Od kiše svi pobrljave

Niti sam prošla bezbednosnu kontrolu, niti mi je skenirana akreditacija. Samo sam se ušetala. Bez ijednog problema. Sebe sam uplašila kad sam shvatila da sam ušla na „saida“ (izlaz), da se krećem pored nasmejanog i zapričanog obezbeđenja i da sam tamo gde ne bih smela da budem bez ijednog pregleda! Ulazak bez akreditacije bi trebalo da bude moguć koliko i neovlašćen ulazak u raketu neposredno pred poletanje. Očekivala sam da neko krene da viče – senhora, senhora. Nije se čulo ništa osim kikota razdraganih volontera i kontrolora. Prvi put sam u Riju osetila strah. Upravo je ušao neko ko je mogao… Da ne nabrajam mogućnosti, biće da širim paniku. Baš me je naljutio Rio.
Kiša čudno deluje na Brazilce. Potpuno pobrljave. Čak su gori i od Beograđana koji samo zaborave da voze. Ovi zaborave na sve. Zaborave na red vožnje, pa ti vozač autobusa „Dobro jutro“ poželi sa 40 minuta zakašnjenja. Zaborave da ne bi trebalo da koriste traku na drumu-Rio 2016. i da je ona isključivo za učesnike Igara. Zaborave da te provere kad ulaziš u Olimpijski park i Glavni pres centar!
Koliko sam smešna i naivna bila kada sam posle jednog dana u Riju presrećno konstatovala da Brazilci baš kao i mi u poslu znaju za reč -možda, i obećanje „videćemo da nešto završimo“ nasuprot Britanaca od pre četiri godine kod kojih je prolazilo samo – da i ne. Zbog najavljenog dolaska Sergeja Bubke u brazilsku kuću promenila sam tri prevoza, precrtala zaduženje koje je bilo u isto vreme i odabrala intervju sa legendom atletike. Bubki nije bilo ni traga ni glasa. „Možda će doći, a možda neće“, reče organizator ne hajući na paru koja mi je izlazila iz ušiju. Bubka možda nije došao. Isti mladić me savetovao da dođem sutra. Možda sigurno ću doći.

LJuta sam na Rio. Prihvatila sam njegove mane. Čak sam zažmurela na to što je neprijatno prljav i ne baš mirišljav, što ne zna baš kako da organizuje sebe i druge. Jer dobar je domaćin, neodoljiv i toliko uzbudljiv. Ali ovo sve što radi kad padne kiša nije šarmantno, štaviše opasno je. Došli smo do one tačke u našoj vezi kada razmišljam da li da raskinemo jer mi se čini da nismo jedno za drugo.
Za tu odluku sačekaću sunce.