Kremlj jasno poručio građanima – platite naš rat: Stručnjak za rusku ekonomiju pojašnjava razmere krize u Rusiji

Kako se privredni rast usporava, a prihodi opadaju, Moskva više nije u mogućnosti da pojača fiskalni podsticaj koji je ranije podstakao ratni ekonomski rast, već se opredeljuje za mere štednje koje prete da dodatno uguše civilnu ekonomiju, piše Aleksandar Koljandr, specijalizovan za rusku ekonomiju i politiku, u analizi za Centar za evropske analize.

Iako budžetski podaci još nisu konačni – fiskalni plan zahteva odobrenje parlamenta – finansijska strategija Moskve za petu godinu rata je nedvosmislena.

Usled usporenog rasta i smanjenih prihoda, Kremlj će pokušati da se „provlači“ bez većih povećanja potrošnje, prebacujući troškove rata na celo društvo.

Tokom tri godine, rastuća državna potrošnja podsticala je i ekonomski rast i rast prihoda.

Međutim, zbog fizičkih ograničenja, uključujući nedostatak radne snage, sankcije i ograničene proizvodne kapacitete, visoka državna potrošnja takođe je podstakla inflaciju, protiv koje se Centralna banka bori izuzetno visokim kamatnim stopama.

Ova politika je dala određene rezultate – inflacija je u avgustu usporila na 8,1 odsto, iako je i dalje iznad cilja Centralne banke Rusije.

Ali sporedni efekat monetarnog stezanja jeste gušenje kreditiranja, kako korporativnog tako i privatnog, naročito u civilnom sektoru.

Visoke kamatne stope, zajedno s prekomernom državnom potrošnjom, postale su sredstvo za suzbijanje civilne potražnje i preusmeravanje resursa ka vojnoj ekonomiji.

Ekonomija, sa očekivanim izuzetkom odbrambene industrije, polako se zaustavlja. Novi ekonomski izgledi odražavaju ovu stvarnost: ekonomija ulazi u stagnaciju.

Zvaničnici sada očekuju rast od jednog procenta ove godine, što je manje u odnosu na 2,5 odsto predviđeno u aprilu.

Za 2026. projekcija je 1,3 odsto umesto ranije predviđenih 2,4 odsto. Očekivanja za investicije, realne prihode i industrijsku proizvodnju takođe su smanjena.

Niža prognoza inflacije je teoretski dobra vest, ali je uglavnom postignuta ukidanjem budžetskih podsticaja i uvođenjem visokih kamatnih stopa. Dakle, cene se stabilizuju zbog potiskivanja tražnje, a ne zbog povećane proizvodnje.

Usporavanje ekonomije u kombinaciji sa niskim cenama nafte i jakom rubljom i dalje ograničava budžetske prihode, što opet zahteva fiskalnu štedljivost.

Za 2026. vlada Rusije planira da potroši 44,07 biliona rubalja (530 milijardi dolara). Uzimajući u obzir inflaciju, koja se krajem godine prognozira na 6,8 odsto, potrošnja će biti praktično nepromenjena u odnosu na 2025. godinu (41,47 biliona rubalja) i samo dva odsto veća nego što je vlada predvidela prošle godine za 2026.

Kontrola potrošnje predstavlja značajan uspeh za knjigovođe ratne vlade, ali to nije dovoljno da se budžet izbalansira.

Prihodi, s druge strane, očekuju se da će opasti kako u nominalnom, tako i u realnom iznosu, u poređenju sa projekcijama za 2025. i procenama od pre godinu dana.

Vlada očekuje prihode od 40,28 biliona rubalja (482 milijarde dolara po trenutnim kursnim stopama), u poređenju sa 41,84 biliona rubalja predviđenih za 2026. godinu pre godinu dana.

Ministarstvo finansija očekuje fiskalni deficit od 1,6 odsto u 2026. godini ali to može biti previše optimistično.

Tokom poslednje dve godine, ministarstvo finansija nije uspelo da održi deficite unutar prvobitnih granica.

Na primer, ove godine vlada je na početku očekivala deficit od 0,5 odsto BDP-a. Do juna je ta prognoza povećana na 1,7 odsto, a najnovije prognoze pokazuju planove za deficit na kraju godine od 2,6 odsto BDP-a, bez garancije da konačan broj neće biti i gori.

Jedan od najvažnijih zadataka Ministarstva finansija Rusije jeste održavanje uravnoteženog primarnog budžeta, što znači da osnovni rashodi (plate službenika, socijalne isplate, odbrana, investicije), umanjeni za servisiranje duga, budu u potpunosti pokriveni prihodima.

Pošto se ne očekuje rast prihoda iz eksternih izvora, a drastične mere smanjenja potrošnje su politički nemoguće, vlada nema drugu opciju osim da poveća poreze kako bi izbegla značajan rast zaduživanja po visokim kamatnim stopama.

Vlada predlaže povećanje poreza na promet (PDV) sa 20 na 22 odsto. Takvo povećanje moglo bi doneti dodatnih oko 0,5 odsto BDP-a u budžetskim prihodima, odnosno oko 1,2 biliona rubalja godišnje.

Pošto je reč o porezu na promet, svako povećanje uglavnom pada na potrošače, jer preduzeća prenose veće troškove na kupce.

