Nenad Lalatović kaže da ga kritikuju budale: Ako me Vojvodina ne želi, pokupiću svoje ikone i odlazim

Posle utakmice sa IMT, deo navijača tražio je od njega da podnese ostavku, međutim, poznati trener smatra da ima podršku većine pristalica Vojvodine.

– Osećam pritisak od kako sam se vratio u Vojvodinu. Ali, to ne prave ljudi u klubu nego neki novinari sa strane koji pišu tako od mog povratka. Mnogi su pisali čim sam došao da ću već sutra da odem. Ali, neću otići. Ja sam tu. Jedino ako drugačije kaže predsednik Zbiljić. Ja Vojvodinu volim i sa njom ću da izborim ono što sam zacrtao. Nemam nikakav ultimatum vezan za ovu utakmicu, imam apsolutno poverenje uprave kluba, navijača, ali snosim i odgovornost. U prva dva mandata sam učestvovao u stvaranju tima, sada i nisam toliko, ali sam zadovoljan igračima. Meni ne treba niko da daje ultimatum. Ja sam uvek za saradnju, a najmanji je problem da odem. Ali, treba da vidimo šta je uzrok svemu ovome. Da li je kriv Bandović, Krtolica, Lalatović? Ali i vi novinari morate da imate hrabrosti da pitate i ona druga pitanja. Ja sam kriv apsolutno, ali sam isto tako i treći trener u ovoj sezoni, tako da i vi treba malo da porazmislite pre nego što nešto pitate – prenosi Sport klub Lalatovićevu konferenciju za medije pred duel Superlige sa niškim Radničkim.

On je dodao da mu je žao što je sportski direktor Marko Jovanović podneo ostavku, ali da neće dozvoliti da ga isprovociraju novinari da je on kriv za loše rezultate ekipe u prethodna četiri kola Superlige.

– Žao mi je što je otišao jer je sjajan sportski direktor. Ali, takav je fudbal, uvek su krivci treneri i sportski direktori. Naša sudbina je takva. Ja sam navikao da sam za sve kriv. Gde god sam radio, kad bude dobro zaslužan je ovaj i onaj, a kada se gubi novinari pušu da je izgubio Lalatović, a ja nisam Vojvodina, jer je klub iznad mene. Na terenu ne igra 11 Lalatovića, nije Lalatović ni predsednik ni navijač. Kada se tako piše onda se stvara dodatni pritisak i kod navijača i kod mene. Meni nije prijatno kada me otac posle toga nazove i kaže – šta ti ovo rade, masakriraju te. A ja kažem tata, pusti ih – rekao je trener Vojvodine, a zatim dodao:

– Ne želim da me neko isprovocira i nemam pojma šta ljudi pišu i komentarišu. To su za mene budale koje treba da gledaju svoja posla, a ne da komentarišu tuđi život. Meni je žao što su ljudi zaboravili sve što sam ja uradio za Vojvodinu. Koliko sam igrača prodao, koliko sam para uneo u klub i sve lepe trenutke. Finale Kupa Srbije gde sam bio sa igračima, pa onaj veliki trofej što smo doneli u Novi Sad… To se sve zaboravi posle tri nerešene utakmice. I opet kažem – kriv sam, niko drugi, samo ja. Bio sam spreman da odem posle poraza od IMT, iz uprave su me nazvali i preduhitrili me, ja sam se lomio. Meni su Zbiljić i neki navijači dali podršku, ali ako me ne žele i navijači sa istočne i zapadne tribine, odmah ću da odem. Samo neka mi puste poruku, pokupiću svoje stvari, ikone iz kancelarije i otići ću iz Vojvodine, ali ću nastaviti da je volim kao što sam je i do sada voleo. Tu sam dok odgovaram svima, kad ne budem više odgovarao lako ću naći novi klub. Ali, ovde mi je najlepše, priznajem.

Lalatović je objasnio i da među igračima vlada dobra atmosfera, ali da stranci drugačije reaguju na eventualni neuspeh ekipe.

– Dobra je atmosfera, ali mi imamo šest stranaca. Oni ne osete isto pobede i poraze, kao domaći. To je razumljivo. I ja kada sam igrao u Šahtjoru pa izgubimo iznerviram se, ali ne ni blizu kao što se iznerviram kad izgubim u Srbiji. Tamo sam bio zbog novca, svi mi idemo u inostranstvo zbog para, nema tu ljubavi. Posle poraza pogledaš račun i kažeš sebi šta se nerviram, pogledaj koliko para mi je leglo. To nemaš u svojoj domovini. Ni ja u Crvenoj zvezdi nisam imao približnu platu kao u Šahtjoru. Tamo kada bih dobio premiju, grlio bih je kao trofej. Jedna premija u Ukrajini je bila kao godišnja plata u Zvezdi – izjavio je Lalatović.