Dan kada je planeta stala: Kako je jedan dan u Njujorku promenio pravila igre za ceo svet

U pitanju nije bio samo napad na Sjedinjene Američke Države, već događaj koji je oblikovao globalnu politiku, bezbednosne paradigme i međunarodne odnose za naredne decenije, piše Klix.

Taj dan, poznat širom sveta jednostavno kao „11. septembar“, otvorio je eru borbe protiv terorizma, promenio percepciju sigurnosti i redefinisao odnose moći u svetu.

Hronologija napada

U ranim jutarnjim satima 11. septembra četiri putnička aviona američkih kompanija našla su se u fokusu do tada nezamislivog scenarija. Članovi ekstremističke grupe Al-Kaida, koju je predvodio Osama bin Laden, oteli su letove s ciljem da ih iskoriste kao oružje.

– 08:46 sati – Prvi avion, American Airlines let 11, udario je u severni toranj Svjetskog trgovinskog centra u Njujorku. U početku se mislilo da je reč o avionskoj nesreći, no ubrzo je postalo jasno da je u pitanju napad.

– 09:03 sati – Drugi avion, United Airlines let 175, udario je u južni toranj. U tom trenutku svet je shvatio da se radi o koordiniranom terorističkom aktu.

– 09:37 sati – Treći avion, American Airlines let 77, obrušio se na zgradu Pentagona u Vašingtonu, simbol američke vojne moći.

– 10:03 sati – Četvrti avion, United Airlines let 93, srušio se na polje u Pensilvanijinakon što su putnici pokušali savladati otmičare. Pretpostavlja se da je cilj bio Bela kuća ili Kapitol.

U roku od manje od dva sata, dve od tri najprepoznatljivije američke građevine bile su pogođene. Dvostruki tornjevi, simbol ekonomske moći Njujorka i globalnog kapitalizma, urušili su se u oblaku dima i prašine. Pentagon je bio oštećen, a planirana još veća katastrofa u Vašingtonu sprečena je hrabrošću putnika na letu 93.

Ukupan broj žrtava bio je šokantan: gotovo 3.000 ljudi poginulo je, a više od 6.000 ranjeno. Među stradalima su bili građani više od 90 zemalja.

Ko je stajao iza napada?

Odgovornost za napade ubrzo je preuzela Al-Kaida, mreža militantnih islamista nastala krajem 1980-ih tokom rata u Avganistanu. Osama bin Laden, vođa organizacije, već je bio poznat američkim i međunarodnim sigurnosnim agencijama zbog prethodnih napada – uključujući bombaške eksplozije ambasada SAD-a u Keniji i Tanzaniji 1998. godine, te napad na američki razarač USS Cole 2000. u Jemenu.

Otmičari su bili uglavnom državljani Saudijske Arabije, uz nekoliko iz Egipta, Libana i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Oni su prošli obuke letenja u SAD-u, te su detaljno planirali napade pod vođstvom Khalida Sheikh Mohammeda, ključnog arhitekte 11. septembra.

Neposredne posledice

Reakcija Sjedinjenih Država bila je brza i snažna. Predsednik Džordž W. Buš proglasio je „rat protiv terorizma“, koncept koji je definisao globalne odnose u narednim godinama. Već u oktobru 2001. američke i savezničke snage započele su vojnu operaciju u Avganistanu s ciljem svrgavanja talibanskog režima koji je pružao utočište Al-Kaidi.

Avioindustrija je pretrpela drastične promene. Uvedeni su strogi pregledi putnika, zabrane unošenja određenih predmeta, kao i formiranje američke Agencije za sigurnost transporta (TSA).

Američki Kongres usvojio je Patriot Act, koji je značajno proširio ovlasti sigurnosnih službi, uključujući nadzor komunikacija i pritvaranje osumnjičenih bez optužnice.

Na globalnom planu, uvedene su nove procedure kontrole putnika, pojačana međunarodna saradnja obaveštajnih službi i redefinisani standardi sigurnosti.

Političke i vojne posledice

Rat u Avganistanu (2001) bio je direktna posledica 11. septembra. On je trajao dve decenije, čime je postao najduži američki rat u historiji.

Invazija na Irak 2003. godine takođe je opravdavana „ratom protiv terorizma“, iako je kasnije utvrđeno da Sadam Husein nije bio povezan s 11. septembrom niti je posedovao oružje za masovno uništenje, što je bila glavna teza američke administracije.

Američka vanjska politika prešla je iz faze unipolarnog trijumfalizma 1990-ih u fazu konstantnog angažmana na Bliskom istoku, što je izazvalo brojne kontroverze i krize.

Globalne promene

Jedanaesti septembar imao je dalekosežne posledice koje se osete i danas. SAD je učvrstio vojno prisustvo na Bliskom istoku i u Centralnoj Aziji, dok su globalne sile poput Rusije i Kine koristile fokusiranost Vašingtona na terorizam da učvrste svoje regionalne pozicije.

U mnogim zapadnim društvima porasla je netrpeljivost prema muslimanima i imigrantima s Bliskog istoka. Medijski i politički diskurs oblikovan je kroz prizmu „borbe civilizacija“, što je dodatno polariziralo javnosti.

Umesto da iskorijeni terorizam, „rat protiv terorizma“ doprinio je stvaranju novih militantnih grupa. Iz ostataka Al-Kaide kasnije se izrodila tzv. Islamska država (ISIS). Od svakodnevnog putovanja avionom do korišćenja interneta, promenio se način na koji ljudi razmišljaju o privatnosti i sigurnosti. Nadzor je postao normaliziran, a debate o ravnoteži između sloboda i sigurnosti postale su stalna tema.

Slike rušenja tornjeva Svetskog trgovinskog centra postale su globalno prepoznatljiv simbol 21. veka. Televizijski prenosi uživo omogućili su da milioni ljudi širom sveta prate događaje gotovo u realnom vremenu. To je dodatno pojačalo šok i osećaj nesigurnosti.

Mediji su oblikovali narativ o „napadu na slobodu i demokratiju“, dok su kritičari kasnije ukazivali da su upravo uvedene mere ograničenja prava pokazale paradoks reakcije na napade.

Dugoročne posledice

Dvadeset i četiri godine nakon napada, svet još uvek živi s posledicama. Avganistan je prošao kroz američku invaziju, dugotrajan rat i konačno povratak talibana na vlast 2021. godine. Irak je prošao kroz invaziju, građanski rat i pojavu ISIS-a. Milioni ljudi u regionu iskusili su direktne posledice „rata protiv terorizma“.

Za Sjedinjene Države, 11. septembar ostao je trauma koja je trajno preoblikovala politički sistem, ojačala ulogu sigurnosnog aparata i redefinisala percepciju vanjskog neprijatelja. Za međunarodnu zajednicu, to je bio trenutak nakon kojeg globalni poredak nikada više nije bio isti. Umesto optimizma posthladnoratovske ere, zavladao je osećaj stalne pretnje i nesigurnosti koji traje sve do današnjih dana.