Objavljeni su rezultati velike ankete iz 23 zemlje EU: Zbog čega većina smatra da su najbolje godine iza nas?

Skoro dve trećine ispitanika izjavilo je da su „najbolje godine iza nas“ (63 odsto), dok 77 odsto veruje da će život u njihovoj zemlji „biti teži za narednu generaciju“, pokazala je anketa strateške komunikacione firme FGS Global koju je Politico ekskluzivno objavio.

U anketi rađenoj u novembru učestvovalo je više od 11.000 ljudi u 23 zemlje Evropske unije.

Sumorna osećanja su posebno rasprostranjena u Zapadnoj i Centralnoj Evropi. Većina Evropljana (76 odsto) smatra da demokratija u njihovoj zemlji propada.

Anketa otkriva široku zabrinutost zbog stanja evropskih demokratija i sposobnosti vlada da odgovore na izazove, među kojima su rat na istočnoj granici kontinenta, ekonomska i geopolitička neizvesnost i rastuće napetosti sa Vašingtonom.

Čak i pre nego što je američki predsednik objavio da želi da preuzme Grenland, velika većina Evropljana smatrala ga je negativnom silom za mir, svoju zemlju i globalnu ekonomiju.

„Jasno je da postoji veoma, veoma visok stepen pesimizma“, rekao je Krejg Oliver, globalni kodirektor strategije u FGS Globalu, koji je ranije bio savetnik za komunikacije bivšem britanskom premijeru Dejvidu Kameronu.

Iako bi vlade trebalo da budu osetljive na to raspoloženje, takođe mogu pokušati da ga iskoriste, rekao je on. „U tim momentima, istorijski gledano, kada su ljudi pesimistični, mogu doći do promena i poboljšanja“.

Evropljani svojim vladama: Možete bolje

U gotovo svakoj zemlji obuhvaćenoj anketom, većina smatra da se njihova zemlja kreće u pogrešnom smeru. Izuzeci su Poljska, Litvanija i Danska – iako su upravo one među najizloženijima Rusiji ili, u slučaju Danske, američkom pritisku oko Grenlanda.

Oliver je tu razliku pripisao načinu na koji se tim zemljama rukovodi. „Postoje različite države u kojima ljudi osećaju da postoji liderstvo i promena i da se stvari rešavaju“, rekao je. „Ljudi vrlo snažno osećaju da žele da budu dobro vođeni, da žele jasnoću od vlada“.

Anketa je loša vest za većinu vlada, jer pokazuje slab javni poverenje u političke sisteme i skepticizam u vezi sa njihovom sposobnošću da funkcionišu efikasno.

Kada su ih pitali da izaberu između dve suprotne tvrdnje, bar polovina ispitanika izjavila je da politički sistem njihove zemlje „ne uspeva ljudima i treba temeljnu reformu“, umesto da „radi prilično dobro i ne treba značajnu reformu“.

Nordijske zemlje, koje su generalno manje sumorne, imale su najpozitivnije rezultate. Negativna mišljenja bila su najviše u Rumuniji (91 odsto), Grčkoj (88 odsto) i Bugarskoj (86 odsto).

U svim zemljama, više od 70 odsto ispitanika osećalo je da imaju „pravo da očekuju više od vlade“, umesto da očekuju previše.

Evropljani žele da njihovi lideri pojačaju odbranu

U svetlu brojnih izazova sa kojima se kontinent suočava, Evropljani žele da njihovi lideri preuzmu inicijativu i pojačaju odbranu.

Na pitanje da li se slažu da njihove zemlje „treba da budu odlučnije u zaštiti nacionalnih interesa čak i ako to stvara trzavice sa drugim zemljama“, velika većina je odgovorila potvrdno (71 odsto).

Ispitanici su takođe podržali veća ulaganja u evropsku bezbednost, pri čemu je 57 odsto podržalo veće „troškove za odbranu i bezbednost“.

Efekat Trampa

Iako je anketa sprovedena pre najnovijeg talasa neprijateljstva iz Trampove strane, američki predsednik je već bio viđen kao negativna sila.

Druge ankete su pokazale da je Tramp nepopularan na kontinentu, čak i među pristalicama desničarskih populističkih partija koje on smatra svojim saveznicima.

Oko dve trećine ispitanika u FGS Global anketi reklo je da su pesimistični u vezi sa Trampovim uticajem u narednoj godini na globalnu ekonomiju (69 odsto), mir i bezbednost (64 odsto) i njihovu sopstvenu zemlju (64 odsto).

Na pitanje da li Tramp zaslužuje Nobelovu nagradu, 77 odsto je odgovorilo da ne zaslužuje.

FGS je anketirao 11.714 odraslih osoba iz 23 zemlje Evropske unije između 10. i 23. novembra 2025. godine. U svakoj od sledećih zemalja sprovedeno je najmanje 500 intervjua: Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija i Švedska.

Intervjui su sprovedeni online, a podaci su ponderisani kako bi bili nacionalno reprezentativni za svaku zemlju prema polu, uzrastu, prihodu, regionu i socio-ekonomskim grupama.