„Merkel se uklopila u narativ Kremlja“: Zašto bivša kancelarka Nemačke odbija da se suoči sa problematičnom zaostavštinom?

Tokom nedavne posete Mađarskoj radi promocije svojih memoara pod nazivom „Sloboda“, Angela Merkel je sugerisala da je invazija Rusije punog obima na Ukrajinu mogla biti izbegnuta.

Da nije bilo pandemije kovida, rekla je, i da lideri istočne Evrope nisu ranije odbili pregovore s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, možda on ne bi naredio invaziju.

U trenutku kada se Evropa bori s pitanjem kako da odgovori na sve veću rusku agresiju, komentari Merkelove osvetljavaju njenu spremnost da zanemari oštre kritike – naročito iz istočnoevropskih zemalja – na račun istorijskog neuspeha Nemačke da prepozna pretnju koju predstavlja Moskva.

Lideri zemalja koje su najizloženije ruskom uticaju optužuju Merkel da je zatvarala oči pred Putinovim provokacijama, sledeći strategiju ekonomskog zbližavanja, koja se srušila 2022. kada su ruski tenkovi ponovo ušli u Ukrajinu.

Ono što je posebno izostalo iz njenih izjava jeste kritička analiza onoga što mnogi smatraju njenim ključnim promašajima u odnosima Nemačke s Putinom tokom njenog 16-godišnjeg mandata, piše Politico.

Umesto toga, Merkel je sugerisala da se s Putinom moglo pregovarati – da je Evropa imala više sreće i odlučnosti.

„Da li bi Putin napao Ukrajinu da nije bilo kovida?“ pitala je Merkel u intervjuu s jednim mađarskim novinarom.

„To niko ne može sa sigurnošću da kaže“, dodala je, ponavljajući tvrdnju iz svoje knjige. „Ako ne možete da se sretnete licem u lice, ako ne možete oči u oči da razrešite nesuglasice, onda ne možete ni da postignete nove kompromise“.

Merkel je, takođe, sugerisala da je nespremnost istočnoevropskih zemalja – konkretno baltičkih država i Poljske – da pristanu na pregovore s Putinom 2021. kada su ona i francuski predsednik Emanuel Makron predložili mogućnost samita evropskih lidera s ruskim predsednikom, možda takođe doprinela invaziji.

„Do toga nije došlo, onda sam otišla s funkcije, a onda je počela Putinova agresija“, rekla je Merkel govoreći o neuspelom predlogu samita.

Njene izjave izazvale su bes među ukrajinskim i istočnoevropskim liderima, koji su mnogo pre ruske invazije na veliko upozoravali nemačke vlasti na Putinove agresivne namere i imperijalne ambicije – ali su ti apeli često nailazili na zatvorena vrata.

Jedan visoki ukrajinski zvaničnik rekao je za Politico da su komentari  Merkelove „neprihvatljivi i, iskreno, bolesni“.

S druge strane, Putinovi propagandisti i prokremaljski mediji koji inače nisu naklonjeni Merkel bili su uglavnom oduševljeni.

Njen komentar se savršeno uklopio u narativ Kremlja da je zapravo Zapad taj koji je izazvao sukob.

„Merkel je priznala očigledno: Otkrila je ko je na Zapadu isprovocirao ukrajinski konflikt“, glasio je naslov jednog proruskog tabloida.

Pad s pijedestala

Merkelino odbijanje da se suoči s oštrom kritikom nemačke politike prema Rusiji otkriva koliko su duboko ukorenjeni neki stari nemački stavovi prema Moskvi.

Tokom svojih 16 godina na vlasti, nemačka politika prema Rusiji bila je definisana sloganom „Wandel durch Handel“ – „promena kroz trgovinu“.

Smatralo se da će ekonomska međuzavisnost s Rusijom doprineti miru u Evropi, a istovremeno biti vrlo korisna za nemačku privredu.

Jedna od ključnih manifestacija nemačke politike prema Rusiji bile su gasovodne cevi Severnog toka, izgrađene kako bi ruski gas direktno stizao u Nemačku kroz Baltičko more.

Čak i 2014. godine, nakon što je Rusija poslala „male zelene ljude“ u delove Ukrajine i anektirala Krim, nemački zvaničnici su podržali plan za izgradnju drugog gasovoda (Severni tok 2) – iako su istočnoevropski lideri upozoravali da Nemačka time vodi politiku popuštanja suočena sa sve očiglednijim ruskim imperijalizmom. (Prvi gasovod bio je završen 2011.)

Nakon ruske invazije punog obima 2022. mnogi nemački lideri priznali su da je njihov pristup Rusiji bio neuspešan i da je kupovina jeftinog ruskog gasa u velikoj meri doprinela finansiranju Putinove ratne mašinerije.

„Održavali smo mostove u koje Rusija više nije verovala, a na koje su nas partneri upozoravali“, rekao je tada nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer.

Mnogi u istočnoj Evropi smatraju da je sabotaža Nord Stream gasovoda u prvoj godini rata bila svojevrsna osuda Merkelinog pristupa Rusiji.

„Problem sa Nord Stream 2 nije što je dignut u vazduh“, napisao je poljski premijer Donald Tusk na Fejsbuku u utorak. „Problem je što je uopšte izgrađen“.

Ipak, izgleda da je za Merkel koja je nekada slavljenja kao „kancelarka slobodnog sveta“, kada ju je Time proglasio ličnošću godine 2015. – previše teško da prihvati da će istorija možda biti znatno kritičnija prema njoj.

„Mislim da ovde imamo sve veći problem sa Merkelinim gubitkom dodira sa stvarnošću, i njenim pokušajem da utiče na način na koji će se njena uloga pamtiti“, kaže Štefan Majster iz Nemačkog saveta za spoljne odnose. „Po mom mišljenju, to je čini nepouzdanom. Sama sebe diskredituje“.

Dok je sadašnji kancelar Fridrih Merc preokrenuo politiku i vodi ključne evropske napore u pomoći Ukrajini, Merkelina nespremnost da se suoči s greškama Nemačke, prema Majsteru, sprečava širu nacionalnu reviziju nemačke uloge u periodu koji je prethodio ratu.

U samoj Nemačkoj naročito u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, gde je Merkel odrasla i dalje postoji značajna doza simpatije prema Putinu.

Partije poput krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD), koja je trenutno vodeća u mnogim anketama, kao i levičarsko-populistički savez Savez Sahre Vagenkneht, zauzimaju znatno pomirljiviji stav prema Moskvi.

Neki proruski orijentisani akteri u Nemačkoj koriste Merkelin intervju da optuže NATO za sabotažu mirovnih napora.

Čak su i u Rusiji neki ismejali Merkelinu tvrdnju da bi dodatni pregovori 2021. mogli promeniti Putinove planove.

„Svako ko je iole informisan zna da su nesuglasice između Rusije i Zapada u tom trenutku već bile preduboke“, napisao je Aleksej Česnakov, bivši savetnik Kremlja, u jednoj objavi na internetu.