AP: Tramp briše stari svetski poredak, na njegovom mestu je arena bez pravila

Sedmog dana njegovim nekadašnjim saveznicima u Evropi moglo bi se oprostiti što su se nadali odmoru. Od pretnje carinama prošle subote kako bi preuzeo Grenland, Trampovo ponašanje koje ruši tabue nije ostavilo Zapad bez sumnje da su norme starog svetskog poretka zbrisane, piše AP, preneo je Index.hr.

Ovo je „prekid, a ne tranzicija“, kako je to oštro rekao kanadski premijer Mark Karni. Tokom svojih decenija u javnom životu, Tramp nikada nije bio sklon učtivosti, ali previranja protekle nedelje bila su izvanredna čak i po njegovim standardima.

Kristalisala su njegovu odlučnost da izbriše poredak zasnovan na pravilima koji je upravljao spoljnom politikom SAD, a samim tim i velikim delom zapadnog sveta, od Drugog svetskog rata. Na njegovom mestu je arena bez pravila, gde najglasniji i najjači pobeđuju, a temelj starog sveta, naizgled neraskidivo transatlantsko poverenje, više ne postoji.

Nedelja bez presedana

Tramp je jasno stavio do znanja svoju želju za danskom teritorijom Grenland još 2019. godine. Ali tek je prošlonedeljni izliv otvorenih pretnji savezniku NATO-a zaprepastio Evropu. „Na ovaj ili onaj način, imaćemo Grenland“, obećao je Tramp, čak i ako „to uradimo na teži način“.

Pre nego što je odložio sveobuhvatnecarine za nekoliko evropskih zemalja, izvršio je pritisak na Dansku da „kaže da“ zahtevu SAD za kontrolu nad Grenlandom. „I bili bismo vam veoma zahvalni. Ili možete reći ‘ne’ i mi ćemo se setiti“, rekao je, dovodeći u pitanje sam NATO savez.

Pojavljujući se na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Tramp je govorio o uvođenju carina Švajcarskoj, koje je na kraju ublažio jer mu je lider zemlje „išao na živce“ tokom telefonskog razgovora.

Uvređen sve odlučnijim stavom kanadskog premijera Marka Karnija, Tramp je povukao poziv da se pridruži njegovom Savetu za mir, organizaciji kojom predsedava i za koju mnogi zapadni saveznici sumnjaju da bi mogla postati rival UN.

Rečima francuskog predsednika Emanuela Makrona, „nedelju smo započeli eskalacijom, pretnjama invazijom i carinskim pretnjama“. Ono što je usledilo bilo je nezamislivo pre Trampa – saveznici poput poljskog premijera Donalda Tuska počeli su da govore o „popuštanju“, terminu sa bolnom istorijskom težinom u Evropi.

„Stvorena je nova realnost. Realnost koja je veoma često nestabilna“, rekao je novinarima u četvrtak visoki diplomata EU, navodeći „veoma neortodoksnu retoriku američke administracije“. Konačno, čini se da je poruka stigla – SAD više nisu prijatelj i pouzdan saveznik kakav su nekada bile.

Za neke, ovo je spoznaja na koju se dugo čekalo. „Transatlantski odnosi su definitivno pretrpeli veliki udarac u poslednjoj nedelji“, rekla je u četvrtak šefica spoljne politike EU Kaja Kalas. Za bivšeg predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, situacija je još jasnija –  transatlantski odnosi „kakve smo poznavali decenijama su mrtvi“, rekao je za CNN.

U potrazi za novim putem

Suočena sa Trampovim ambicijama, Evropa je imala jasan izbor – prkos ili pokornost. „Pomirenje ne znači nikakve rezultate, samo poniženje“, rekao je ove nedelje poljski premijer Tusk, dok je belgijski premijer Bart de Vever rekao u Davosu da bi radije bio „srećan vazal“ nego „jadni rob“ SAD.

Lideri iz drugih zemalja, koji su tokom većeg dela Trampove administracije pokušavali da pronađu načine da sarađuju sa njim, postaju sve glasniji. Kanadski premijer Karni se brzo pojavljuje kao lider u pokretu koji traži načine da se poveže i suoči sa Sjedinjenim Državama.

