Nezgodno za Kremlj: Preduzeća će se duže suočavati sa teškoćama, a zaduživanje države će postati skuplje

Centralna banka je 25. oktobra snizila osnovnu kamatnu stopu za svega 50 baznih poena, navodeći kao razloge postojanu inflaciju i rizike koji proizlaze iz rastuće budžetske potrošnje, i dalje rastućih plata zbog zategnutog tržišta rada, kao i spoljašnjih pritisaka, piše u analizi za CEPA.org Aleksander Koljandr, analitičar ruske politike i finansija.

Time je stopa ostala na nivou od 16,5 odsto, što je i dalje bolno visoko i za preduzeća i za potrošače.

Posle dve godine rasta podstaknutog fiskalnim merama, znaci usporavanja vide se na svakom koraku.

Industrijska proizvodnja stagnira ili opada u svim nemilitarnim sektorima, prodaja automobila je smanjena, potrošački uvoz iz Kine slabi, a broj loših kredita raste i kod građana i u građevinskom sektoru.

Vlada je priznala koliko je Rusija blizu stagnacije – Ministarstvo za ekonomski razvoj je ovog meseca smanjilo projekciju rasta BDP-a na jedan procenat za ovu godinu (sa ranijih 2,5 odsto) i na 1,3 odsto za sledeću (sa 2,4 odsto).

Čak i ove umanjene prognoze deluju previše optimistično – zasnivaju se na pretpostavkama o stabilnim cenama nafte i izostanku novih značajnih sankcija, što je teško verovati (američka administracija uvela je sankcije dvema velikim ruskim naftnim kompanijama 22. oktobra).

Međunarodni monetarni fond (MMF) takođe je smanjio svoje prognoze za Rusiju, čime je zemlja dodatno izdvojena od ostatka globalne ekonomije i većine država kojima su očekivanja rasta poboljšana. Vašingtonski fond snizio je prognozu ruskog rasta sa ionako skromnih 0,9 odsto u julskom izveštaju na svega 0,6 odsto.

Očekivani rast za narednu godinu ostavljen je nepromenjen na nivou od procenta. To Rusiju svrstava znatno ispod svetskog proseka – koji Vladimir Putin inače redovno ističe kao cilj koji Rusija treba da premaši.

Nezgodno za Kremlj, prognozira se da će rast Rusije biti čak niži nego u evrozoni, čije ekonomske probleme Putin poslednjih godina često ismeva.

Visoki troškovi zaduživanja – uvedeni radi suzbijanja i dalje visoke inflacije (koja je u septembru iznosila 7,98 odsto na godišnjem nivou) – predstavljaju jedan od glavnih razloga ekonomskog usporavanja.

U teoriji, standardna reakcija bila bi oštro smanjenje kamatnih stopa kako bi se podstaklo kreditiranje, potrošnja i investicije.

Međutim, Centralna banka Rusije, čija je glavna misija stabilnost cena, i dalje nerado pribegava takvom potezu.

Uprkos usporavanju privrede, inflaciona očekivanja ostaju visoka, nezaposlenost se kreće oko rekordno niskih 2,1 odsto, a predložena povećanja poreza mogla bi izazvati „šok ponude“.

Prema procenama Centralne banke, planirano povećanje PDV-a moglo bi da podigne inflaciju za 0,6 do 0,8 procentnih poena tokom zimskih meseci.

Vlada ne obuzdava svoju potrošnju – rat izvlači radnike sa tržišta rada na front i u vojne fabrike, dok sankcije onemogućavaju kompanijama da se povoljno zadužuju u inostranstvu i smanjuju njihove profite.

Centralna banka Rusije smatra da je nedavni pad inflacije sezonskog karaktera i neodrživ, dok ekonomsko usporavanje nije uspelo da obuzda rast cena, a potrošačka inflaciona očekivanja su i dalje previsoka – što nisu okolnosti koje bi opravdale agresivno snižavanje kamatnih stopa, uprkos pritiscima industrijalaca i političara.

Analitičari koje je nedavno anketirala Centralna banka očekuju višu inflaciju i kamatne stope ove i naredne godine, kao i slabiji ekonomski rast u celom periodu prognoze.

Oni predviđaju da će prosečna kamatna stopa ove godine iznositi 19,2 odsto, a da će do 2026. pasti na 13,7 odsto (što je za 0,5 procentnih poena više nego u prethodnoj prognozi).

Tržišta takođe ne očekuju veliko sniženje u skorije vreme, budući da investitori ne predviđaju osnovnu kamatnu stopu nižu od 16 odsto tokom cele naredne godine.

Ekonomisti koje je anketirala Centralna banka takođe su naveli da očekuju dodatne prepreke za rusku privredu usled jačanja rublje.

Ako se to dogodi, pritisak na vladu će se povećati, jer bi jaka valuta mogla značiti i veći budžetski deficit.

Vlada bi želela nižu kamatnu stopu kako bi podstakla privredni rast i povećala poreske prihode, a istovremeno smanjila troškove zaduživanja i lakše zatvorila budžetski deficit.

Trenutno se očekuje da će izdavanje državnog duga dostići 6,98 biliona rubalja (oko 86 milijardi dolara) do kraja godine. Do sada je zaduživanje ostvareno tek do polovine tog iznosa, što znači da tržište očekuje nagli talas aukcija državnih obveznica u poslednjim mesecima godine.

To znači da će investitori zahtevati višu prinudu, ili će Ministarstvo finansija biti primorano da izdaje tzv. „floatere“ (obveznice vezane za kamatne stope), čime bi preuzelo još veći rizik od visoke inflacije.

Šta sve to znači? Ukazuje na to da će troškovi zaduživanja Rusije verovatno ostati visoki i to duže nego što se očekivalo. Razlog je taj što su visoka inflacija i slab rast strukturni, a ne privremeni problemi.

Brz rast plata usled demografskih faktora i rata, u kombinaciji sa stagnacijom privrede, jedan je od uzroka. Povećanje PDV-a radi pokrivanja vojnih troškova je drugi, jer će izazvati jednokratan skok inflacije, što će dodatno usporiti mogućnost smanjenja kamatnih stopa.

Kao rezultat toga, preduzeća će se duže suočavati sa teškoćama, a zaduživanje države će postati skuplje. Ishod će biti period gotovo nultog rasta, visoke inflacije i visokih kamatnih stopa – upravo scenarijo stagflacije na koji ovaj autor upozorava već više od godinu dana.