Kasno Paun u ćaci fudbal stiže

“Orlovi” će, najverovatnije, propustiti Mundijal posle 12 godina, ali mnogo više od eliminacije boli način na koji je srpski nacionalni tim eliminisan u K grupi kvalifikacija.

Znalo se odmah posle žreba da će Engleska biti krupan zalogaj svim rivalima, ali nije bilo ni mnogo pesimista koji su smatrali da izabranici tadašnjeg selektora Dragana Stojkovića u konkurenciji Albanije, Letonije i Andore neće stići do drugog mesta.

Ali, ne lezi vraže… Piksijeva selekcija u ovom ciklusu kvalifikacija nije ličila na onu od pre četiri godine kada je u Lisabonu ostvarena istorijska pobeda nad Portugalijom i obezbeđen put u Katar.
Kola su odmah posle tog uspeha polako krenula nizbrdo, a totalni sunovrat doživljen je u septembarskom debaklu protiv Engleske na stadionu “Rajko Mitić” i katastrofalnoj partiji i porazu protiv Albanije na lažnom “Nacionalnom stadionu” u Leskovcu.

Dragana Stojkovića je zamenio Veljko Paunović i njegovu misiju od nekoliko dana na klupi nacionalnog tima najbolje je opisati rečima “kasno Paun u ćaci fudbal dođe”.

Nekadašnji tvorac zlatne generacije “orlića” sa Svetskog prvenstva na Novom Zelandu za deceniju rada je dogradio sebe i po prihvatanju seniorskog nacionalnog tima predstavio se kao kompletna ličnost.

Gospodski maniri, poštovanje prema igračima, saradnicima, medijima. Posvećenost i skromnost su odisali iz svakog poteza 48-godišnjeg trenera. Pokazao je da nije toliko teško biti fin u atmosferi visokog društvenog napona.

Paunović još nije potpisao dugoročni ugovor i ovaj prelazni period, nadamo se, poslužiće kao uvod u višegodišnju saradnju. Prethodni selektor je imao kontinuitet, ali je zanimljivo da mu je reprezentacija igrala sve lošije kako je vreme prolazilo.

Istina, neki igrači su davno dostigli zenit, ali bilo je tu očigledno i propusta u komunikaciji, međuljudskim odnosima, taktici…

Selekcija koja nije postigla gol na po dve utakmice protiv Engleske i pogotovo Albanije ne zaslužuje ni plasman u baraž, a kamoli na Svetsko prvenstvo. U ovom mini turniru tri najbolje reprezentacije u grupi Srbija je osvojila samo bod u Tirani, a mogla je da ostane i bez njega da golman Đorđe Petrović nije odbranio penal domaćinu.

Ako se suvim podacima doda i ekstra prilog mešanja politike u fudbal i sugerisanja predsednika države da se meč odluke sa Albanijom igra u Leskovcu, na terenu nedostojnom međunarodnih mečeva, jasno je da je debakl bio posledica povezanih loših odluka.

Veljko Paunović je čovek koji će nesebično dati sebe nacionalnom timu. Potrebna mu je sloboda u radu, a ne “margarinsko” mešanje onih koji nemaju pojma o sportu. Za početak da shvatimo kako se fudbal igra za navijače, bili oni zadovoljni ili ljuti, a ne za odabranu grupu poslušnih koja će sa tribina aplaudirati ili zviždati po nalogu iz Ćacilenda.

Bonus video: Andora – Albanija