaključila je Lidija Stojkanović.
Bonus video: Mančester siti – Čelsi 1:1
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
