Popović: Detalji koji pobede znače

Infrastruktura neuporediva sa bilo kojim sportskim objektima u Evropi, organizovanost na nivou najboljih IT kompanija na svetu, stručnost na nivou bilo kog američkog profesionalnog sporta, popularnost koja je s proleća čak i veća od NBA ili NFL… Popović je pak jedan od retkih koji su po završetku studiranja ostali na koledžu, konkretno Janko je nakon završene košarkaške karijere uspeo da se etablira u trenerskom svetu kao pomoćni trener i video koordinator, doprinevši stručnom štabu da daleko lakše i bolje sagledava probleme u igri i rešava ih u hodu, faktički u toku same utakmice. Sticajem okolnosti igračku mušku je zamenio ženskom koledž košarkom kao video koordinator, koja je pak po svim parametrima verovatno najbolja na svetu posle WNBA.

– Kada sam završio sa školovanjem 2014. vratio sam se u Beograd jer nisam odmah našao mogućnost da budem trener kome su plaćene master studije. Nakon godinu dana poznati trener Kevin Kuk mi je ponudio da odem na Vintrop univerzitet u Južnoj Karolini gde sam ostao dve godine. On je sa Hjustonom osvojio WNBA, prve četiri godine zaredom, od osnivanja lige. Bio je skaut za njihovu žensku reprezentaciju, kao i selektor Nigerije. NJemu sam bio video koordinator i pomagao u skautovanju. On mi je takođe pomogao da nađem naredni posao jer je poznavao oca tadašnjeg trenera na Robert Morisu. Oni su praktično za mene i otvorili poziciju video koordinatora i direktora košarkaških operacija – kroki je uvod trenera Popovića koji se u novoj profesiji poprilično dobro snašao iako je faktički bio početnik.

– Opis posla video koordinatora nije isti na svakom koledžu. Mnogo toga zavisi zapravo od glavnog trenera, šta on želi i na čemu je akcenat. Na prvom koledžu sam imao zadatak da skautiram protivničke ekipe, jedan od mojih poslova bio je da kodiram pozicije napada, odbrane, sve što statistički može da se obradi… Automatski sam to sortirao za vreme utakmice i na poluvremenu sam mogao plastično da prikažem šta god trener tražio. Recimo, ako je igrač imao pet promašaja, ja sam praktično prikazivao čitav tok akcija posle kojih je igrač promašio. Ili recimo, trener je uvideo da smo loše realizovali kontre i automatski je od mene dobio čitav spektar kontri koje su loše realizovane. Trener je zatim odmah na poluvremenu kroz te prikaze govorio igračicama gde greše i šta da isprave… Tokom utakmice se rade svi ti statistički parametri koji mogu kasnije da budu plastično obrađeni i prikazani. Ako je loše branjem pik, onda sam imao zadatak da sa poslednjih pet utakmica izvadim sve situacije u kojima su napravljeni defanzivni propusti u odbrani od pika. Napravio bih klipove koji su puštani na TV veličine kao zid sobe. Na Robert Morisu sam bio zadužen samo za našu ekipu – plastično je mladi stručnjak objasnio obim posla i samu suštinu onoga što se od njega tražilo.

Pozicija video koordinatora nije nešto potpuno novo u svetu košarke, pogotovo američke, međutim naspram muških koledža u ženskim nije bila toliko implementirana. Takođe, budžeti nisu uporedivi, iako je na Robert Morisu sve funkcionisalo perfektno i niko iz organizacije ni u čemu nije oskudevao.

– Oni su bili veoma zadovoljni, jer nikada nisu imali čoveka koji je do te mere radio detaljno… Na većim koledžima, pogotovo muškim, mnogo je više ljudi u stručnom štabu, dok je kod nas bio glavni trener, još tri pomoćna, direktor sportskih operacija i eventualno video koordinator. Težili smo više timskoj igri, nešto slično San Antoniju. Osvojili smo konferenciju, dve godine pre mog dolaska, pa plej-of i ušli u NCAA turnir od 64 ekipe. U mojoj prvoj godini takođe smo bili najbolji u konferenciji, ali smo izgubili u finalu plej-ofa tako da smo otišli na turnir od 64 ekipe koje nisu uspele da se plasiraju na NCAA turnir. Tamo smo izgubili prvi meč, ali kad si „low major“ onda je veliki uspeh uopšte otići na te turnire – podvukao je Popović .

– Trener je i sam priznao da se igra ekipe osetno unapredila od uvođenja zasebne pozicije video koordinatora. Mi smo svakodnevno gledali klipove, radili video analize…. Na osnovu stečenog iskustva i znanja voleo bih da nastavim da radim i bavim se trenerskim poslom… U Americi ne postoje egzaktni kriterijumi, kao u Evropi, po kojima bi jedino mogao da se baviš trenerskim poslom. Razgovarajući sa kompetentnim ljudima, kao i samim igračima, stekao sam utisak da bih to mogao kvalitetno da radim, što mi je velika želja, ali i cilj – zaključuje Janko Popović.

Cimer sa Enesom Kanterom

iako o tome priča poprilično ravnodušno, Janko Popović je po dolasku u Ameriku imao prilike da trenira sa budućim prvim pikom na draftu i da deli životni prostor sa centrom NJujork Niksa. „U srednjoj školi sam igrao sa Entonijem Benetom (prvi pik na draftu 2013, izabran od Klivlenda prim. aut). U toj školi su svi bili sjajni igrači i posle su otišli na velike koledže: Kentaki, Zapadna Virdžinija, UNLV… Meni je Enes Kanter (košarkaš NJujork Niksa) bio kućni cimer. Živeli smo kod jedne porodice, trenirali u istoj školi, samo što je on posle dva meseca morao da ode jer nije bio registrovan. Sećam se da je bio ćutljiv, loše je poznavao engleski jezik, ali je kao igrač bio fantastičan. Sličnih problema imao je i kasnije kada je otišao na Kentaki za koji nije odigrao nijednu utakmicu, već se samo pripremao za draft 2011. na kojem je izabran kao treći pik od strane Jute. Benet je pak bio neverovatan atleta, bio je dobar i druželjubiv. Kao Kanađanin je nekako jednostavniji, pristupačniji i fino smo funkcionisali“, prisetio se Popović dela svog života.

Rudarski posao

Koliko je Popović bio posvećen svom poslu na koledžu najbolje se može spoznati na osnovu vremena provedenog za kompjuterom, uprkos tome što je zbog finansijske sigurnosti uporedo morao da se bavi još nekim stvarima koje nisu imale dodirnih tačaka sa košarkom: „Svakodnevni rad se podrazumevao, od novembra do marta slobodne dane smo imali samo za Božić. Stalno se igralo u ritmu petak-nedelja. U proseku, pet sati dnevno sam radio na videu, jer je taj program zaista izuzetan – „Sports cloud“. Moja je sreća što sam bio na koledžu koji je mogao da priušti takav softver, čije korišćenje na godišnjem nivou košta 10.000 dolara“, otkrio je mladi stručnjak.