Odlazak boema: Ko je Miloš Teodosić, virtuoz koji je prosipao magiju po košarkaškom terenu? (VIDEO)

U poruci u kojoj se Teodosić oprostio od ovog sporta, jedan od najvećih “majstora” košarke se obratio prijateljima, ljubiteljima i poznavaocima košarke, Valjevcima, Srbiji, navijačima, svakom saigraču tokom karijere i svojoj porodici, svima se zahvalio i onda je, uz zahvalnost trenerima sa kojima je radio i od kojih je učio košarku dodao:

“Nisam je (još) naučio do kraja. Razmenjivaćemo znanje i iskustvo još dugo ona i ja. Do kraja života”.

Ako Teodosić priznaje da nije naučio sve o košarci (osim, što bi neki stručnjaci rekli “lateralnih kretnji”), nema mnogo onih koji mogu da kažu da razumeju ovu igru.

Od svih njegovih odluka u karijeri, a donosio je uglavnom dobre, najemotivnija i najrizičnija je bila ona da u 36. godini dođe u Crvenu zvezdu, i karijeru završi u klubu za koji navija.

Svestan da je u poodmaklim igračkim godinam i da fizički ne može da izdrži dugo na parketu, bez sujete je više vremena provodio na klupi nego na parketu.

Ali, u tim kratkim sekvencama kada je ulazio u igru pokazivao je o kakvom je košarkaškom velemajstoru reč i donosio je crveno-belima ono što nisu mogli mlađi, snažniji i brži.

Čini se da bi klub pristao da Teodosić i u 38. godini ostane u timu, ali da je on procenio da je trenutak da Zvezda nastavi bez njega.

Zaista nije fraza da je teško nabrojati sva priznanja, trofeje i velike momente igračke karijere Miloša Teodosića, pa će ukratko biti zapisano da je karijeru počeo u Valjevu, gradu u kojem se rodio 1987. godine, odakle je stigao u FMP Železnik, a zatim nastupao za Olimpijakos, moskovski CSKA, Los Anđeles Kliperse (kao 30-godišnjak jedan od najstarijih rukija u istoriji NBA), Virtus i, od 2023. do 2025. za Crvenu zvezdu.

Već u mlađim reprezentativnim kategorijama počeo je da osvaja zlatne medalje, da bi od 2007, kao junior, debitovao i za “A” tim.

Jedan od najboljih trenera u istoriji košarke Dušan Ivković je kao selektor Srbije od Teodosića napravio lidera, igrača koji je dobio ono što je Ivković malo kome dozvoljavao – slobodu da bude trener na parketu.

U trenucima kada se srpska reprezentativna košarka polako vraćala iz krize rezultata, nacionalni tim je sa njim na poziciji “mozga ekipe” osvojila srebro na Olimpijskim igrama 2016. u Rio de Žaneiru, drugo mesto na Svetskom prvenstvu u Španiji 2014. pod komandom selektora Aleksandra Đorđevića i srebrnu medalju 2009. na Evropskom prvenstvu u Poljskoj kada je reprezentaciju sa klupe vodio Dušan Ivković.

Kao igrač moskovskog CSKA osvojio je Evroligu 2016, a sa Virtusom trofej pobednika Evrokupa 2019. godine.

Bio je MVP Evrolige 2010. godine, tri puta je izabran u najbolju petorku ovog takmičenja, proglašen je za jednog od 20 najboljih košarkaša Evrolige u prošloj deceniji, bio MVP Evrokupa 2020.

MILOS TEODOSIC MASTERCLASS

The best assists of the magician in his EuroLeague career pic.twitter.com/NE9glEd9zo

— Turkish Airlines EuroLeague (@EuroLeague) June 26, 2025

Broj trofeja koje je osvojio u nacionalnim takmičenjima Srbije, Grčke, Rusije i Italije je ogroman i zasluživao bi još jedan tekst.

Za kraj ovog, opravdano emotivnog teksta navodimo još jedan citat iz Teodosićeve poruke kojom se oprostio od igračke karijere:”Još jednom hvala košarko, vidimo se i nadalje, samo bez patika, dresa i šortsa”.