Zašto je Tramp uspeo da napravi pomak u Gazi, a ne može sa Putinom?

Samo nekoliko dana nakon što je američki predsednik Donald Tramp rekao da planira da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Budimpešti – „u roku od oko dve nedelje“ – samit je suspendovan na neodređeno vreme.

Preliminarni sastanak najviših diplomata dve zemlje je takođe otkazan.

„Ne želim da imam uzaludan sastanak“, rekao je predsednik Tramp novinarima u Beloj kući juče popodne. „Ne želim da gubim vreme, pa ću videti šta će se desiti.“

BBC ukazuje da je samit ala „čas hoće-čas neće“ je samo najnoviji obrt u Trampovim naporima da posreduje u okončanju rata u Ukrajini – tema koja je ponovo u fokusu američkog predsednika nakon što je dogovorio sporazum o prekidu vatre i oslobađanju talaca u Gazi.

Dok je prošle nedelje u Egiptu davao izjave povodom tog sporazuma o prekidu vatre, Tramp se obratio Stivu Vitkofu, svom glavnom diplomatskom pregovaraču, sa novim zahtevom.

„Moramo da završimo sa Rusijom“, rekao je.

Međutim, okolnosti koje su se poklopile da omoguće proboj u Gazi Vitkofu i njegovom timu može biti teško da ponove u ratu u Ukrajini koji besni vecć skoro četiri godine.

Prema Vitkofu, ključ za otključavanje sporazuma bila je odluka Izraela da napadne pregovarače Hamasa u Kataru. To je bio potez koji je razbesneo arapske saveznike SAD, ali je dao Trampu prednost da izvrši pritisak na izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da postigne sporazum.

Tramp je imao koristi od dugogodišnjeg stajanja na strani Izraela još od svog prvog mandata, uključujući njegovu odluku da preseli američku ambasadu u Jerusalim, da promeni stav Amerike o legalnosti izraelskih naselja na Zapadnoj obali i, u skorije vreme, njegovu podršku izraelskoj vojnoj kampanji protiv Irana.

Američki predsednik je, zapravo, popularniji među Izraelcima od Netanjahua – pozicija koja mu je dala jedinstven uticaj na izraelskog lidera.

Dodajte Trampove političke i ekonomske veze sa ključnim arapskim igračima u regionu i on je imao bogatstvo diplomatske moći da nametne sporazum, objašnjava BBC.

Nasuprot tome, u ratu u Ukrajini, Tramp ima mnogo manju prednost. Tokom proteklih devet meseci, oscilovao je između pokušaja da naoruža Putina, a zatim Zelenskog, sve sa malim očiglednim efektom.

Tramp je pretio da će uvesti nove sankcije na izvoz ruskih energenata i da će Ukrajini obezbediti novo oružje dugog dometa. Ali je takođe priznao da bi to moglo da poremeti globalnu ekonomiju i dodatno eskalira rat.

U međuvremenu, predsednik je javno kritikovao Zelenskog, privremeno prekinuvši razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom i obustavivši isporuke oružja zemlji – samo da bi se potom povukao pred zabrinutim evropskim saveznicima koji upozoravaju da bi kolaps Ukrajine mogao destabilizovati ceo region.

Tramp voli da hvali svoju sposobnost da sedne i postigne dogovore, ali njegovi direktni sastanci sa Putinom i Zelenskim nisu izgleda približili rat rešenju.

Putin možda zapravo koristi Trampovu želju za dogovorom – i verovanje u sklapanje dogovora lično – kao sredstvo da utiče na njega.

U julu je Putin pristao na samit na Aljasci baš kada se činilo verovatnim da će Tramp potpisati paket kongresnih sankcija koji su podržali republikanci u Senatu. Taj zakon je potom stavljen na čekanje.

Prošle nedelje, dok su se širili izveštaji da Bela kuća ozbiljno razmatra isporuku krstarećih raketa Tomahavk i protivvazdušnih baterija Patriot Kijevu, ruski lider je pozvao Trampa, koji je potom nagovestio mogući samit u Budimpešti.

Sledećeg dana, Tramp je ugostio Zelenskog u Beloj kući, ali je otišao praznih ruku nakon navodno napetog sastanka.

Tramp je tvrdio da ga Putin nije izigrao.

„Znate, najbolji su me izigravali celog života, a ispao sam zaista dobro“, rekao je.

Ali ukrajinski lider je kasnije zabeležio redosled događaja.

„Čim je pitanje mobilnosti dugog dometa postalo malo dalje za nas – za Ukrajinu – Rusija je gotovo automatski postala manje zainteresovana za diplomatiju“, rekao je.

Dakle, za samo nekoliko dana, Tramp je prešao sa razmatranja mogućnosti slanja raketa u Ukrajinu na planiranje samita u Budimpešti sa Putinom i privatni pritisak na Zelenskog da ustupi ceo Donbas – uključujući teritoriju koju Rusija nije uspela da osvoji.

Konačno se odlučio za poziv na prekid vatre duž trenutnih linija fronta – nešto što je Rusija odbila da prihvati.

Tokom predizborne kampanje prošle godine, Tramp je obećao da može da okonča rat u Ukrajini za nekoliko sati. Od tada je odustao od tog obećanja, rekavši da se okončanje rata pokazalo težim nego što je očekivao.

To je bilo retko priznanje granica njegove moći – i teškoća pronalaženja okvira za mir kada nijedna strana ne želi ili ne može sebi da priušti da odustane od borbe.