Broj kladionica i onih koji u njih zalaze alarmantno je porastao u proteklom periodu. Ozbiljnost u poslovanju, zagarantovane isplate eventualnih dobitaka i odsustvo uticaja ekonomske krize na ovaj segment finansijskih tokova, samo su neki od razloga njihovog uspeha. Kladionice u Srbiji postaju prepoznatljivi brendovi u regionu, a ponuda igračima je toliko široka da ni najmanjeg ljubitelja sporta ne može ostaviti ravnodušnim. U kombinaciji sa elementima kazina i opuštenih kafića, moderno uređene kladionice sve više postaju lokacija na kojoj „ozbiljni“ igrači provode značajan deo dana.
Strast ka klađenju seže mnogo dublje u ljudsko društvo, ali i samu psihologiju čovekove ličnosti. Ne postoji obrazac po kome se može reći da je neki narod skloniji klađenju od drugog, niti bilo šta konkretno može uzrokovati ovaj fenomen. Tako misli i profesor Dragan Koković, sociolog sporta.
– Mnogi sam proces porasta klađenja dovode u vezu sa trenutnom ekonomskom krizom, ali ja mislim suprotno. U ljudskoj je prirodi da prihvati „kolo sreće“ kao legitiman način promene životne situacije bez mnogo truda. Tome svedoči i veliki broj kladioničara u Japanu, Velikoj Britaniji i sličnim zemljama koje se mogu pohvaliti standardom građana. Davno je, ali nepogrešivo, Dostojevski u svom „Kockaru“ opisao jednostavnu strast ka kockanju koja leži u svakom od nas.
Međutim, profesor Kokovići pored toga što ne karakteriše ovaj fenomen kao apriori negativan, neprihvatljivo ponašanje vidi u zavisnosti koja igraču stvara osećanje sigurnog dobitka, a koja se neretko završavama tretmanima u odgovarajućim ustanovama.
– Problem je kada simpatična igra preraste u način zarade i poprimi elemente zavisnosti. Tu prestaje svako prihvatljivo ponašanje, a odsustvo odgovornosti prema sebi i drugima dominira. Etika rada je na marginama prioriteta, a stavovi o načinima zarade se drastično menjaju ka negativnim. Život tih „igrača“ potpuni je okrenut novom „poslu“. Ta subkultura kladioničara profesionalno prilazi klađenju, analizira biografije igrača, finansijsko stanje kluba, a neretko i ljubavni život vodećih zvezda, kako bi najdublje ušli u sržproblema – zaključuje Koković.
Opsednutost klađenjem ogleda se u novim „interesovanjima“ do skoro nepoznatih stvari. Kladioničari sve češće uplaćuju pobednika trka pasa, konja, najboljeg zimskog skakača, tima koji će prvi izvesti aut, korner, igrača koji će prvi „pocrveneti“ i sl. U kombinaciji sa poker aparatima, „voćkicama“ i ruletom, kladionica postaje „rajska oaza“ za potencijalne zavisnike.
– Vikendom naročito, ali i radnim danima dolazim u kladionicu oko 11. „Uđem“ sa uplatom od dve-tri hiljade na poker aparat, ali i neprestano pratim „plazmu“ sa teletekstom koja mi je tačno iznad glave. Povremeno ustajem sa stolice i sa aparata uplatu prebacujem na klađenje. Subotom se zna, prvo ide Turska druga, pa Holanđani, Grci, zatim udarni Englezi (čak sedam liga), druga Italijanska, Francuzi i na kraju Portugalci. Trudim se da svaku ligu ispoštujem sa bar po jednim singlom. Pratio bih Argentinu i Brazil, ali se kladionica zatvara u 23, pa njih i Japance moram da uplatim dan ranije – zaključuje jedan od najiskusnijih igrača kladionice na Miljakovcu.
Da su stvari poprimile neželjeni tok, a da cela situacija većuveliko izmiče kontroli dokazuje i iskreno svedočenje vodećih kladioničara. FIFA i UEFA su definisale problem, pa se uskoro mogu očekivati novi obrasci u klađenju. U tom pravcu je i išla svojevremena ideja ekonomskih eksperata Vlade Srbije, koji su smatrali da bi sve privatne kladionice trebalo zatvoriti. Jedini izvor klađenja bio bi poveren nacionalnoj lutriji koja bi ovaj proces organizovala po uzoru na većzaboravljenu sportsku prognozu.
Nameštaljke i dojave
Najtraženiji „fiks“ na neku utakmicu, donosiocu ostvaruje priličan ugled u kladionici, a liga u kojoj se mečigra postaje njegova specijalnost. To su takozvane dojave, koje neki od igrača čuje iz poverljivog izvora. I zaista, takvi tipovi, kojih nije mnogo tokom sezone, a najčešće dolaze iz nižih liga, u najvećem broju slučajeva prolaze i potvrđuju dojavu.
Ništa manje atraktivna pojava su i osvedočeno nameštene utakmice koje kladioničari pokušavaju da predvide. To je veoma težak zadatak, ali pravom poznavaocu donosi veliki dobitak. Nameštaljke prave učesnici samog događaja, a kladioničari nastoje da budu pametniji od kreatora kvota. Nije nepoznata situacija da poslednjeplasirani tim pobedi u gostima favorita za odlazak u viši rang, samo zbog kladionice. Kada neki ozbiljan igračuplati veliku sumu na nerealan fiks, to može značiti da je u pitanju nameštena utakmica. Legendarno igranje rukom Roberta Karlosa u 90. minutu u svom šesnaestercu kod rezultata 3:0 za Real, navelo je mnoge kladioničare da pomisle da je brzonogi Brazilac „predvideo“ konačan ishod meča Lige šampiona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
