"Plej" u telu centra

P { margin-bottom: 0.21cm; }A:link { }

A samo pre šest godina Jokić je strasno bio zaljubljen u konje, dane je provodio u štali maštajući o tome da postane džokej na prestižnim trkama širom Francuske. Tek ponekad, na nagovor starije braće Nemanje i Strahinje, odigrao bi po koju partiju basketa, od kojih su mu najzanimljivije bile one na malom košu u dvosobnom stanu koji je delio sa još petoro članova, uključujući i baku.

Kada danas pogleda svoju prvu sliku iz pasoša Nikola sigurno prasne u smeh; „bucko“ kojeg je sa 14 godina lakše bilo preskočiti nego zaobići, nije mnogo mario za kilažu, hranio se na vojvođanski način „bogato i teško“ što mu je na košarkaškim terenima koristilo da kao najkrupniji igra centra baratajući loptom kao plejmejker. Prelaskom u Novi Sad sa 16 godina kilogrami su naglo počeli da se pretvaraju u centimetre, što je maher u lovu na talente Miško Ražnatović dobro izmerio, brzo shvativši da je u srpskoj Atini pronašao „zlatnu ribicu“. Nikola je u Megi preskakao uzrasne kategorije brže i bolje nego Emir Bekrić prepone, zaigravši za prvi tim pre nego što je stekao pravo da polaže vozački ispit. Za dve sezone u „ljubičastom dresu“ boja obraza često mu je bila u tonu sportske opreme, jer mu je neprijatno bilo koliko je često i dobro prodavao fore iskusnijima i snažnijima od sebe. Kada je na kraju sezone 2014/15 proglašen za MVP ABA lige odmah se izvinio bratu kome je, u noći kada je izabran kao 41. pik od strane Denvera, spustio slušalicu iznerviran jer ga je probudio iz sna u kojem je zakucavao preko svog idola Tima Dankana, nesvestan da je vremenska distanca od Draft lutrije do debija u NBA ligi u njegovom slučaju – prekratka.

Po dolasku u Denver na meniju nije imao ništa od onoga što ga je asociralo na Ameriku; „mek“ je morao da zaobilazi u širokom luku, a u klupskim kuvarima pronašao je najbolje prijatelje. Čitanje protivničke igre bilo mu je daleko lakše od razumevanja američkog smisla za humor; malo je falilo da zbog „provokacije“ sa veštačkim paukom nastradaju kamermani prilikom snimanja jednog klupskog klipa, ali se sve završilo na sočnim srpskim frazama kojima su se tokom sezone služili i njegovi saigrači. Plejmejker u telu centra probudio se u njemu u poslednjih 55 utakmica, u kojima je kao starter delio pasove sa „očima na leđima“, izluđivao čuvare pogađajući sa distance podjednako precizno kao i ispod koša. Pred kraj regularnog dela američki komentatori naučili su kako se pravilno izgovara prezime Jokić, ali i imena njegove starije braće Nemanje i Strahinje koji su ga u stopu pratili, često ne shvatajući da nisu u Pioniru, već u NBA halama, u kojima je zabava daleko ispred takmičarskog naboja. Nikolin prosek od 10 poena i sedam skokova samo je delić odgovora zbog čega je proglašen za trećeg rukija ove sezone.