„Karta za Arktik, a nije Gulag“: Kako funkcioniše sistem prinudnog rada u Rusiji?

Uz samo nekoliko sati upozorenja, sibirska aktivistkinja i honorarna urednica novina dobila je naređenje da sutradan poleti 1.500 km na sever, van Arktičkog kruga, da služi dvogodišnju kaznu zbog kršenja ruskih zakona o ratnoj cenzuri, piše Rojters.

Njeno odredište: Norilsk, mračan, zagađen grad sa 175.000 stanovnika, koji je nekada bio ozloglašeno uporište sovjetske mreže logora Gulag čiji je tvorac diktator Josif Staljin.

Njena kazna: prinudni rad – kazna koja podrazumeva da osuđenici rade za kompanije ili lokalne opštine umesto da budu zatvoreni.

„Fizički se osećam loše kada se setim toga“, rekla je Fatjanova, prisećajući se besane noći pre polaska.

Bila je na putu da se pridruži sve većem broju osuđenika koji popunjavaju radnu snagu u Rusiji u vreme hroničnog manjka radnika zbog rata u Ukrajini.

Kazne prinudnog rada – izrečene za desetine manjih prekršaja kao što su krađa – učetvorostručile su se između 2020. i 2023. godine, prema rečima ministra pravde Konstantina Čujčenka.

On je prošle godine rekao da vlada planira da poveća kapacitet sistema prinudnog rada na 80.000 osuđenika, sa 15.000 u 2022. godini, ali nije naveo do kada će to postići.

Ministarstvo finansija procenjuje državni prihod od oko 50 milijardi rubalja (oko 590 miliona dolara) ove godine od rada osuđenika, što je za trećinu više nego 2020.

„Nije Gulag“

Vlada tvrdi da je prinudni rad, uveden u sadašnjem obliku 2011. human oblik kazne koji smanjuje broj recidiva, omogućavajući osuđenicima da doprinesu ekonomiji i društvu.

Osuđenici žive pod nadzorom u „korrekcionim centrima“, ali im se zvanično ne pripisuje status zatvorenika. Dobijaju platu, dozvoljeni su mobilni telefoni i ima je nekoliko sati „vremena za sebe“ dnevno.

„Ovo neće biti Gulag“, rekao je Aleksandar Kalašnjikov, tadašnji šef zatvorskih službi, 2021. godine, misleći na logore iz vremena Staljina u kojima su milioni stradali od hladnoće, gladi i preteranog rada.

Međutim, kritičari vide odjeke prošlosti u širenju sistema u mestima kao što je Norilsk, grad izgrađen na sovjetskom prinudnom radu i mestu poznatog logora Norilag.

Danas, Norilsk ima muški kazneni logor, gde se šalju počinioci težih krivičnih dela, i muški korekcioni centar. Novi centar za žene otvoren je u aprilu – objekat u koji je Fatjanova poslana mesec dana kasnije.

„Na Arktiku, prvi put u 69 godina, vlasti su opet stvorile Norilag za žene“, rekla je Olga Suvorova, sibirska aktivistkinja za ljudska prava koja se zalagala kod regionalnih i saveznih vlasti u ime Fatjanove.

Ona je navela i ozbiljnost klime i degradaciju životne sredine, što je podstaklo da vladin novinski list Rossijskaya Gazeta 2023. godine nazove Norilsk „najzagađenijim gradom u Rusiji“.

Ruski zakon dozvoljava da se do 75 odsto zarade osuđenika oduzme za pokrivanje troškova održavanja i drugih plaćanja propisanih sudom, rekla je Eva Levenberg, advokatica iz Nemačke koja radi za rusku organizaciju za prava OVD-Info.

„Osuđenici se nalaze u stanju bliskom robovskom radu. Ne mogu da biraju poslodavca, nemaju pravu slobodu da se organizuju i štite svoja prava“, rekla je ona za Rojters.

„Razlozi, po mom mišljenju, su pre svega ekonomski. Kompanije pokušavaju da smanje troškove radne snage i istovremeno izbegnu obavezu da poštuju sve radne standarde“.

Rusko Ministarstvo pravde, zatvorska služba i Kremlj nisu odgovorili na pitanja za ovaj članak. Dve kompanije koje profitiraju od ovog sistema rekle su za Rojters da u potpunosti poštuju zakone o radu.

Manjak radnika od invazije na Ukrajinu

Od kako je Rusija u februaru 2022. pokrenula punu invaziju na Ukrajinu, stotine hiljada ljudi je stupilo u vojsku ili pobeglo iz zemlje da izbegne mobilizaciju. To je dovelo do manjka radnika, što je podiglo plaće.

Kompanije u sektorima proizvodnje, građevinarstva, stambene izgradnje, šumarstva, maloprodaje i odbrane su među onima koje koriste osuđenike, prema državnim medijima i zatvorskoj službi. Neki rade za lokalne vlasti, uključujući čišćenje ulica.

U novembru 2022, državna novinska agencija TASS je objavila da je 250 osuđenika poslato na rad u Uralvagonzavod (UVZ), proizvođača tenkova. Rostec, državni odbrambeni konglomerat koji poseduje UVZ, nije odgovorio na pitanja o upotrebi prinudnog rada u svojim firmama.

