Moskva je u toj trci bila pobednik: Zašto Rusija, Kina i SAD žele Arktik?

I dugo vremena, Rusija je u toj trci bila pobednik, piše CNN.

Nema sumnje da Moskva ima dominantno prisustvo u arktičkom regionu.

Kontroliše otprilike polovinu kopna i polovinu ekskluzivne ekonomske zone (EEZ) severno od Arktičkog kruga. Dve trećine stanovnika arktičkog regiona živi u Rusiji.

I dok Arktik čini samo mali deo globalne ekonomije – oko 0,4 odsto prema Arktičkom savetu, forumu koji predstavlja arktičke države – Rusija kontroliše dve trećine BDP-a regiona.

Ruska vojna moć u Arktiku

Rusija već decenijama širi svoje vojno prisustvo u Arktiku, ulažući u nove i postojeće objekte u regionu.

Prema Simons Foundation, kanadskoj nevladinoj organizaciji koja prati arktičku bezbednost i nuklearno razoružanje, u širem arktičkom regionu postoji 66 vojnih lokacija i stotine drugih odbrambenih objekata i punktova.

Prema javno dostupnim podacima i istraživanju Simons Foundation, 30 vojnih lokacija nalazi se u Rusiji, a 36 u zemljama NATO-a koje imaju arktičku teritoriju: 15 u Norveškoj – uključujući jednu britansku bazu, osam u Sjedinjenim Državama, devet u Kanadi, tri na Grenlandu i jednu na Islandu.

I iako sve baze nisu iste – stručnjaci kažu da Rusija trenutno ne može da parira vojnoj moći NATO-a – obim ruskog vojnog prisustva i tempo kojim ga je Moskva širila u poslednjim godinama predstavlja veliki razlog za zabrinutost.

Kraljevski institut za međunarodne usluge i bezbednost (RUSI), britanski vojni think tank, rekao je da je Rusija u poslednjim godinama uložila značajna sredstva i napore u modernizaciju svoje flote nuklearnih podmornica, koja čini okosnicu njene vojne moći u Arktiku.

Dok nastavlja da vodi rat u Ukrajini, Rusija je takođe unapredila svoje radarske, dron i raketne kapacitete.

Godinama nakon završetka Hladnog rata, Arktik je bio jedna od oblasti u kojima je izgledalo da Rusija i zapadne zemlje zapravo mogu da sarađuju.

Arktički savet, osnovan 1996. pokušao je da približi Rusiju i ostalih sedam arktičkih zemalja i omogući bližu saradnju u pitanjima kao što su biodiverzitet, klimatske promene i zaštita prava autohtonih naroda.

U jednom periodu je čak postojala i namera da se radi zajedno na bezbednosti, pa je Rusija prisustvovala dva sastanaka visokog nivoa  Foruma načelnika odbrana arktičkih zemalja, pre nego što je izbačena zbog svoje ilegalne aneksije Krima 2014.

Većina oblika saradnje od tada je obustavljena, a odnosi između Zapada i Moskve dostigli su novi najniži nivo u post-Hladnoratovskom periodu nakon što je Rusija pokrenula punu invaziju na Ukrajinu 2022. godine.

Pristupanje Finske i Švedske NATO-u 2023. i 2024. godine praktično je podelilo Arktik na dva otprilike jednaka dela: jedan pod kontrolom Rusije, a drugi pod kontrolom NATO-a.

Tramp je više puta rekao da SAD „trebaju“ Grenland iz razloga nacionalne bezbednosti, ukazujući na ruske i kineske ambicije u Arktiku. Tvrdio je da Danska, koja ima suverenitet nad najvećim ostrvom na svetu, nije dovoljno snažna da ga odbrani od pretnji koje predstavljaju ove dve zemlje.

Iako nije arktička zemlja, Kina nije krila svoj interes za region. Zemlja se 2018. proglasila „bliskoarktičkom državom“ i izložila inicijativu „polarni svileni put“ za arktički pomorski saobraćaj.

Godine 2024. Kina i Rusija su pokrenule zajedničku patrolu u Arktiku, što je deo šire saradnje između ove dve zemlje.

Ali bezbednost nije jedini razlog zbog kojeg interesovanje za Arktik raste.

Region se menja brže nego bilo koja druga oblast sveta kako se klimatska kriza produbljuje, zagrevajući se oko četiri puta brže od globalnog proseka.

Morski led se brzo smanjuje. I dok naučnici upozoravaju da ovo može imati izuzetno štetne posledice po prirodni svet i živote ljudi koji od njega zavise, mnogi tvrde da topljenje leda može otvoriti ogromne ekonomske mogućnosti u pogledu rudarstva i brodskog saobraćaja.

Dve pomorske rute koje su pre samo dve decenije bile praktično neupotrebljive sada se otvaraju zbog dramatičnog topljenja leda – iako su istraživači i ekološki nadzornici upozorili da slanje flota brodova kroz ovo netaknuto, udaljeno i opasno okruženje predstavlja ekološku i ljudsku katastrofu koja čeka da se dogodi.

Severni morski put, koji ide duž severne ruske obale, i Severozapadni prolaz, koji prati severnu obalu Severne Amerike, od kasnih 2000-ih praktično su bili bez leda tokom vrhunca leta.

Severni morski put skraćuje vreme plovidbe između Azije i Evrope na oko dve nedelje, što je otprilike upola kraće nego preko tradicionalne rute kroz Suecki kanal.

Iako su delovi te rute korišćeni od strane Rusije u sovjetsko vreme da se dođe do udaljenih lokacija i da se one snabdeju, izazovi koje je ruta predstavljala značili su da je ona uglavnom bila zanemarena kao opcija za međunarodni pomorski saobraćaj.

To se promenilo početkom 2010-ih kada je prolaz postao pristupačniji, a od tada se broj putovanja kroz njega povećao sa samo nekoliko godišnje na oko 100.

Rusija je pojačala korišćenje te rute od 2022. godine, koristeći je za transport nafte i gasa u Kinu nakon što su sankcije prekinule njene ranije veze sa evropskim kupcima.

Slično tome, i Severozapadni prolaz je postao više upotrebljiv, pa se broj plovidbi kroz njega povećao sa par godišnje početkom 2000-ih na čak 41 u 2023.

Treća, centralna ruta koja bi brodove vodila direktno preko Severnog pola, takođe bi mogla postati moguća u budućnosti, iako bi nivo topljenja leda potreban za to imao alarmantne posledice: ubrzao bi zagrevanje planete, povećao ekstremne vremenske prilike i uništio dragocene ekosisteme u tom području.

Što se tiče rudarstva, postoji mogućnost da topljenje leda otkrije zemljište koje je ranije bilo nemoguće iskorišćavati.

Posebno bi Grenland mogao postati „vruća tačka“ za ugalj, bakar, zlato, retke zemne metale i cink, prema Geološkom zavodu Danske i Grenlanda.

Međutim, istraživači kažu da bi bilo izuzetno teško i skupo izvući minerale sa Grenlanda, jer se mnogi nalazišta nalaze u udaljenim oblastima iznad Arktičkog kruga, gde se nalazi polarni ledeni pokrivač debljine kilometra, a tama traje veći deo godine.

Ideja da bi se ti resursi lako mogli eksploatisati u korist SAD Malte Humpert, osnivač i viši saradnik Instituta za Arktikopisana izjavio je za CNN kao „potpuno ludilo“.

Dok se Tramp nedavno fokusirao na bezbednosne aspekte Grenlanda, njegov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volt je 2024. za Fox News rekao da je fokus administracije na Grenlandu „o ključnim mineralima“ i „prirodnim resursima“.