Spartak kao test za štopere

Statistički pokazatelj da crveno-beli od početka takmičarske godine nisu primili gol ne predstavlja isključivo refleksiju kvaliteta štopera i bekova, već i činjenice da pomenuti timovi, pogotovo Spartaks i Suduva, nisu ozbiljnije pripretili Milanu Borjanu.

Litvanski šampion je maltene rutinski arhiviran, a naredni rival Spartak iz Trnave trebalo bi da nešto bliže i jasnije ilustruje svu defanzivnu snagu srpskog šampiona. Savić-Degenek kao štoperski tandem, odnosno Stojković i Rodić po bokovima imaće najteži ovosezonski test u utorak na stadionu „Rajko Mitić“, jer šanse za prolaz u plej-of kvalifikacija za Ligu šampiona u značajnoj meri zavisiće od ishoda prvog duela u Beogradu.

Na osnovu načina na koji su eliminisali Legiju iz Varšave, evidentno je da slovački šampion neće preterano odstupiti od taktike koju su u prestonici Srbije prethodno primenjivali Spartaks i Suduva: dupli defanzivni blok, sa najisturenijim igračem do 30 metara od golmana Milana Borjana. Razlika je „samo“ u tome što Spartak u poslednjoj liniji ima možda i najboljeg štopera slovačkog prvenstva – Borisa Godala i spoljne igrače, pogotovo Erika Jirku, sposobne da samo u par sekundi „preoru“ teren i nađu se u protivničkom šesnaestercu. Vujadinu Saviću i Milošu Degeneku biće potrebna pomoć bekova: obojicu ne krasi startna brzina i ukoliko bi se našli u situaciji jedan na jedan na otvorenom prostoru, Borjan bi lako mogao da se češe po glavi ne znajući šta ga je snašlo.

– Gledao sam Spartak protiv Legije i mislim da su jak tim, ali mi nismo samo tim… Mi smo jedna velika familija – pokazao je Degenek da se za kratko vreme uklopio u novu sredinu.

Upravo je Degenek protiv Suduve u Beogradu pokazao dobre i loše osobine štopera: u retkim situacijama jedan na jedan vrlo je lako ispadao iz ležišta krećući na napadačevu jaču nogu isključivo svojom desnom (neškolski), ali je zato uverio trenera Milojevića da kao bivši zadnji vezni ima izuzetno siguran prvi pas, što će protiv Spartaka biti veoma važno. Ekipa iz Trnave pravi odličan skauting protivničkih štopera sve u cilju da iznenadnim presingom napadne onog koji ima slabiji prvi pas (u Zvezdi je to Vujadin Savić) i tako dođe u zicer situaciju.

– Mislim da je vrlo bitno što opet nismo primili gol, da je ostala ‘nula’. Mogli smo da primimo jedan posle kornera, ali mogli smo i da damo još nekoliko. To mnogo znači na samopouzdanju – uveren je reprezentativac Australije.

Degenek je u Zvezdu stigao iz japanske Jokohame i trebalo mu je malo vremena da se navikne na novu sredinu. Stamen, fizički snažan, dobre anticipacije, čini se da je lako iz startne postave istisnuo Srđana Babića, pre svega kada su utakmice Lige šampiona u pitanju. Navijači u njemu vide naslednika Le Taleka i po načinu razmišljanja u dobranoj meri i podseća na francuskog internacionalca.

– Mislim da je sve bolje i bolje kako prolaze utakmice. Trudim se da uvek pružam maksimum, bilo na treningu ili utakmici, ali čovek sam, greške su tu, nikada ne možeš biti perfektan. Ali, mislim da igram sve bolje i trudim se da ih svedem na minimum – samokritičan je momak rođen u Kninu 1994.