Zašto Putinovi „elitni“ vojnici pucaju jedni u druge?

Navodna prevara, u koju je bilo uključeno 35 visokorangiranih i odlikovanih oficira, kao i običnih vojnika, ukazuje na ukorenjenu korupciju u ruskim oružanim snagama i sve veću nevoljnost muškaraca da preuzimaju samoubilačke rizike u ratu protiv Ukrajine.

Više od 220.000 ruskih vojnika je već poginulo, u ukupnom broju od milion žrtava.

Pukovnik garde Artem Gorodilov i potpukovnik Konstantin Frolov, oba visoka komandanta brigade 83, optuženi su za prevaru i, prema izveštajima, priznali su svoje učešće u šemi, piše Alide Najlor, autorka knjige „The Shadow in the East“ (u izdanju Bloomsbury, 2020) koja je nekoliko godina živela u Rusiji, a sada izveštava iz baltičkih zemalja i Ukrajine, u analizi za Cepa.org.

Frolov je bio četiri puta ranjen i odlikovan sa dve medalje za službu, ali istražitelji sada tvrde da nijedna od njegovih povreda nije nastala u borbenim dejstvima. Navodno je tražio od kolega da mu pucaju u delove tela koji bi izbegli vitalne organe.

Gorodilov je bivši komandant 234. desantnog puka, jedinice koja je bila odgovorna za masakr u Buči u aprilu 2022. godine, kada su ruske trupe mučile, silovale i ubile stotine ukrajinskih civila.

SAD su ga stavile pod sankcije, a njegovi predstavnici odbijaju da komentarišu optužbe za prevaru, prema pisanju ruskog lista Kommersant, koji je blizak vlastima.

Oni su prvi put uhapšeni krajem juna 2024. godine, a zatim su uključili i druge pripadnike brigade u istragu o prevari.

Ukrajinska obaveštajna služba HUR je potvrdila priču, iako je koristila gotovo isti rečnik kao izveštaj Kommersanta.

Brigada 83 je učestvovala u borbama kod Časiv Jara, koje je Rusija teško pokušavala da zauzme prošle godine, a kasnije je premeštena u oblast Harkova, prema informacijama FDD-ovog Long War Journal-a.

Telegram kanal „Nikolaev Vanek“ je otprilike u isto vreme napisao da mnogi pripadnici 83. jurišno-desantne brigade „ne mogu da ratuju, previše je 500-ki“, što je vojni kod za vojnike koji odbijaju da učestvuju u borbi.

Ruski vojnik Oleg Vesnin, iz iste jedinice, objavio je video tog meseca u kojem kaže da je „bez hrane i vode“ već tri dana i da više ne može da izdrži.

Pre toga, pripadnici brigade su se žalili na „nedostatak rotacija“ i izveštavali o „niskom moralu“ nakon što su raspoređeni u Bahmut, prema podacima ISW-a (Institute for the Study of War).

Iako je korupcija u Rusiji endemska, ovi izveštaji se moraju uzeti s rezervom jer se oslanjaju na ozloglašeni Istražni komitet Rusije, koji je Vladimir Putin nazvao „ključnom komponentom“ svog režima, i hvalio zbog „doslednog očuvanja interesa države“.

Detalji mogu biti nepouzdani, a politički motivi sasvim mogući. Montirani procesi su česti u Rusiji, a savezne istrage se često koriste da se kazne ljudi koji se smatraju nelojalnima režimu.

Međutim, pošto postoji dokazana istorija i brojni izveštaji nezavisnih medija o niskom moralu i odbijanju borbe u 83. brigadi, to daje izvesnu težinu optužbama. Ipak, režim može imati i druge razloge za objavljivanje ove priče.

Troškovi finansijskih kompenzacija za ranjene su ogromni, često uvećani obećanjima datim dobrovoljcima. Takođe, možda postoji želja da se minimiziraju podaci o stvarnom broju žrtava u Ukrajini. Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se 58 odsto Rusa izjasnilo da je lično pogođeno ratom.

U martu je lapsha.media, ruska propagandna organizacija koja se lažno predstavlja kao sajt za proveru činjenica, tvrdila da „ukrajinski propagandisti i anti-ruski mediji“ šire „laži“ o katastrofalnim gubicima brigade 83.

Izveštaji o samoranjavanju mogu takođe pomoći Kremlju da dovede u pitanje legitimnost ranjenih vojnika. Moskva je notorno prikrivala tačne brojke žrtava u ratu u Ukrajini, pre nego što je prestala potpuno da ih objavljuje.

Jedna istraga, zasnovana na podacima iz Nacionalnog registra nasledstva, koju su sproveli ruski opozicioni mediji Meduza i Mediazona, pokazala je da su ruski gubici dostigli rekordne visine u 2024. godini, sa 93.000 poginulih, dva puta više nego 2023. godine.

Naravno, izveštaji o samopovređivanju da bi se izbegla borba nisu bez presedana. Još u Prvom svetskom ratu, bilo je dokaza da su se vojnici ranjavali u stopalo da bi izbegli napade na neprijateljske linije.

Danas postoji više nego dovoljno dokaza da su ruski vojnici primorani na samoubilačke juriše i da neki odbijaju naređenja.

Priča o 83. jurišno-desantnoj brigadi osvetljava koktel korupcije i očaja među ljudima suočenim sa opasnošću, glađu, sakaćenjem i smrću.

Ne moraju svi detalji koje plasiraju strogo kontrolisani ruski izvori biti istiniti, ali teme vojske bez discipline i morala, koja vodi rat za sadističkog diktatora i njegove saučesnike, su očigledno tačne, zaključuje Najlor.