Osećala sam se kao prazna vreća

 To su rezultati kojih se najradije seća, ali daleko od toga da su bili jedini vredni pomena. Debitovala je na OI u Sarajevu 1984. i te godine je bila proglašena za najboljeg mladog jugoslovenskog sportistu. Njeno zbogom skijanju nekako se poklopilo sa raspadom SFRJ, mada to, kako sama kaže, nema ama baš nikakve veze.

– Ima više razloga zbog kojih sam prestala da skijam, ali jedan od glavnih je da sam shvatila da se kao skijašica više ne mogu razvijati, unapređivati onako kako želim i da je bolje da prestanem nego da postižem neke prosečne rezultate – kaže Mateja Svet u razgovoru za Danas, u restoranu Boleru neposredno nakon što je otvorila Sajam zimske opreme.

Skijajući je, kaže, naučila šta znači disciplina, treniranje, takmičenje, ali onda je došao jedan momenat u kom je naišla na nerazumevanje kod ljudi koji su tada bili u rukovodstvu i jednostavno je odlučila da to više ne želi.

– Nikad mi nije bilo žao što nisam nastupala za Sloveniju, iako su neki pokušali da me ubede. Kada sam prestala da skijam počelo je jedno razdoblje u mom životu koje je svakako bilo najteže, ostala su mi bila samo dva prijatelja, kao da su odjednom svi otišli od mene, moralno me diskreditovali i zbog toga mi nije žao – priča Mateja.

Zahvaljujući upornosti i radu, njenom ali i njenog trenera postigla je, ističe, gotovo sve u sportu i kada je trebalo okrenuti novi list u životu bila je pred teškom odlukom.

– Razmišljala sam šta bih mogla da radim i shvatila da bih želela da radim s ljudima. Znala sam da će novi početak biti vrlo težak jer nije trebalo napraviti zavoj u skijanju već uraditi nešto sasvim novo, trebalo je otići u trgovinu i ponuditi robu, nešto što nikad nisam radila – naglašava ona.

Sedam godina nakon završetka karijere radila je kao promoter za francuski Rosignol u Japanu, gde je privremeno boravila.

– U međuvremenu završila sam srednju školu i dok sam bila u Japanu razmišljala sam šta ću u budućnosti. Odlučila sam hoću da radim sa ljudima u zdravstvu – priča Mateja, koja sada radi u bolnici kao psihoterapeut.

Odluku o svom novom početku donela je u bolničkoj postelji, odmah posle jedne operacije.

– Ležala sam u krevetu i osećala se kao prazna vreća, nisam bila zadovoljna životom i rekla sam sebi da je vreme da promenim način života i da se izborim i sa nekim trenucima koji možda neće biti lepi – kaže Mateja, kojoj se sada na licu ne vide tragovi života o kom govori. Sada je srećna i zadovoljna, a to se vidi i u njenim očima. Iako joj 41 godina izgleda kao devojčica. To može da zahvali, kaže, svom sportskom duhu i svakodnevnoj rekreaciji.

– Sport je ostao sastavni deo mog života, ali samo kao rekreacija. Volim leto i more, ali najviše volim planine. Međutim retko skijam, tek po koji dan godišnje – kaže Mateja. Ono što je najviše ispunjava je jedanestogodišnja kćerka Tara, koja nije krenula majčinim stopama.

– Tara se bavi šou densom i nikada je nisam terala da bude skijašica. Naprotiv, nisam želela da to bude. Ona je takva da šta god joj daš da radi to uradi kako treba. Mnogo toga joj leži, ali odlučila se za ples i ja je podržavam – s ponosom ističe Tarina mama. Kćerka zna da skija, ali je Mateja kaže da je nije ona učila tome.

– Moj otac, a njen deda ju je učio skijanju, kao što je i mene. I mnogo ju je bolje naučio nego što bih ja ikada – kaže Mateja kroz osmeh. Skijanje danas prati kao i svako drugi u Sloveniji. Navija za domaće skijaše, ali i za Kosteliće i Jelenu Lolović. Od stare garde skijašica koje je ostavljala daleko iza sebe u snegu nije ostala u kontaktu ni sa jednom. I uopšte, poslednjih godina Mateja Svet se potpuno povukla iz javnog života. U njenoj Ljubljani to svi već dobro znaju i zato se iznenadila, ali vrlo prijatno, to što se u Beogradu još uvek mnogi sećaju Mateje Svet i njenih sjajnih trka.