Sa pozitivne strane, povećanje PDV-a predstavlja jednokratni udar, a ne izvor dugotrajne inflacije, što bi moglo omogućiti Centralnoj banci Rusije da smanji kamatne stope i pruži „kiseonik“ ugušenim preduzećima.

Međutim, za neka preduzeća ova olakšica neće biti dovoljna za opstanak, jer vlada planira da ih dodatno oporezuje.

Pozivajući se na potrebu za suzbijanjem poreske evazije, vlada želi da poveća poreze za mala i srednja preduzeća smanjenjem praga za obračun PDV-a sa 60 miliona na 10 miliona rubalja godišnje.

To praktično znači da će sva mala preduzeća biti suočena sa većim porezima. Prag će uticati na svako preduzeće koje zaradi više od 800.000 rubalja mesečno (oko 8.500 dolara) – otprilike koliko može zaraditi jedna ulična tezga sa kebabom – čineći ih obaveznim za plaćanje PDV-a po stopi od 22 odsto umesto po sadašnjoj pojednostavljenoj stopi od 6 odsto.

Ipak, ni ovo neće biti dovoljno, jer će vlada morati da se zaduži više nego što je očekivala pre godinu dana i to po višim kamatnim stopama.

Kombinacija viših poreza i povećanog zaduživanja udara na ekonomiju iz dva pravca.

Preduzeća se suočavaju s direktnim udarom zbog rastućih kamata i taksi, kao i sa indirektnim udarom zbog efekta istiskivanja, koji nastaje kada država aktivno pozajmljuje novac na domaćem tržištu, konkurišući bankarskim kreditima i investicijama.

Građani su, takođe, u dvostrukoj nevolji: poreski teret raste, dok se budžetski prioriteti još više preusmeravaju ka vojsci. Pojedinci i preduzeća plaćaju više državi, ali zauzvrat dobijaju manje ili usluge nižeg kvaliteta.

Svi resursi i dalje se slivaju u odbranu čime se izgladnjuje civilna ekonomija.

Vlada je kao opravdanje za povećanje poreza navela vojne potrebe. Na prvi pogled, vojna potrošnja izgleda pod kontrolom.

Za 2026. godinu budžet za odbranu trebalo bi da se smanji prvi put od invazije na Ukrajinu, sa 13,5 biliona rubalja (161 milijardu dolara) na 12,93 biliona rubalja. To je otprilike u skladu sa prošlogodišnjim planom, koji je predviđao izdvajanja od 12,8 biliona rubalja.

Međutim, izdaci za nacionalnu bezbednost i sprovođenje zakona treba da porastu sa 3,56 biliona rubalja u 2025. na 3,91 bilion rubalja u 2026.

Kao rezultat, ukupni izdaci za odbranu i nacionalnu bezbednost ostaju na rekordno visokom nivou, nešto ispod 40 odsto federalnih rashoda i oko 7 odsto BDP-a.

Postoji nekoliko objašnjenja za ovu prividnu stabilnost u vojnim izdacima:

Promene u proizvodnji: Nakon povećanja kapaciteta vojne industrije u periodu 2023-2024, sistem prelazi sa kapitalnih ulaganja na kontinuiranu proizvodnju i održavanje. Ovo smanjuje trenutna gotovinska plaćanja, iako dugoročne ugovorne obaveze ostaju značajne – novac će jednostavno biti potrošen kasnije.

Prenos troškova: Vlada pokušava da deo vojnog finansijskog tereta prebaci na lokalne vlasti i velike korporacije.

To se vidi u pokušajima da ih natera da plaćaju za odbranu od ukrajinskih dronova koji napadaju rafinerije i drugu infrastrukturu.

Međutim, ovakvo kreativno vođenje knjiga dovodi do nižih poreskih prihoda od korporacija i većih finansijskih potreba regiona. Kao i kod potrošnje vojnog industrijskog kompleksa, ovo ne rešava problem, već ga odlaže.

Skriveni troškovi: Deo vojnih izdataka skriva se u drugim oblastima, kao što su regionalni programi, državne vojne industrijske pozajmice, avansi iz trezora i kupovine preko državnih korporacija. Zvanično, ovo nije klasifikovano kao vojna potrošnja, ali u suštini podržava vojne potrebe.

Kako Rusija ulazi u petu godinu rata u Ukrajini pod zapadnim sankcijama, vlada pokušava da stabilizuje javne finansije razorene ratom ne putem ekonomskog rasta ili liberalizacije tržišta, već povećanjem budžetskih prihoda.

Budžet će biti podržan strožim oporezivanjem, preraspodelom sredstava za bezbednost i skupim zaduživanjem.

Ekonomija sada prelazi u dugotrajni režim usporenog rasta, u kojem država troši više nego što može da priušti, vojno-industrijski kompleks funkcioniše na granici svojih kadrovskih i proizvodnih kapaciteta, a civilna proizvodnja je ograničena višim porezima i potisnutom tražnjom.

Povećanje poreza potvrđuje da se Kremlj priprema za dugoročno finansiranje rata – teret toga sve više snose potrošači, dok vojno-industrijski kompleks nastavlja da cveta.