Veljko Paunović preuzeo dužnost: Bog svoje najteže misije daje svojim najboljim izabranicima

Paunović je tokom prvog radnog dana u SC u Staroj Pazovi dao intervju za sajt Fudbalskog saveza Srbije.

– Prilika ne bira trenutak, ali se ova ukazala u momentu kada je ostalo upražnjeno mesto selektora. Ja sam upravo završio jedan projekat i otvorila se mogućnost. Nije bilo puno vremena, odluka je morala brzo da se donese. Kockice su se poklopile. Moja dužnost je bila da odgovorim na poziv što je brže moguće, da dođem u Beograd i stavim se na raspolaganje reprezentaciji.

Kako ste doživeli poziv FSS – kao izazov, obavezu ili emotivnu dužnost?

– Sve to u nekoj određenoj meri. Od malena sam privržen reprezentaciji. Bio sam igrač, reprezentativac, ali nisam ostvario san da odigram onoliko utakmica za državni tim koliko sam želeo. Kao trener i selektor, taj osećaj se vraća. Prevashodno zbog ovih momaka koji se nalaze na fotografiji iza nas – sa Novog Zelanda. Možda je ovo i poslednja prilika da se ponovo nađemo na zajedničkom zadatku, kao pre deset godina. Nisam smeo da je propustim. U očima javnosti ovo je težak zadatak, ali znam da postoji grupa momaka koji znaju kako se pobeđuje i znaju kako da plovimo kroz ove nemirne vode. To mi uliva sigurnost da ćemo napraviti zajedništvo i sve što je potrebno za uspeh. Idemo svim srcem.

Kada se osvrnete na 2015. i svetsko zlato sa omladincima — šta iz tog iskustva možete da prenesete sada, na seniorski tim?

– Gotovo da ne prođe mesec, a da ne pogledam neki video sa Novog Zelanda. Uvek sam imao živu sliku da ćemo jednog dana ponovo sarađivati. Nikada nisam zaboravio te momke, ni odakle smo krenuli. Posle tog Svetskog prvenstva napravio sam jedan klip — naš put do trofeja. Gledao sam ga često, i danas, kad ga se setim, uvek me obuzme isto uzbuđenje. Radujem se što ću sarađivati i sa nekim momcima koji nisu deo te generacije, ali takođe poseduju šampionski potencijal.

A, kako su igrači dočekali Paunovića…

Kakve su bile reakcije tih igrača kada ste im javili da ponovo preuzimate reprezentaciju?

– Osetio sam uzbuđenje i ponos. Žao mi je što je nekoliko njih povređeno i nisu mogli da se odazovu pozivu, a veoma su bitni za grupu, bitni za koncepciju tima, kako u tehničkom i taktičkom, tako i u ljudskom smislu. Ali reakcije su bile divne. Tih deset godina smo ostali u kontaktu — bodrili se tokom povreda, čestitali jedni drugima na uspesima, delili trenutke. Čuo sam od Bate Mirkovića koji je vodio reprezentaciju u Andori da su momci i dalje sjajni profesionalci, da se međusobno poštuju, veruju jedni drugima, da ih i dalje krasi onaj isti entuzijazam. Sećam se kada smo se opraštali posle Novog Zelanda, rekao sam im da bih voleo te vrednosti da zadrže šta god da se desi u njihovim karijerama. Zato me je Batina informacija silno obradovala. Ponosan sam na njih.

Prvi rival je Engleska, potom Letonija — dva potpuno različita izazova. Kako pristupate pripremi?

– Prva utakmica je uvek najvažnija. Maksimalno smo fokusirani na Englesku — reprezentaciju koja je već obezbedila plasman i dominirala tokom kvalifikacija. Nisu primili nijedan gol, njihovi napadači nisu imali milosti. Biće to najteži mogući protivnik. Ali u fudbalu je uvek 11 na 11. Srce, vera i priprema često prave razliku. Želimo da budemo hrabri, pametni, organizovani i da verujemo do kraja.

Ako biste morali u jednoj rečenici da opišete svoju trenutnu misiju na kormilu reprezentacije, kako bi ona glasila?

– Imali smo slogan na Novom Zelandu, a važi i danas: Bog svoje najteže misije daje svojim najboljim izabranicima.

Veljko je kao klinac nosio privezak Zlatnog globusa i maštao da zaigra za svoju zemlju na Svetskom prvenstvu.

– Dobio sam privezak od brata od tetke, Dejana…bili smo deca. Čuvao sam ga i nosio sa sobom tokom svih okupljanja sa reprezentacijom, kasnije i kroz trenersku karijeru. Na tim silnim putovanjima, jednostavno je nestao. Mislio sam da sam ga izgubio. Pre neki dan, dok sam se pakovao za put u Srbiju, otvorio sam fioku i našao ga u jednoj staroj kutiji. Kao da me je čekao. Poslao sam odmah sliku ljudima iz Saveza, konkretno Nikoli Lazetiću. Neverovatno… baš sada… kao neki znak – kaže Paunović.

Bonus video: Srbija – Albanija 0:1