Oboje u zatvoru: Ko su novinari koji su dobili nagradu Saharov?

„Oboje su novinari koji se trenutno nalaze u zatvoru zbog izmišljenih optužbi, samo zato što su radili svoj posao i govorili protiv nepravde. Njihova hrabrost ih je učinila simbolima borbe za slobodu i demokratiju“, rekla je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola.

Ko su nagrađeni novinari?

Andžej Počobut je poljsko beloruski novinar i dopisnik uticajnog poljskog lista Gazeta Viborča. Osuđen je za „ugrožavanje nacionalne bezbednosti Belorusije“ i izdržava kaznu od osam godina u kaznenoj koloniji u Novopolocku. piše France 24.

Rođen je 16. aprila 1973. u Velikoj Berestovici. Kao dopisnik poljskog lista Gazeta Viborča, Počobut je više od deset puta bio uhapšen od strane beloruskih vlasti. Godine 2011. osuđen je na novčanu kaznu i 15 dana zatvora zbog „učešća na nedozvoljenom protestnom skupu“ nakon predsedničkih izbora 2010. godine.

Tokom 2011. i 2012. ponovo je hapšen i pritvaran pod optužbama za klevetu predsednika Aleksandra Lukašenka u svojim izveštajima. Te optužbe izazvale su međunarodnu osudu – Evropski parlament, Reporteri bez granica i Amnesti internešenel izdali su saopštenja podrške Počobutu.

Ponovo je uhapšen 2021. godine i nalazi se u zatvoru i u 2025. godini. Opisan je kao politički zatvorenik.

Počobut je radio kao novinar za nekoliko beloruskih medija – Den, Narodnaja Volja, Glos znad Niemna i Magazyn Polski. Dugi niz godina živeo je u Hrodni i bio dopisnik poljskog lista Gazeta Viborča, pišući o lokalnim temama, potrebama i dostignućima. Njegova glavna strast bila je istorija, posebno Drugi svetski rat i posleratni pokret poljskih partizana.

Počobut je sovjetsku invaziju na Poljsku 1939. godine nazvao aktom „agresije“. Ta izjava navedena je kao jedan od dokaza njegove krivice na suđenju 2023. godine, gde je bio optužen za „narušavanje nacionalne bezbednosti Belorusije“ i „podsticanje razdora“.

Bio je jedan od lidera Unije Poljaka u Belorusiji. Autor je knjige System Belarus.

Mzija Amaghlobeli je rođena 12. maja 1975. Istaknuta je gruzijska novinarka, suosnivačica i direktorka internet medija Batumelebi i Netgazeti.

U avgustu je osuđena na dve godine zatvora zbog toga što je, kako se tvrdi, ošamarila šefa policije tokom antivladinog protesta. Ovaj slučaj su organizacije za ljudska prava osudile kao pokušaj gušenja slobode medija. Član zakona prema kojem je optužena predviđa kaznu zatvora od četiri do sedam godina.

Organizacija Transparency International opisala je njeno pritvaranje kao neustavno i nezakonito, navodeći da se Amaghlobeli kažnjava zbog „otkrivanja korupcije režima i drugih nezakonitosti tokom godina.“

Nakon hapšenja, Amaghlobeli je započela štrajk glađu koji je trajao 38 dana. Po njenim rečima, to je bio vid protesta protiv nepravde. Prema navodima Udruženja mladih gruzijskih pravnika, njeno zdravstveno stanje je već 27. januara 2025. bilo kritično zbog štrajka glađu.

Dana 18. februara 2025., Amaghlobeli je objavila da prekida štrajk zbog rastuće zabrinutosti javnosti za njeno zdravlje, ali i zbog smrti dvoje dece u Batumiju jer nije želela da njen štrajk glađu zaseni tu tragediju.

U junu 2025. pojavili su se brojni izveštaji da se njeno zdravlje u zatvoru i dalje pogoršava.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Amaghlobeli je prepoznata kao prva politička zatvorenica u Gruziji i prva novinarka koja je dobila status „zatvorenika savesti“.

Mzija Amaghlobeli započela je svoju novinarsku karijeru 2000. godine u Batumiju kao reporterka za list „Adjara PS“. Godine 2001, zajedno sa prijateljicom i koleginicom Eter Turadze, osnovala je nezavisnu medijsku organizaciju Batumelebi kao štampani list. Od samog početka je generalna direktorka ove medijske kuće, sa kancelarijama u Tbilisiju i Batumiju, i vodi njene komercijalne i medijske projekte.

Osnivanje Batumelebi bilo je direktan odgovor na kršenje vladavine prava, kršenja ljudskih prava i raširenu korupciju za vreme autokratske vladavine Aslana Abašidzea u Adžariji. Godine 2003, pod pritiskom tadašnjeg režima, gradski sud u Batumiju poništio je pravnu registraciju kompanije, a vlasti su više puta odbijale da joj dozvole da se ponovo registruje pod novim imenom.

Uz podršku Međunarodnog centra za novinare (ICFJ), Amaghlobeli je uspešno registrovala novu organizaciju u Tbilisiju i 8. avgusta 2003. kompanija je zvanično preimenovana u DOO „Gazeti Batumelebi“.

Pod njenim rukovodstvom, medijska kuća je dobila brojne nagrade za hrabro i etičko novinarstvo. Godine 2009. Batumelebi, a 2015. Netgazeti, dobili su Evropsku nagradu za novinarstvo (European Press Prize), koja se dodeljuje publikacijama koje, prema nemačkoj fondaciji Zeit-Stiftung i norveškoj Fondaciji za slobodu izražavanja, „ne strahuju od cenzure i represije.“

Zbog svog rada, mediji koje vodi Amaghlobeli su razljutili ruske vlasti, dobili oznaku „organizacija koja širi antirusku propagandu“ i zabranjeni su u Rusiji. Godine 2022, ruski regulator za komunikacije Roskomnadzor blokirao je ruske verzije sajtova Netgazeti i Batumelebi.

Najveće priznanje EU na polju ljudskih prava

Godišnja nagrada EU, nazvana po sovjetskom disidentu i dobitniku Nobelove nagrade za mir Andreju Saharovu, ustanovljena je 1988. godine kako bi se odali počast pojedincima ili grupama koje brane ljudska prava i osnovne slobode.

Dobitnika biraju visoki zvaničnici EU među kandidatima koje nominuju različite političke grupe Evropskog parlamenta. Parlament navodi da je nagrada „najveće priznanje koje Evropska unija dodeljuje za rad na polju ljudskih prava“.

Liderka beloruske opozicije Svetlana Tihanovska, koja je 2020. godine zajedno sa suprugom Sergejem Tihanovskim i drugim protivnicima režima predsednika Aleksandra Lukašenka osvojila ovu nagradu, izjavila je da dodela priznanja novinarima ove godine „šalje snažnu poruku svim političkim zatvorenicima da nisu sami i da novinarstvo nije zločin“.

Nekoliko dobitnika Saharovljeve nagrade kasnije je osvojilo i Nobelovu nagradu za mir, među kojima su Nelson Mandela, Malala Jusafzai, Denis Mukvege i Nadija Murad. Maraa Korina Mačado, liderka opozicije u Venecueli, koja je ranije ovog meseca dobila Nobelovu nagradu za mir, prošle godine je dobila Saharov nagradu.

Nagrada, koja uključuje novčani iznos od 50.000 evra (oko 58.000 dolara), biće uručena na svečanoj ceremoniji u Evropskom parlamentu u Strazburu u decembru.