Noćas se u Kaliforniji „lomi“ titula

Golden Stejt je u čak šestom velikom finalu u poslednjih osam godina, dok Boston igra svoju 22. seriju vrednu NBA titule. Pred petu utakmicu ekipe su na istim pozicijama; brejk Bostona u prvom meču, Golden Stejt je poništio u četvrtom i time ponovo došao u poziciju da o tituli odlučuje pred svojim navijačima.

U noći između ponedeljka i utorka u Čejs centru Voriorsi će, nesumnjivo, biti u boljoj situaciji, s obzirom na to da su tokom plej-ofa samo jednom i to od Seltiksa na startu velikog finala, izgubili utakmicu kod kuće (2-2).

U dosadašnjem delu serijala navijači su uglavnom uživali u kvalitetnoj košarci ispunjenoj atraktivnim potezima, sjajnim minijaturama Stefa Karija, Džejsona Tejtuma, Džejlena Brauna…. Iako se očekivalo da će Golden Stejt imati više raspoloženih pojedinaca u kontinuitetu, Stef Kari se isprofilisao kao apsolutni junak i jedini igrač koji je iz meča u meč beležio impresivne brojke.

Uostalom, na proseku od 6,25 ubačenih trojki po utakmici, trostruki NBA šampion ubedljivo je najefikasniji pojedinac u redovima Voriorsa sa 34,3 poena. Veći kontinuitet očekivao se od Kleja Tompsona, koji je imao kvalitetne minijature, pogotovo u Bostonu u trećoj i naročito četvrtoj utakmici, međutim ni on, kao ni Džordan Pul nisu šuterski bili na visokom nivou. Obojica sa distance šutiraju 33 odsto, što je neuporedivo sa Karijevih 49 odsto uspešnosti za tri poena.

Simptomatično je i to da je u utakmicama koje je gubio, Golden Stejt primao daleko više poena nego što je to ovosezonski prosek. U prvom je dozvolio rivalu da meč završi sa 120, a u trećem sa 116 poena. Evidentne su defanzivne slabosti Voriorsa, naročito u reketu, s obzirom na to da koncepcijski Stiv Ker i Ime Udoka imaju malo drugačije vizije.

Naime, uprkos prekratkoj rotaciji od svega osam igrača, Udoka neretko počinje sa dvojicom centara Robertom Vilijamsom i Alom Horfordom, što Kera primorava da koristi Kevona Lunija i Drejmonda Grina u paru. Pokušao je Ker u četvrtom meču da natera kolegu da se prilagodi njegovom pristupu sa petoricom niskih igrača, međutim Udoka nije “naseo” na štos, zbog čega je šef struke Voriorsa posle samo nekoliko minuta morao da uvede korpulentnog Lunija.

Boston je u sve četiri utakmice napadačke probleme imao prevashodno u trećoj deonici. Zbirno, Voriorsi su treći kvartal dobili sa više od 70 poena razlike, što jasno upućuje na zaključak da se Seltiksi loše pripremaju za izlazak na parket posle poluvremena, odnosno da Voriorsi brže i lakše nameću svoj ritam.

Demonstrirao je šestostruki šampion i tokom velikog finala kvalitet da u serijama smanjuje razliku ili uvećava prednost za samo par minuta, međutim i jasne slabosti na oba kraja terena kada ne može apsolutno ništa da pogodi, odnosno da odbrani (najevidentnije je bilo u poslednjoj deonici treće utakmice).

Iako se to možda i nije očekivalo, Drejmond Grin je najslabija karika Golden Stejta u toku serijala. Podatak da je do petog meča napravio više faulova nego što je postigao poena (18/17) možda i najbolje oslikava u kakvoj je formi najveći brbljivac današnjice u NBA ligi.

Seltiksi napadački deluju kompaktnije u odnosu na rivala. Imaju veći broj igrača koji u kontinuitetu beleže dobre napadačke brojke: Džejson Tejtum, Džejlen Braun, Markus Smart, kao i Derik Vajt isporučuju 90 odsto poena. Tejtum i Braun su na identičnim prosecima od 22,3 poena, s tim da je Tejtum sa 7,8 asistencija po meču, ubedljivo najbolji dodavač tokom velikog serijala u obema ekipama.

Možda malo i atipično, Bostonu napadačka produkcija u mnogome zavisi od uspešnosti sa distance. Seltiksi su u “disciplini Voriorsa” na proseku od 16 pogođenih trojki po meču, što je, u suštini, hod po žici za klub koji je od 21 velikog finala do sada izgubio samo četiri.

Seltiksi bi u petom susretu više rešenja mogli da potraže sa niskog posta i da iskoriste snagu Smarta naspram Karija, odnosno Grenta Vilijamsa, kao i supermaciju u leđnoj tehnici Tejtuma.

Povrede muče Karija, Brauna, Vilijamsa…

Gotovo da nema nosioca igre u obema ekipama koji nema problema sa povredama. Stef Kari je u trećem meču doživeo povredu i ovako ranjivog levog stopala, tačnije skočnog zgloba, kada mu je, nenamerno, u četvrtoj deonici Al Horford pao na nogu. Na svu sreću, bol je bio jači u odnosu na stepen povrede. Klej Tompson je pod konstantnim nadzorom lekarskog tima Voriorsa zbog dve teže povrede koje su ga, do januara ove godine, odvojile od parketa maltene kompletne dve sezone. Kevon Luni je, takođe, rovit, baš kao i Drejmod Grin. U redovima Bostona situacija je još teža i neizvesnija. Robert Vilijams tokom sezone muku muči sa stopalom, Džejlen Braun sa zadnjom ložom, dok je rovit i Markus Smart.