Govoreći u Davosu, rekao je: „Srednje sile moraju da deluju zajedno jer ako niste za stolom, na meniju ste.“ Tramp nije dobro prihvatio ove primedbe, odgovorivši pretnjama pre nego što je povukao poziv za Odbor za mir. „Kanada živi zbog Sjedinjenih Država“, rekao je Tramp. „Zapamti to, Mark, sledeći put kada budeš davao izjavu.“

Mark Carney’s outstanding Davos speech. His best speech yet, I think!
Here it is in full. pic.twitter.com/DrZVF64tEo

— Gandalv (@Microinteracti1) January 20, 2026

Član 5

Karni, međutim, nije odustao. U Velikoj Britaniji, premijer Kir Starmer je oštro je kritikovao Trampa zbog „uvredljivih i iskreno užasnih“ komentara u kojima je sumnjao da bi NATO podržao SAD u slučaju napada. Tramp je, izgleda, ignorisao činjenicu da je Član 5 NATO-a, koji obavezuje sve članice na zajedničku odbranu, primenjen samo jednom, nakon napada 11. septembra na SAD.

Starmer je istakao žrtvu 457 britanskih vojnika koji su poginuli u Avganistanu, rekavši da „nikada neće zaboraviti njihovu hrabrost, njihovu odvažnost i njihovu žrtvu“. Slično tome, Danska, koju je Tramp omalovažavao, imala je najveći broj žrtava po glavi stanovnika među koalicionim snagama u Avganistanu.

Razgovori sa diplomatama EU pokazuju da su se Evropljani konačno ujedinili oko potrebe za nezavisnošću od hirova Bele kuće, posebno po pitanjima odbrane. „Fundamentalno neprihvatljivo“, Makron je osudio američke carine, dodajći: „Mi više volimo poštovanje, a ne nasilnike.“

Oprez i stare navike

Uprkos Trampovom negodovanju, Evropa se suočava sa istim pretnjama sa kojima se suočila prošle nedelje. Rusija nastavlja napade na Ukrajinu, a finska vojna obaveštajna služba upozorava na pretnje Moskve podvodnoj infrastrukturi na Baltiku. Iako se niko u Evropi ne slaže sa predajom suverene teritorije saveznika, otpor nije univerzalno drzak.

Američka vojna i ekonomska moć ostaje ključna, a kontinent još nije spreman da se brani od Rusije. Čak i kada se Tramp povukao iz sukoba oko Grenlanda, nemački kancelar Fridrih Merc je govorio o „zahvalnosti“ za Trampovu promenu mišljenja.

Baltičke države, obično veoma otvorene, bile su primetno tihe. „Umesto da se fokusiramo na emocionalnu stranu, trebalo bi da se fokusiramo na vojnu, tehničku stranu“, rekla je bivša litvanska ministarka odbrane Dovile Šakalijene, dodajući da bi Evropi trebalo pet do deset godina da vojno parira SAD na kontinentu.

Tok delovanja

Njen predsednik Gitanas Nauseda dodao je: „Saradnja bi trebalo da bude ključna reč umesto konfrontacije. SAD su nam i dalje najbliži prijatelj“. Međutim, u Vašingtonu administracija ne pokazuje znake popuštanja.

Stiv Benon, Trampov bivši savetnik, rekao je da Tramp sledi „maksimalističku strategiju“ i da mora da nastavi „dok ne naiđe na otpor“. „A mi nismo naišli ni na kakav otpor“, zaključio je Benon. Senator Kris Kuns, demokrata, primetio je da Tramp popušta samo kada zemlje poput Kine „pokažu čvrstinu i otpornost“.

„Oni koji su bili popustljivi i koji su pregovarali u dobroj veri, poput EU, izgleda da nisu zaslužili njegovo poštovanje“, zaključio je Kuns. „Oni mogu sami da izvlače zaključke, ali mi se čini da pokušaj da se udovolji nekome čiji su zahtevi neuravnoteženi sugeriše tok delovanja.“