„Amerika Amerikancima!“ – od Monroa do Trampa

Kada Sjedinjene Države hoće da obrazlože svoju politiku sile, rado se pozivaju na Monroovu doktrinu.

I u godini kada SAD 4. jula slave 250 godina nezavisnosti, spoljnopolitički kurs 47. predsednika SAD Donalda Trampa zasniva se na doktrini koju je predstavio njegov prethodnik – 5. predsednik SAD Džejms Monro, u vreme kada su SAD postojale tek 47 godina.

Džejms Monro je bio poslednji predsednik iz generacije „osnivača SAD“. Borio se u američkom Ratu za nezavisnost (1775–1783.) protiv Britanaca i njihovih saveznika. U tom ratu, koji je delom bio i građanski rat, pobedili su američki kolonisti uz presudnu pomoćbFrancuske, a potom i Španije i Holandije.

SAD su se na početku sastojale od samo 13 saveznih država, a teritorija je bila veličine otprilike trećine današnjih Sjedinjenih Država. Upravo svest o sopstvenoj ranjivosti i ograničenom prostoru bila je jedan od razloga zbog kojih se Vašington relativno brzo okrenuo teritorijalnom širenju.

Dve decenije posle završetka rata za nezavisnost 1803. pod predsednikom Tomasom Džefersonom, kupile su od Francuske, odnosno Napoleona Bonapartea – ogromnu koloniju Luizijanu.

#OnThisDay in 1803, the U.S. sealed a deal that doubled its size: the Louisiana Purchase. For $15 million, about 4 cents an acre, the U.S. acquired 828,000 square miles from France, reshaping the nation’s future. pic.twitter.com/suKOrtLAyq

— U.S. National Archives (@USNatArchives) April 30, 2025

Tako su SAD za 15 miliona dolara udvostručile svoju teritoriju na kojoj je kasnije nastalo mnogo novih saveznih država.

Međutim, sva područja zapadno od Luizijane (koju ne treba mešati sa današnjom istoimenom saveznom državom), od Teksasa do Kalifornije, još uvek su pripadala Španiji.

Drugi rat za nezavisnost od Britanaca

Sredinom 1812. SAD su objavile rat Velikoj Britaniji. Napetosti su bile velike: britanski ratni brodovi stalno su plenili američke trgovačke brodove na putu ka Evropi. Osim toga, Britanci su oteli hiljade američkih mornara i prisilili ih na službu u Kraljevskoj mornarici.

Britanci su držali utvrđena uporišta duž zapadne granice kolonija, u oblasti Apalača, doline reke Ohajo, Velikih jezera i gornjeg toka Misisipija, čime su Amerikance sprečavali u ekspanziji na Zapad. na teritorije starosedelaca.

Dodatni izvor sukoba bili su i teritorijalni zahtevi obe države – prema Kanadi.

Tadašnji predsednik Džejms Medison britansko-američki rat nazvao je i Drugim američkim ratom za nezavisnost. Sukob je okončan 24. decembra 1814. potpisivanjem mirovnog sporazuma.

Amerikanci su se tada prvi put osetili kao međunarodno priznata, nezavisna sila.

Pet godina kasnije SAD ponovo uvećavaju teritoriju: 1819. je postignut sporazum sa Španijom o preuzimanju dugova u vrednosti od 5 miliona dolara – za teritoriju Floride.

Monroova doktrina – poruka evropskim kolonijalnim silama

Dakle to su SAD u vreme kada nastaje Monroova doktrina: na severu se graniče s Kanadom koja je bila britanska kolonija, na jugu s Meksikom koji je samo dve godine ranije postao nezavisna država. Na severozapadu je Aljaska, tada teritorija carske Rusije.

Većina država Južne Amerike su se do 1823. već izborile za nezavisnost od Španije ili Portugalije, dok su se neke još borile za to.

Ako bi evropske monarhije pokušale da ih ponovo osvoje i potisnu republikanske pokrete, SAD bi bile izolovane – a možda čak i izložene opasnosti od invazije, smatrao je tadašnji američki državni sekretar Džon Kvinsi Adams, Monroov naslednik na mestu predsednika.

Džejms Monro je 2. decembra 1823. u obraćanju Kongresu između ostalog rekao da se Sjedinjene Države nikada se nisu mešale u ratove evropskih sila, a ni ubuduće ne nameravaju da se mešaju u evropske poslove.

Takođe je jasno poručio da se neće tolerisati da „naša prava budu napadnuta ili ozbiljno ugrožena“. Ako bi se to ipak dogodilo, „pokrenućemo pripreme za našu odbranu“.

U svom govoru Monro je izričito naveo Karibe i Latinsku Ameriku. Sjedinjene Države, kako je uveravao, nikada neće „ostaviti našu južnu braću da budu prepušteni sami sebi“ i svako evropsko mešanje tamo bilo bi manifestacija „neprijateljskog stava prema Sjedinjenim Državama“.

Zauzvrat – SAD će poštovati opstanak tada još postojećih kolonija.

