„Nije uvek moguće utvrditi da li je Kremlj super-pametan ili jednostavno glup“: Šta poručuje spisak želja Moskve isporučen SAD?

Nije uvek moguće utvrditi da li je Kremlj super-pametan ili jednostavno glup, piše u analizi za CEPA Aleksander Koljandr, koji je analizirao rusku politiku i ekonomiju kao strateg u Credit Suisse banci u Londonu i Moskvi.

Moskva je mogla namerno produžiti pregovore kako bi testirala šta je tačno američki predsednik Donald Tramp bio spreman da prihvati kako bi postigao mirovni sporazum. Međutim, ne treba isključiti mogućnost obične nesposobnosti.

Da bi se postigao delimični prekid vatre, Rusija je tražila ukidanje sankcija za:

– Državnu Rosselkhozbanku i druge finansijske institucije povezane sa trgovinom hranom – Rusija je zahtevala da ove institucije budu ponovo povezane sa međunarodnim platnim sistemom SWIFT i da im budu odblokirani neophodni računi, što bi omogućilo lakše finansijske transakcije u trgovini hranom, uključujući proizvode od ribe.

– Kompanije koje proizvode i izvoze hranu i đubriva – Moskva je zahtevala ukidanje sankcija za kompanije koje se bave proizvodnjom i izvozom hrane i đubriva, kao i za osiguravajuće kompanije koje rade sa teretima hrane i đubriva.

Ovo bi direktno uticalo na globalnu trgovinu hranom i omogućilo Rusiji da održava i širi svoje izvozne kapacitete u poljoprivredi.

– Ruske brodove koji se bave izvozom hrane i đubriva – Rusija je tražila ukidanje sankcija za ruske brodove koji prevoze hranu i đubriva, kao i za luke koje opslužuju te brodove. Ovaj zahtev bi omogućio Rusiji da poboljša svoje izvozne kapacitete i umanjio uticaj međunarodnih trgovinskih restrikcija.

– Snabdevanje poljoprivrednim opremama i drugim robama – Rusija je tražila ukidanje sankcija na snabdevanje poljoprivrednim mašinama i drugim robama potrebnim za proizvodnju hrane i đubriva. Ovaj zahtev bi omogućio Rusiji da pristupi modernoj poljoprivrednoj tehnologiji i opremi, što bi poboljšalo njenu proizvodnju hrane.

Čudnost ovih zahteva nije samo u njihovoj specifičnosti, već i u tome što su bili praktično nemogući za ispuniti bez odricanja od ključnog polja uticaja.

Ukidanje sankcija za ključne ruske entitete u poljoprivredi moglo bi oslabiti širu zapadnu strategiju ekonomskog pritiska na Moskvu.

Uključivanje ovakvih uslova izgledalo je manje kao pokušaj postizanja prekida vatre, a više kao pokušaj stvaranja pregovaračke pozicije za buduće pregovore – nešto na čemu je Moskva mogla računati.

Međutim, da li su ovi zahtevi bili strateški motivisani ili su samo deo nespretne pregovaračke taktike, ostaje otvoreno pitanje.

Čak i da su želele, Sjedinjene Države ne bi mogle potpuno ispuniti ove zahteve. A ako Kremlj to razume, onda je njegov spisak jednostavno taktika odugovlačenja, koja ima za cilj da frustrira pregovore dok se rat nastavlja.

Međutim, nije sasvim sigurno da su oni koji su sastavili ovaj spisak svesni njegove nemogućnosti. Sa stanovišta spoljnih poslova, spisak ima smisla u pogledu nastojanja da se stabilizuju cene hrane i steknu poeni u očima takozvanog Globalnog Juga.

Finansijski, postoji određeni smisao u ovim zahtevima. Ukidanje sankcija Rosselkhozbanku omogućilo bi trgovinu američkim dolarima, čak i ako sve druge zemlje nastave s sankcijama. To bi smanjilo troškove, nesigurnost i rizike za posredničke banke.

Međutim, to je gde logika izgleda prestaje. Prvo, izvoz hrane i đubriva nije bio sankcionisan. Evropska unija (EU) je više puta pokušavala da ograniči izvoz đubriva iz Rusije, ali je nailazila na prepreke zbog briga o troškovima hrane.

Ponovni naglasci na ruskoj industriji ribolova u zahtevima Moskve takođe su bili čudni. SAD su zabranile uvoz ribe iz Rusije u martu 2022. godine, ali su definisale zemlju porekla kao mesto konačne obrade.

Nakon toga, ruska riba je počela da ulazi u SAD preko fabrika u Kini. Ruska zamrznuta riba skoro bez ograničenja ulazi u evropske fabrike za obradu.

Tačno je da čak i nesankcionisane ruske kompanije za ribolov i đubrivo suočavaju sa višim troškovima transakcija – nije svaki port prihvatao ruske pošiljke, teško je pronaći osiguravajuće kompanije, a preduzeća moraju da koriste posrednike.

Formalna rehabilitacija njihovih vlasnika uklonila bi ove prepreke. Međutim, opet, teško je zamisliti zašto bi to bilo prioritet za Kremlj. Možda postoji drugo objašnjenje. Lista želja Kremlja može odražavati lične interese uticajnih, privatnih pojedinaca.

Još jedna neobičnost bila je zahtev za ponovnim povezivanjem Rosselkhozbanka sa SWIFT-om. Naravno, Vašington bi lako mogao da ukloni sankcije Rosselkhozbanku i obezbedi otvaranje potrebnih odgovarajućih računa.

Ali, Bela kuća ne može da ponovo poveže banku sa SWIFT-om: sedište ovog finansijskog sistema je u Belgiji, gde ga reguliše desetak centralnih banaka i EU. Štaviše, banka može da funkcioniše bez SWIFT-a za trgovinske i finansijske operacije.

Nije jasno zašto je ovaj očigledno nemoguć zahtev postavljen. Ili oni koji su ga postavili (verovatno iz Ministarstva poljoprivrede Rusije) ne razumeju detalje međunarodnih finansija, ili se Kremlj možda nada da bi ovaj zahtev mogao da podstakne SAD da prisile Evropu i tako poglube transatlantski raskol.

Zahtevi Rusije su znak da bi bila spremna da prihvati postepeno ukidanje sankcija (umesto da uporno zahteva njihovo odmah ukidanje). Ali oni su neizvodivi i teško ih je razumeti.

Oni su ili taktika za frustriranje pregovora, ili simptom neskladnosti u pregovaračkoj strategiji Rusije. U svakom slučaju, oni potvrđuju da je još dalek put do velikog ukidanja sankcija Rusiji.