Nemački general: Ruski napad na NATO moguć u svakom trenutku, zavisi od tri faktora

„Ako pogledate trenutne sposobnosti i borbenu moć Rusije, ona bi mogla da započne napad manjeg obima na teritoriju NATO-a već sutra“, izjavio je general-potpukovnik Aleksander Solfrank u intervjuu za Rojters.

„Mali, brz, regionalno ograničen, ništa veliko – Rusija je previše vezana za Ukrajinu da bi to izvela“.

Solfrank, koji je na čelu nemačke Zajedničke komande operacija i nadgleda planiranje odbrane, ponovio je i upozorenja NATO-a da bi Rusija mogla da pokrene široko rasprostranjen napad na savez od 32 članice već 2029. godine, ako nastavi sa naporima na jačanju naoružanja.

Predsednik Vladimir Putin negira agresivne namere, tvrdeći da je ruska invazija na Ukrajinu u punom obimu 2022. godine bila čin odbrane od „ekspanzionističkih ambicija NATO-a prema Rusiji“.

Govoreći u svom sedištu – prostranoj kasarni na severu Berlina – Solfrank je rekao da, uprkos neuspesima u Ukrajini, rusko vazduhoplovstvo i dalje poseduje značajnu borbenu moć, dok su njene nuklearne i raketne snage ostale netaknute.

Iako je Crnomorska flota pretrpela ozbiljne gubitke, druge ruske flote nisu oslabljene, dodao je on.

„Kopnene snage trpe gubitke, ali Rusija tvrdi da namerava da poveća ukupan broj vojnika na 1,5 miliona.
A Rusija ima dovoljno glavnih borbenih tenkova da učini ograničeni napad mogućim već sutra“, rekao je Solfrank, dodavši da se takav napad trenutno ne planira.

Solfrank je na čelo Zajedničke komande operacija došao 2024. godine, što je predstavljalo značajan zaokret od ekspedicionih misija, poput onih u Avganistanu ili Maliju, ka ponovnom fokusu na odbranu teritorije NATO-a.

Pre nego što je preuzeo sadašnju dužnost, Solfrank je vodio NATO komandu za logistiku (JSEC) u nemačkom gradu Ulmu.

Ruski napad zavisi od tri faktora

Nedavni upadi dronova u poljski vazdušni prostor podgrejali su zapadne strahove od ruske eskalacije.

Ranije ove godine, Berlin je ublažio svoj ustavni „kočnični mehanizam zaduživanja“ kako bi ispunio novi cilj NATO-a – izdvajanje 3,5 odsto nacionalnog BDP-a za vojnu potrošnju do 2029. godine. Time bi se izdaci za odbranu povećali sa gotovo 100 milijardi evra u 2025. na oko 160 milijardi evra (187 milijardi dolara) do 2029. godine.

Pored toga, Nemačka planira da proširi svoje oružane snage za 60.000 vojnika, čime bi ukupno brojala oko 260.000 pripadnika.

Solfrank je rekao da bi eventualna odluka Moskve da napadne NATO zavisila od tri faktora: vojne snage Rusije, njenog ratnog učinka i njenog rukovodstva.

„Ta tri faktora me navode na zaključak da je ruski napad u domenu mogućeg. Da li će se desiti ili ne, u velikoj meri zavisi od našeg sopstvenog ponašanja,“ dodao je, aludirajući na napore NATO-a da zadrži odvraćanje.

General je primetio da se hibridne ratne taktike Moskve, uključujući upade dronovima, moraju posmatrati kao povezani elementi šire strategije koja uključuje i rat u Ukrajini.

„Rusi ovo nazivaju nelinearnim ratovanjem. U njihovoj doktrini, to je ratovanje koje prethodi upotrebi konvencionalnog oružja. A oni prete nuklearnim oružjem — što predstavlja ratovanje zastrašivanjem,“ rekao je Solfrank.

Cilj Rusije, dodao je, jeste da istovremeno provocira NATO i ispituje njegov odgovor, kako bi „podsticala nesigurnost, širila strah, nanosila štetu, špijunirala i testirala otpornost“ saveza.