Nastavak ekspanzije dolarima

Četvrt veka kasnije, 1848. godine, Meksiko nakon dvogodišnjeg rata ustupa Sjedinjenim Državama – po ceni od 15 miliona dolara – teritorije današnjih saveznih država Kaliforniju, Nevadu, Jutu, Novi Meksiko, kao i velike delove Arizone i Kolorada. Vlada SAD se takođe obavezala da podmiri dugove američkih državljana prema Meksiku.

SAD 1854. godine plaćaju Meksiku dodatnih 10 miliona dolara za dodatna područja u Arizoni i Novom Meksiku.

Administracija predsednika Endrjua Džonsona 1867. godine kupuje Aljasku od carske Rusije po simboličnoj ceni od 7,2 miliona dolara.

Car Aleksandar II Romanov smatrao je da bi teško mogao da brani tu teritoriju u slučaju ponovnog sukoba s Velikom Britanijom, i da bi mogao da je izgubi bez ikakve nadokande, dok je u isto vreme želelo da ojača poziciju SAD u odnosu na Britance.

On August 1, 1868, the United States purchased Alaska from Russia with this check for $7.2 million. The cancelled check is now part of the holdings of the National Archives: https://t.co/g103mwmJB2 pic.twitter.com/1uieuFAkxq

— U.S. National Archives (@USNatArchives) August 1, 2018

Nakon toga, u Vašingtonu se javlja i ideja o kupovini dva ostrva Grenlanda i Islanda, koji su tada pripadali Danskoj. Međutim, formalna ponuda nikada nije podneta.

Za vreme Prvog svetskog rata, pod predsednikom Vudrou Vilsonom, SAD 1917. godine kupuju od Danske, ostrva Sent Kros, Sent Džon i Sent Tomas u Karibima – tada poznata kao Danska Zapadna Indija – za zlato u vrednosti od 25 miliona dolara. Ta ostrva se danas zovu Devičanska ostrva.

Ruzveltov i Ajzenhauerov dodatak

Predsednik Teodor Ruzvelt je 1904. godine proširio Monroovu doktrinu dodatkom poznatim kao „Ruzveltova korolarija“ prema kojoj SAD imaju pravo da intervenišu u latinoameričkim državama da bi sprečile „hronično loše upravljanje“ i „nestabilnost“.

Od tada su SAD u očima „južne braće“ doživljavane kao „policajac“, a Latinska Amerika je u Vašingtonu tretirana kao „zadnje dvorište“ Sjedinjenih Država.

Još jedno proširenje Monroove doktrine proglasio je predsednik Dvajt Ajzenhauer 1954. godine,u vreme Hladnog rata. Reč je o tzv. „domino-teoriji“ odnosno domino-efektu, a cilj je bio borba protiv komunizma i sprečavanje da države, jedna za drugom, počnu da padaju pod uticaj Sovjetskog Saveza.

Tako je opravdan rat i protiv Severnog Vijetnama, a usledili su brojni tajni obaveštajni zahvati i vojne intervencije u Nikaragvi, Kubi, Dominikanskoj Republici, Haitiju, Gvatemali, Čileu ili Grenadi.

Posle raspada Sovjetskog Saveza Monroova doktrina je donekle pala u zaborav. Ali Donald Tramp se na nju pozivao još tokom svog prvog predsedničkog mandata: angažman Kine „u našem dvorištu“, dakle u Latinskoj Americi smatrao je nedopustivom povredom interesa Vašingtona.

Tramp i Donro-doktrina

U svom drugom mandatu Tramp se ponovo poziva na to. „Nakon godina zanemarivanja, Sjedinjene Države će ponovo potvrditi i sprovoditi Monroovu doktrinu kako bi obnovile američku prevlast na zapadnoj hemisferi“, navodi se u Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji SAD objavljenoj krajem 2025.

Nakon hapšenja Nikolasa Madura, spornog predsednika Venecuele, Tramp je izjavio: „Monroova doktrina je velika stvar, ali mi smo je višestruko nadmašili – sada je zovu Donro-doktrina.“ List Njujork post je Trampovu reaktiviranu Monroovu doktrinu prvi put nazvao „Donro-doktrina“, aludirajući na predsednikovo ime Donald.

Nakon „akcije“ u Venecueli, Tramp već glasno razmišlja dalje. „Kolumbija je takođe jako bolesna i njom vlada bolestan čovek koji voli da proizvodi kokain i prodaje ga Sjedinjenim Državama“, rekao je Tramp. „Ni to neće još dugo.“ A i s Meksikom će, kaže, verovatno takođe „morati nešto da uradi“ – iako „ceni“ predsednicu te zemlje. Jer Meksiko, kako tvrdi Tramp, kontrolišu narkokarteli.

A tu je i najveće ostrvo na svetu – Grenland, koji je kako kaže Tramp, potreban radi zaštite bezbednosti SAD: „Voleo bih da postignem dogovor na lak način. Ali ako to ne bude išlo lako, onda ćemo to da uradimo na teži način.“

Nakon Drugog svetskog rata, SAD pod predsednikom Hariem S. Trumanom ponudile su Danskoj za Grenland zlato u vrednosti od 100 miliona dolara. Teritorije Grenlanda (2,16 miliona km²) i Lujzijane kupljene od Napoleona (2,14 miliona km²) su skoro identične.