Internet trgovac Ozon je rekao da zapošljava 233 osuđenika kao radnike u skladištu, od preko 50.000 zaposlenih. U izjavi za Rojters, kompanija je navela da ti radnici imaju beneficije uključujući prekovremeni rad, plaćen odmor i bolovanje, dok su im iz plata skidane uplate za korekcione centre i kazne.

Ruski zvaničnici nisu krili činjenicu da veo prisustva osuđenika u radnoj snazi smatraju korisnim za firme koje se muče da pronađu zaposlene.

To je poseban problem u napuštenim mestima kao što je Norilsk, koji je prema podacima grada imao u julu 3.789 slobodnih radnih mesta, ali samo 172 registrovana nezaposlena lica.

Kada je nedavno najavljeno otvaranje ženskog korekcionog centra kapaciteta 105 mesta, regionalni zatvorski zvaničnik, Jurij Semenjuk, medijima je rekao da će to „uštedeti državnim budžetima“ i „rešiti određena proizvodna pitanja za one preduzeća i organizacije koje imaju manjak radnika“.

Politički osuđenici su mali ali rastući deo onih koji su osuđeni na prinudni rad – 68 slučajeva od početka 2022, prema OVD-Info.

Fatjanova, žena koja je prošle proleće iznenada premeštena u Norilsk, ima istorijat aktivizma skoro dve decenije.

Njen sadašnji problem počeo je u martu 2023, kada je objavila članak o ratu u Ukrajini u malom komunističkom listu koji uređuje u slobodno vreme. Nije bila autorka teksta, koji je tvrdio da rat ima imperijalne motive.

Na osnovu tog članka, sud ju je 2024. poslao na mesec dana u psihijatrijsku bolnicu na ispitivanje, ali je otpuštena kada su lekari utvrdili da je mentalno sposobna, javlja Rojters.

U decembru joj je izrečena dvogodišnja kazna prinudnog rada zbog „diskreditovanja oružanih snaga“. Zatim je provela mesece u limbu – morala je da nosi elektronsku narukvicu i zabranjen joj je telefon i internet, dok je podnela neuspešnu žalbu i čekala kada i gde će kazna početi.

Odgovor je stigao u noći između 7. maja, kad je rekla da joj je došla iznenadna poseta policajca u civilu i dvoje uniformisanih zatvorskih stražara. Rekli su joj da se sutradan spremi za avion ka Norilsku.

Te noći je, kako je rekla Rojtersu preko Olge Suvorove, bila u stanju „grozničave napetosti“.

Daleko od kuće

Po dolasku u Norilsk, Fatjanova (38) kaže da joj je naređeno da se ukrca u autobus do korekcionog centra i da je na ulazu pretresaju golu.

Njeno dnevno vreme raspoređeno je prema štampanom rasporedu u koji je Rojters imao uvid. Budi se u 6 ujutru, osuđenici imaju 50 minuta za vežbanje, kupanje, odlazak u toalet, sređivanje kreveta, čišćenje sobe, inspekciju i doručak.

„Takav režim vas drži stalno u psihološkoj napetosti“, kaže Fatjanova.

Kaže da mora da ustane čak ranije i da ponesem užinu da bi stigla na autobus koji kreće u 6.37. Put do posla joj traje oko sat i po. Raspored pokazuje da osuđenici rade osam sati dnevno, uključujući sat pauze za ručak, pet dana u nedelji.

Fatjanova kaže da je jedna od više od 50 žena koje žive u korekcionom centru, sve rade kao čistačice na industrijskim lokacijama.

Poslodavac joj je kompanija Service-Partner Taymyr, prema platnoj listi koju je Rojters pregledao.

Fatjanova je preko Suvorove pokazala vizuelne dokaze da radi u smeštaju za zaposlene ruskog rudarskog giganta Nornickel, globalnog lidera u proizvodnji paladijuma i nikla.

Rad je fizički naporan i uključuje čišćenje kolektivnih spavaonica, toaleta, tuševa i stepeništa, kaže ona.

Za jul je primila 52.150 rubalja. Prosečna plata čistačice u Norilsku tog meseca bila je 68.669 rubalja, prema agenciji za zapošljavanje Gorodrabot.ru.

Iz Nornickela kažu da strogo poštuju ruske zakone o radu i zapošljavanju, ali ne otkriva detalje ugovora sa ponuđačima radne snage, jer su oni poslovno osetljivi.

Fatjanova kaže da se plaši za svoje zdravlje i bezbednost, tvrdeći da su je nadzornici u korekcionom centru izdvojili zbog uznemiravanja jer je jedina osuđena za političko delo. Većina drugih je tamo zbog krađa, droga ili neplaćenih dugova.

Kaže da su nadzornici pretili disciplinskim merama zbog sitnih prekršaja koje drugi mogu da prođu — poput obraćanja članu osoblja na „pogrešan način“ ili nevežbanja u zadato vreme.

Kad se žalila, kaže, nadzornici su zapretili da će joj otežati uslove.

U dva pisana odgovora na ove žalbe, zatvorska služba je izjavila da nema dokaza o bilo kakvoj pretnji po njenu bezbednost. Takođe su odbili njen zahtev da bude prebačena u Krasnojarsk, njen matični grad, navodeći da je centar tamo popunjen.

Fatjanova kaže da se nada da će sama upoznavanje javnosti o njenoj situaciji pomoći da se skrene pažnja na položaj ruskih političkih zatvorenika.

„Verujem da pažnja međunarodne zajednice treba da dovede do reforme ruskog krivičnog zakonodavstva,“ rekla je.