Poraz istine i ohrabrenja

Srbija – Portugal 1:2 (0:1)

Z. Tošić 65 – Nani 5, Mutinjo 79.

Stadion: FK Partizan. Gledalaca: 10.000. Sudija: David Fernandez Borbalan (Španija). Žuti kartoni: A. Mitrović, D. Tošić, Kolarov (Srbija), Semedo, Dani, Nani, Danilo, Andre (Portugal). Crveni kartoni: Kolarov, Matić (Srbija).

SRBIJA: Stojković, Tomović, S. Mitrović, D. Tošić, Kolarov (od 75. Obradović), Milivojević, Matić, Z. Tošić (od 85. Sulejmani), Ljajić, Tadić, Mitrović (od 85. Škuletić).

PORTUGAL: Patrisio, Semedo, B. Alves (od 46. Neto), Fonte, Eliseu, Andre, Danilo, Veloso (od 68. Mutinjo), Nani, Kvarežma, Dani (od 57. Eder).

Bez pošteđenih zvezda ekipe Kristijana Ronalda, Rikarda Karvalja i Bernarda Silve gosti nisu igrali pod punim gasom, niti im je to dozvoljavano kada bi na momente pokušavali da se razmahnu, ali zato su koristili poklone rivalske zadnje linije i španskog arbitra. Prvi su dobili već u 5. minutu. Prvo zbog ranog gola protivnika već u petom minutu. Duško Tošić je dugim pasom preskočio sredinu terena, lopta se odmah vratila ispred našeg kaznenog prostora, Dani je s njom u nogama izbacio iz ležišta Stefana Mitrovića i tukao prema golu, ali je golman Vladimir Stojković u svom stilu osujetio taj pokušaj. Međutim, Aleksandar Kolarov je na desnom boku zakasnio da isprati Nanija, pa je fudbaler Fenerbahčea odbitak pretvorio u ôtušö vođstvo Portugala. Od tog trenutka težište igre uglavnom je bilo na njihovoj strani terena. Međutim, pulenima selektora Radovana Ćurčića nedostajalo je koncentracije, solidarnosti, sreće i hrabrosti u završnici, pa se na prvi šut ka golu čekalo do polovine prvog poluvremena, a u okvir gola do 32. minuta.

Akcije bez profita nisu, međutim, oduzele energiju i volju ôorlovimaö, pre svih Kolarovu, Tadiću, Ljajiću, Mitroviću. Matiću i Zoranu Tošiću, pa je poslednji od njih doneo zasluženo izjednačenje (65). Kolarov je asistirao s leve strane u prostor oko penaltika, a krilni vezista u trku, levicom, tukao po sredini mreže. Mogla je Srbija posle toga i do pobede, ali na kraju su slavili Portugalci. Uz malu pomoć čoveka sa pištaljkom. Tomović je bespotrebno izgubio loptu na dvadesetak metara, Španac je onda propustio da svira faul nad Tošićem, što je spremno dočekao kao duh sam Žoao Mutinjo i savršenom parabolom pod roglje pokazao da je selektor Fernardo Santoš bio u pravu kada ga je malo pre toga povukao s klupe za rezerve (79). Može se diskutovati i o nedosuđenom faulu nad A. Mitrovićem u kaznenom prostoru u prvom delu meča, odnosno sviranom igranju rukom Z. Tošića pre poništenog gola u nastavku utakmice, dok je isključenje Matića nesporno, pošto je posle prekršaja nad njim nervozno udario igrača bez lopte.

Kada se sve sabere i oduzme bilo bi pravičnije da je susret završen remijem, što se ne može reći i za učešće Srbije u ovim kvalifikacijama. Naša zemlja ima fudbalere za jaka takmičenja, ali još nema tim i igru za velika dela, čemu je kumovalo puno subjektivnih i objektivnih razloga. Ako se iz ovog ciklusa i neodlaska na tri vezana EP i jedan Mundijal izvuku prave pouke (u čemu naš fudbal hronično oskudeva) onda bi poslednji neuspeh mogao imati smisla. U suprotnomů

Kvartet kapitena

Čak četvorica igrača nosila su kapitensku traku u timu Srbije u sinoćnjem meču. U odsustvu povređenog vođe Branislava Ivanovića (vratio se u Čelsi posle utakmice u Elbasanu) ekipom je do izmene u 75. minutu komandovao njegov prvi zamenik Aleksandar Kolarov. Tada je ôpalicaö otišla u ruke Nemanje Matića, da bi je posle isključenja ovog veziste (77) preuzeo Zoran Tošić. Kod njega je ostala samo 480 sekundi, a nakon izlaska jedinog našeg strelca s terena traka je završila oko mišice golmana Vladimira Stojkovića.

Albanci u Francuskoj

Srbija je pobedom u Elbasanu samo usporila odlazak Albanije na EP, jer su ôcrni orloviö u zadnjem kolu pretekli drugoplasiranu Dansu i pridružili se pobedniku I grupe Portugalu. Jermeni su s dva autogola pogurali naše susede ka istorijskom uspehu, a Šimšiti dao znak za početak velikog slavlja u Tirani, drugim albanskim mestima i posebno na Kosovu.

Malerozni Beograd

Poraz u Humskoj produžio je seriju beogradskih mečeva ôorlovaö bez pobede. Poslednji put naši fudbaleri su u svojoj prestonici slavili 2011. godine, protiv Farskih Ostrva (3:1). Od tada je odigrano pet utakmica, uz skor od dva remija i tri poraza, dok je prošlooktobarski prekid susreta sa Albanijom epilog dobio na sudu.

Radovan Ćurčić: Poraz zbog sudija

-Ono što sam video na terenu potvrđeno je kasnije na video snimku. Sudijske greške uticale su na rezultat, ali to je sve fudbal. Žao mi je što nismo naplatili dobru partiju protiv kvalitetnog tima. Kažnjeni smo posle prve greške, ali smo do 80. minuta bili sasvim dobri ľ tvrdi selektor Srbije, pošto je pre nego se obratio medijima odgledao televizijski zapis spornih situacija.

Nemanja Matić: Da nije bilo drona

-Hajde da budemo realni, nismo mi igrači jedini krivci za neodlazak na Evropsko prvenstvo. Da nije bilo svega onoga sa drone, da nam nisu oduzeli ne znam ni ja koliko bodova, da … Ko zna? Možda bismo i bili u Francuskoj, ali to neka drugi procene. Ova utakmica? Ne volim da pričam o suđenju, ali mislim da Španac Borbalan nije uspeo da kontroliše dešavanja na pravi način. To, međutim, ne menja činjenicu da sam ja glupo odreagovao i udario rivala. Prosto, iznerviralo me je sve ono što je tome prethodilo ľ priznao je defanzivni vezista našeg tima.

Duško Tošić: Žal za rezultatom

-Odlično smo odigrali utakmicu, ali kada se podvuče pamti se samo rezultat, pa možemo samo da žalimo. Više smo zaslužili pobedu. Dali su nam dva gola iz tri šanse – smatra srpski štoper.

Adem Ljajić: Nisam Piksijev nivo

-Dragan Stojković Piksi je bio veliki igrač i sigurno da prija kada me porede s njim, ali budimo realni – nisam ja još dostigao taj nivo – pošteno je priznao Interov ofanzivni igrač sredine terena.