Stručnjak za bezbednost o Srbiji: Vreme je za mnogo oštriji stav EU prema Vučiću

Iako je Srbija svedočila najvećim protestima u svojoj novijoj istoriji, Evropska unija (EU) je samo izrazila „duboku zabrinutost“ zbog eskalacije nasilja u kojem je povređeno i uhapšeno više demonstranata.

Ova uzdržanost odražava zabrinutost Brisela da bi odlučniji pristup mogao da gurne Beograd bliže Moskvi i Pekingu, kao i da bi mogao ugroziti pristup srpskim sirovinama u vreme sve veće globalne konkurencije za ključne resurse.

Međutim, Uniji izmiče šira slika. Dovoljno je da se osvrne na druge slučajeve autoritarnih pritisaka i izvuče očigledne pouke, ukazuje u analizi za CEPA.org Andrij Vdovičenko, stručnjak u oblasti međunarodne bezbednosti.

Protesti u Gruziji od 2023. do 2025. i odgovor vlasti po uzoru na Rusiju udaljili su tu prozapadno orijentisanu zemlju sa puta ka evropskim integracijama i odveli je na trnovit put trajne političke represije.

Iako je EU na kraju zamrzla proces pristupanja Gruzije i obustavila finansijsku pomoć, mere su došle prekasno i bile su suviše blage da bi promenile kurs autoritarne vlasti.

Izgleda da se Unija sprema da ponovi istu grešku – ali ovaj put uz veću cenu. Srbija deli granicu sa EU i ima značajan potencijal da destabilizuje region.

Vreme je za mnogo oštriji stav prema Vučićevoj administraciji i za pozivanje njegovih lojalista u vladi, parlamentu i pravosuđu na odgovornost zbog autoritarnih politika.

EU bi takođe trebalo da razmotri obustavu finansijske pomoći i preferencijalnog pristupa tržištu, kao i povećanje podrške civilnom društvu i nezavisnim medijima.

To dodatno potvrđuje i ponašanje same vlasti. Organizacija za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) otkrila je 27. avgusta da su saveznici Vučića održali sastanak sa britanskim vlasnicima televizijskog kanala N1 radi razgovora o smeni generalne direktorke.

Vlada, njene agencije i firma u vlasništvu britanske investicione kompanije BC Partners negirali su da pokušavaju da oslabe N1, koji je značajno izveštavao o opozicionim protestima i istragama o korupciji.

Ovo je već dobro poznat obrazac. Režimi koji su duboko uplašeni masovnim protestima danas imaju na raspolaganju čitav arsenal mera i tehnologija, od kojih su mnoge preuzete iz Rusije i drugih represivnih država – procureli dokumenti, na primer, pokazuju da Srbija u tajnosti širi svoj napredni kineski nadzorni sistem firme Huavej.

Ove mere imaju za cilj da uguše neslaganje, obeshrabre rad aktivističkih grupa, ograniče slobodan protok informacija i iscrpe moralne i finansijske resurse masovnih pokreta. Policijsko nasilje i zatvori više nisu jedini alati kojima raspolažu autoritarne vlasti.

Ako se ovakav razvoj događaja ne zaustavi, EU rizikuje da izgubi potencijalnog saveznika na kontinentu koji je sve podeljeniji između država naklonjenih Kremlju i demokratskih, anti-autoritarnih snaga.

Srbija bi mogla postati nova Gruzija.

Kako bi nametnula direktne troškove bez nanošenja štete srpskom stanovništvu, Evropska unija bi trebalo da primeni ciljanje sankcije (zabrane putovanja, zamrzavanje imovine i druge proverene mere) protiv onih koji omogućavaju opstanak režima.

Da bi izbegla naglo pogoršanje odnosa, ali istovremeno pokazala odlučnost, EU bi trebalo brzo da uvede sankcije protiv službenika srednjeg nivoa u Srbiji.

Početna lista može obuhvatiti visoke bezbednosne zvaničnike koji naređuju nasilje nad demonstrantima, sudije koje izriču stroge kazne demonstrantima, a blago kažnjavaju osobe povezane sa režimom.

Međutim, ako vlast ne bude slušala svoje građane i njihove zahteve za odlučnu borbu protiv korupcije, i nastavi da guši proteste, EU bi trebalo da usvoji agresivnije mere i uvede sankcije protiv visokih državnih funkcionera.

Unija ima značajan uticaj. U 2023. godini, EU je činila skoro 60 odsto ukupne trgovine Srbije. Taj uticaj je dodatno pojačan činjenicom da je EU izvor gotovo polovine stranih direktnih investicija (FDI) u Srbiji u 2023. godini, kao i da obezbeđuje milijarde evra iz budžeta EU kroz bespovratna sredstva i zajmove.

Jedna od opcija jeste da se preispita Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije, kojim je srpskim proizvodima omogućeno slobodno plasiranje na tržište EU.

Budući da se sporazum zasniva, između ostalog, na demokratskim principima i poštovanju ljudskih prava, EU bi mogla zapretiti suspenzijom tog sporazuma ukoliko Beograd ne promeni svoj pristup. Unija ima više nego dovoljno razloga za nezadovoljstvo – napredak Srbije u ispunjavanju uslova za članstvo u EU, procesu koji traje već 13 godina, kreće se između osrednjeg i lošeg.

EU bi, takođe, mogla pooštriti mehanizme kontrole investicija, posebno u sektorima povezanim sa režimom, i primeniti strožu proveru stranih direktnih investicija.

Ipak, najbrža i najdirektnija mera bila bi da se zapreti obustavom isplate sredstava iz različitih fondova EU.

Na primer, ukoliko Srbija ne poboljša situaciju u vezi sa unutrašnjom represijom, Unija bi mogla obustaviti pomoć iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) u vrednosti od 14,2 milijarde evra, iz kojeg je Srbija u 2024. godini već dobila 83,4 miliona evra.

Pored toga, Srbiji je planirano da se do 2027. godine dodeli još 1,58 milijardi evra u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, što takođe može biti dovedeno u pitanje.

Dok pojačava pritisak na vlast, EU istovremeno treba da osnaži srpsko civilno društvo i nezavisne medije, koji predstavljaju ključne nosioce demokratske otpornosti.

S obzirom na rastuće tenzije i pozive na vanredne izbore, EU bi mogla povećati podršku prodemokratskim pokretima u Srbiji, uključujući nevladine organizacije, lokalne inicijative, posmatrače izbora i studentske grupe koje predvode proteste.

Ako odluči da ostane nema i time praktično udovolji Vučiću, EU rizikuje da izgubi kredibilitet kao zaštitnik demokratskih vrednosti i dodatno potkopa svoj ugled među mladim Srbima, koji već sve više gube poverenje u Uniju.

Još veći rizik je da Rusija i Kina učvrste svoje prisustvo na Zapadnom Balkanu, dok jedna korumpirana i nepopularna vlast bude silom zadržavala vlast.