U Hrvatskoj sutra počinje prvenstvo Evrope za rukometaše

U grupi A najviše šansi da najdalje dogura (barem na papiru) ima domaći tim. Dvostruki olimpijski pobednici i osvajači jedne titule svetskih prvaka dva puta su stizali do srebrne medalje i tri puta bili bronzani na šampionatima Evrope, ali još nisu uzeli trofej sa EP, a veruju da je baš ovaj nastup pred njima naklonjenom publikom idealan trenutak za to. Bez obzira što im prednost domaćeg terena nije donela mesto na pobedničkom postolju u zimu 2000, a od tada se povukli neki vrhunski igrači, Hrvati su izraziti optimisti, dobrim delom i zahvaljujući povratku na selektorsku klupu majstora za vrhunske rezultate Lina Červara. Švedska je najčešće osvajala EP (4), ali od 2002. nikako ne uspeva da uđe u Top 3, a kako je krah na Olimpijskim igrama 2016. bio veliki udarac za osvajača četiri OI srebra promenjeni su stručni štab i „provetrena“ svlačionica, što je urodilo plodom već na lanjskom Svetskom prvenstvu, gde najmlađi tim turnira nije uzeo medalju, ali je sve oduševio sjajnim rukometom. Na Island se stalno tipuje kao na moguće iznenađenje, ali gotovo uvek razočaraju, pa se prethodnici Gejra Sveinsona i njegovih izabranika diče samo vicešampionskim znamenjem sa EP 2010. i istim uspehom sa OI 2008. Nadamo se da bi svima konce mogli da im pomrse Jovica Cvetković i, za njegov pojam, najbolji rukometaši Srbije, mada nisu napravili ništa veliko pre i posle 2. mesta na EP u našoj zemlji 2012. Šta više, „orlovi“ najčešće nisu uspevali da se kvalifikuju za velika takmičenja ili su sa istih brzo ispadali.

Francuska je apsolutni favorit grupe B. „Trikolori“ stižu kao osvajači četiri zlata na poslednjih pet planetarnih prvenstva, tri evropske titule u periodu 2006-2014. i dva najsjajnija odličja na OI 2008. i 2012. godine, pa svi imaju strahopoštovanje za njihovu paklenu kombinaciju granitne odbrane i perfektno uigranih napada. Pre svih njihovi startni rivali Norveška, Austrija i Belorusija. I dok Norvežani imaju čime na crtu najdominantnijem rukometnom timu modernog doba, kao aktuelni svetski viceprvaci i trećeplasirana reprezentacija sa prošlog EP, s nekoliko pojedinaca u idealnim sedmorkama ovih takmičenja, ostale dve selekcije mogu samo jedna drugoj da pomrse konce u pokušaju da izbegnu 4. mesto i ispadanje.

Branilac evropske titule Nemačka prva je opcija svih kladioničara u konkurenciji grupe C. Dugo su „panceri“ tražili put povratka među rukometni krem posle zlata sa SP 2007. i bronze na EP 2008, a onda su eksplodirali pre dve sezone. Prvo su bili bez premca na EP 2016, a onda se istog leta okitili bronzom na OI u Rio de Žaneiru. Na ovaj turnir dolaze s novim selektorom Kristijanom Prokopom, a on sa zadatkom da nastavi kontinuitet prekinut na minulom SP. Slovenija, pak, po dobrom pamti SP 2017. Nekada fenomenalni rukometaš velike Jugoslavije Veselin Vujović vodio je „zmajčeke“ do bronze, jedne od dve rukometne medalje ove zemlje, jer se pre toga radovala samo evropskom srebru iz 2004. godine. Makedonija je dala klupskog prvaka Evrope za prošlu sezonu (Vardar) i jednog od pet najboljih aktivnih golgetera (Kiril Lazarov), ali bilo bi pravo čudo da se baš sada domogne prve medalje u svojoj istoriji. A, još veće ako bi Crna Gora prošla prvu fazu, jer njeni rukometaši nemaju rejting i uspehe kao ženska selekcija.

Za očekivati je da najviše uzbuđenja bude u D grupi, gde su spojeni Španija, Danska, Mađarska i Češka. Prvi tandem spada u najuži krug kandidata za odličja. Španci znaju kako se pokorava planeta, ne i OI, a bije ih glas večitih vicešampiona Evrope, jer su ostajali na korak od šampionske proslave 1994, 1998, 2006. i 2016. godine. Poslednje dve sezone gutali su gorke pilule na velikim takmičenjima, pa će neke nove snage dobiti priliku na ovom EP, tj pokušati da makar ponove uspeh sa EP u Poljskoj. Danska nikada nije osvojila SP, ali ima jedno evropsko zlato (2012) i uvek je među onima koji pucaju visoko, a u Hrvatsku dolazi ovenčana slavom aktuelnog olimpijskog šampiona. Selektor Nikolaj Jakobsen zna da nacija od njega očekuje da u sledeće dve nedelje učini sve što je u njegovoj moći da ekipu odvede na vrh ili makar blizu njega. Tamo gde ni u snu ne mogu da završe Češka, čije je zlatno doba prošlo sa šezdesetim i sedamdesetim godinama, i Mađarska, koja ima novog selektora u liku ne tako davno vrhunskog igrača LJubomira Vranješa, ali ne i sastav za vrhunska dela.

Svi šampioni

1994. Švedska

1996. Rusija

1998. Švedska

2000. Švedska

2002. Švedska

2004. Nemačka

2006. Francuska

2008. Danska

2010. Francuska

2012. Danska

2014. Francuska

2016. Nemačka

Zanimljive brojke

Najviše golova bilo je na meču Poljska – Nemačka (32:41) 2004. godine

Francuska, Hrvatska, Rusija i Španija su jedine bile učesnice svih EP

Najmanje pogodaka palo je na meču Francuska – Nemačka (15:15) 2002.

Hrvatska je prva država dvostruki organizator šampionata

Pobeda sa najvećom razlikom viđena je u duelu Češka – Makedonija (38:18) 1998.

Četiri grada domaćina

Bitke na predstojećem kontinentalnom prvenstvu vodiće se u Varaždinu (Arena Varaždin), Splitu (Spaladium), Poreču (Sportski centar Žatika) i Zagrebu (Arena Zagreb), gde će biti upriličeno i finale 13. EP u muškom rukometu. Premda je postojala mogućnost da poslednja hala bude van funkcije zbog nerešenog, ali odloženog spora oko novčane nadoknade između kompanije Ingre, gradskih vlasti i Vlade Republike Hrvatske.