Šta govori nečujni odlazak Vladana Milojevića iz Zvezde?

Tiho, u samo samo pet reči objavljenih na klupskom sajtu. “Zvezdo, hvala ti! Volim te” – poručio je Milojević.

Bez zajedničke fotografije sa istim naslednikom kao pre šest godina Dejanom Stankovićem. Bez izjave uoči i posle zaključnog meča jeseni protiv Mladosti iz Lučana. Bez odgovora na određena pitanja na koje je Milojević trebalo da odgovori. Ne zbog novinara, već zbog navijača crveno-belih, zbog istine…

Milojević verovatno zbog ljubavi prema klubu nije želeo da “talasa” i ispriča šta mu je na duši. Ćutanje može da se shvati kao želja da se problemi sačuvaju iza zatvorenih vrata, ali upravo tajac može da bude povod i za spekulacije o razlozima rastanka i odnosu dojučerašnjeg trenera i rukovodstva kluba.

Vladan Milojević se vratio na “Marakanu” pre dve godine, u trenutku kada je tadašnji trener Barak Bahar ispustio konce u domaćem šampionatu kao on sada, pa je Partizan na zimsku pauzu otišao kao jesenji prvak.

Kao i u prvom mandatu, kada je sa timom moćnim za srpske terene, ali limitiranim za ozbiljnije evropske ambicije, ušao prvo u Ligu Evrope, pa dva puta uzastopno u Ligu šampiona, Milojević je prošlog leta uspeo da kroz plej-of uvede crveno-bele u Ligu šampiona eliminisavši Bode Glimt, kasnijeg polufinalistu Lige Evrope. Bio je to veliki uspeh, ali nedovoljno cenjen u srpskoj javnosti iz više razloga.

Prvo, Milojević je vodio Crvenu zvezdu u periodu u kojem je klub iz Ljutice Bogdana imao ulogu apsolutnog gazde u domaćem fudbalu. Ne samo iz sportskih razloga, već i zbog povlašćenog statusa koji je imao u odnosu na konkurenciju (čitaj Partizan) u minuloj deceniji.

Zato su se njegovi rezultati uvek merili posebnom lupom, što je za lokalni nivo bilo razumljivo, ali mu je nepotrebno tražena dlaka u jajetu zbog „neatraktivnog“ fudbala na evropskoj sceni i pored dobrih rezultata.

Na primer, Milojević je u sezoni 2018/2019 sa crveno-belima osvojio četiri boda u “grupi smrti” Lige šampiona u konkurenciji Liverpula, PSŽ-a i Napolija. Naredne jeseni crveno-bele je delilo desetak minuta od plasmana u Ligu Evrope kao trećeplasiranom timu u grupnoj fazi Lige šampiona. Prošao je Milojević u leto 2024. i potcenjeni Bode Glimt, međutim, čim je letos napravio prvi “kiks” u Evropi protiv Pafosa čelnici kluba su počeli da mu traže zamenu. Isplivalo je tada i tradicionalno srpsko omalovažavanje od strane javnosti i rivala i sopstvenog trenera…

Ruku na srce, Zvezda nije briljirala tokom jeseni, pogotovo na domaćoj pozornici. Prvak Srbije je, međutim, uspeo da osvoji 10 bodova u Ligi Evrope sa velikim šansama da se plasira u nokaut fazu.

Lošije partije sigurno idu i na dušu trenera, ali i na račun uprave koja je u poslednjem prelaznom roku promašila u dovođenju pojačanja toliko da je jedino golman Mateus ispunio očekivanja. Ostalo su igrači koji su pokazali da nemaju kvalitet za crveno-beli dres, a skupo su plaćeni za srpske prilike, plus Marko Arnautović koji je u poznim igračkim godinama, pa su ga povrede često ostavljale van tima.

Vladan Milojević je prihvatio ceh za slabije rezultate. Odgovornost dela rukovodstva gura se pod tepih spinovima o nikad jačem timu. A, nije baš tako. Daleko od toga…

Drugi mandat Vladana Milojevića na klupi Crvene zvezde imao je i dodatni “začin” kojem je lično kumovao trofejni trener. Posle večitog derbija u martu 2024. godine Milojević je kritikovao one koji “vređaju predsednika države” i u neveštoj verbalnoj komunikaciji zašao je i u polje politike. Legitimno pravo svakog čoveka koje, međutim, nije iskoristio nepunih godinu dana kasnije kada je odbio da govori o studentskim protestima na konferenciji za medije.

– Ja sam trener Crvene zvezde i možemo da pričamo samo o fudbalu – odgovorio je Milojević.

Zbog toga je razočarao deo javnosti i navijača svog kluba.

Napustio je nečujno Zvezdu, a verovatno nije (samo) on trebalo da bude taj…

Bonus video: Kvinsi Miler nakon meča Crvena zvezda – Virtus