Američki senatori se sukobili oko upotrebe vojnih snaga u gradovima na tlu SAD

Pred Odborom za oružane snage gornjeg doma Kongresa, Senata, danas su visoki vojni zvaničnici prvi put ispitivani o raspoređivanju Nacionalne garde po gradovima SAD, i to je najviši nivo istrage koji se može sprovesti nakon onog pred sudom.

Demokrate su postavljale pitanje zakonitosti slanja trupa u gradove na američkom tlu, što je negde učinjeno uprkos protivljenju gradonačelnika i guvernera saveznih američkih država u kojima se ti gradovi nalaze. Trampovi republikanski saveznici snažno su branili takvu politiku.

Samo dan ranije, Trampova politika raspoređivanja trupa u samoj Americi radi podrške policiji u borbi protiv kriminala i radi zaštiti saveznih objekata suočila se sa preliminarnom sudskom zabranom koju je izrekao jedan savezni okružni sudija.

To je bio najviši nivo ispitivanja, van sudnice, Trampove upotrebe Nacionalne garde u američkim gradovima od početka raspoređivanja, a dogodio se dan nakon što se predsednik suočio sa još jednim pravnim zastojem zbog napora da pošalje trupe u podršku saveznim organima za sprovođenje zakona, zaštitu saveznih objekata i borbu protiv kriminala.

Republikanski predsednik Odbora za oružane snage Senata Rodžer Viker iz Misisipija tvrdio je da je angažman vojske u samoj Americi ne samo prikladan već i neophodan jer „poslednjih godina, nasilni kriminal, neredi, trgovina drogom i gnusne aktivnosti bandi stalno eskaliraju“.

Demokrate su tvrdile da je ovakva rabota nezakonita i suprotna istorijskoj zabrani upotrebe vojske na tlu SAD.

Demokratska senatorka Tami Dakvort iz Ilinoisa rekla je da se korišćenje vojske tradicionalno odobrava kao pomoć u slučaju vanrednim situacijama poput velikih poplava i naleta tornada, a ne kao ispomoć imigracionim agentima koji pritvaraju ljude u racijama.

„Tramp primorava naše vojnike na užasan izbor: ili da ostanu lojalni Ustavu i štite mirne demonstrante ili da postupaju po sumnjivim naređenjima predsednika“, rekla je Dakvort, ratna veteranka koja je služila vojsku u Nacionalnoj gardi Ilinoisa.

Tokom ispitivanja, zvaničnici vojske su nabrajali dužnosti koje su jedinice Nacionalne garde obavljale.

Vojnici su dobili obuku za policijski rad u civilnom okruženju i zabranjeno im je da koriste silu osim u samoodbrani, kazali su oni.

Od početka raspoređivanja trupa, samo jedan civil – u Kaliforniji – pritvoren je od strane osoblja Nacionalne garde, rekao je general vazduhoplovstva Gregori M. Gijot, komandanta američkih trupa u Severnoj Americi.

Giljot je rekao da su trupe obučene da deeskaliraju napete interakcije sa ljudima, ali da ne dobijaju nikakvu posebnu obuku u vezi sa promenama mentalog zdravlja.

„Oni se vrlo brzo mogu obučiti da izvrše bilo koju misiju koju im zadamo“, rekao je Giljot.

U jednoj razmeni mišljenja, senatorka Mejzi Hirono, demokratkinja sa Havaja, primetila je kako je bivši ministar odbrane Mark Esper tvrdio da se Tramp raspitivao za otvaranje na demonstrante u vreme velikih protesta zbog smrti Džordža Flojda. Potom je pitala vojne zvaničnike da li bi predsedničko naređenje da se puca na demonstrante bilo zakonito.

Čarls L. Jang Treći, prvo zamenik generalnog savetnika u Ministarstvu odbrane, rekao je da nije upoznat sa Trampovim ranijim komentarima i dodao da bi „naređenja u tom smislu zavisila od okolnosti“.

„Imamo predsednika koji smatra da se vladavina prava ne primenjuje na njega“, odvratila je Hirono na to.

Republikanci su onda rekli da je Tramp imao pravo – i dužnost – da pošalje trupe u američke gradove.

Republikanski senator Tim Šihi iz Montane, bivši mornarički oficir, tvrdio je da transnacionalni zločini predstavljaju dovoljan rizik po nacionalnu bezbednost da bi opravdali vojnu akciju, uključujući i na tlu SAD.

Šihi je tvrdio da strane sile „aktivno napadaju ovu zemlju, koristeći ilegalnu imigraciju, koristeći transnacionalni kriminal, koristeći drogu“.

Senatori su izrazili saučešće zbog teškog ranjavanja dva pripadnika Nacionalne garde Zapadne Virdžinije koji su bili raspoređeni u Vašington, i na koje je pucano na samo nekoliko blokova od Bele kuće. Jedna pripadnica garde je u međuvremenu preminula i sahranjena je, drugi gardista je još u bolnici.

Savezni sudija u Kaliforniji je juče presudio da administracija mora da prestane sa raspoređivanjem Nacionalne garde Kalifornije u Los Anđelesu i da vrati kontrolu nad trupama državi.

Okružni sudija SAD Čarls Brajer odobrio je preliminarnu zabranu koju su tražili zvaničnici Kalifornije, ali je takođe odlučio da zabrana čeka na primenu do ponedeljka.

Bela kuća je saopštila da će se žaliti.

Tramp je u junu poslao više od 4.000 pripadnika Nacionalne garde Kalifornije u Los Anđeles bez odobrenja demokratskog guvernera Gevina Njusoma radi pomoći u sprovođenju imigracionih zakona.

Time je prvi put u poslednjih nekoliko decenija Nacionalna garda jedne savezne države aktivirana bez zahteva njenog guvernera. To je dovelo do značajne eskalaciju u naporima administracije da sprovede svoju politiku masovne deportacije migranata.

Tramp je takođe najavio da će pripadnici Nacionalne garde biti poslati u Ilinois, Oregon, Luizijanu i Teksas.