U Australiji počeo veliki eksperiment sa društvenim medijima: Zakon zakasnio?

Njen prijatelj Luka Hagop, koji takođe ima15 godina, nedavno je proveo više od 34 sata na Instagramu u jednoj nedelji, deleći video-snimke kućnih ljubimaca i druge snimke „toliko nasumično, smešni su baš zato što nisu smešni“.

Ameli Tomlinson koja ima 14 godina održava kontakt sa svojim prijateljima na Snepčetu i do nedavno nije imala skoro ničiji broj telefona.

Njena petnaestogodišnja prijateljica Jasmin Bentli ne sme da bude na društvenim mrežama, ali sanja da bude kreator sadržaja.

Ova dva para prijatelja, koji žive u istočnim predgrađima Melburna u Australiji pružaju mali uvid u potpuno različite odnose koje današnji tinejdžeri imaju sa društvenim mrežama.

Ali su ujedinjeni u jednom – ne misle da će novi australijski zakon koji zabranjuje deci mlađoj od 16 godina da imaju naloge na društvenim mrežama, a koji stupa na snagu u sredu, mnogo promeniti njihove živote, piše Njujork tajms.

Australija je usvojila zakon pre godinu dana, postavljajući se kao test za ono što mnogi roditelji kažu da deluje kao Sizifov posao ove generacije – štititi decu od rizika povezanih sa društvenim mrežama dok ne budu sposobna da njima odgovorno upravljaju.

Ali ovi tinejdžeri, rođeni otprilike u isto vreme kada su se prvi put pojavili Instagram i Snepčet, su „digitalni domoroci“. Većina zna kako da koristi VPN-ove, što im može pomoći da izbegnu zabranu.

Mnogi su zamaskirali svoje godine kada su se prvi put registrovali, kako bi se približili minimalnoj starosti od 13 godina za mnoge usluge društvenih medija. Drugi su koristili podatke svojih roditelja da bi dobili naloge ili imaju stariju braću i sestre čiji identitet mogu da prisvoje.

Najvažnije od svega je to da su društvene mreže jednostavno previše duboko ukorenjene u njihove živote.

„Tako komuniciramo“, rekla je Ameli.

Darsi je rekla da su neki od njenih prijatelja razgovarali o prelasku na nove aplikacije. „Nećete zaustaviti ove ljude“, rekla je.

Preprogramirati impulse?

Poslednjih godina, roditelji širom sveta su se borili sa sve većom zabrinutošću zbog štetnosti društvenih medija po mentalno zdravlje, potencijala za omogućavanje onlajn maltretiranja i uticaja na razvoj mozga.

Australija je bila jedna od prvih zemalja koja je usvojila nacionalni zakon kako bi se rešila ta pitanja. U decembru prošle godine je postavila 16 godina kao minimalnu starost za naloge na društvenim mrežama, što je značilo da će bez profila ostati na stotine hiljada mlađe dece. Druge zemlje, poput Malezije, sledile su taj primer sa sličnim planovima.

Australija prebacuje odgovornost na kompanije društvenih medija da drže mlađu decu podalje od svojih platformi i neće kažnjavati roditelje ili decu koja krše zakon.

Zvaničnici, uključujući premijera Entonija Albanezea, pokušali su da ublaže očekivanja da će zakon biti rešenje preko noći.

Kažu da podržavaju roditelje koji se osećaju nemoćno pred privlačnošću društvenih medija i vršnjačkog pritiska među tinejdžerima.

Anika Vels, ministarka za komunikacije, opisala je gotovo idiličnu novu stvarnost sa decom koja imaju vremena za sport ili učenje novog jezika.

Ali, to će biti daleko od jednostavnog. Životi i prijateljstva mnoge dece od 13 do 15 godina isprepleteni su društvenim medijima — čak i ako sama deca nemaju profile na njima.

Na primer, kada su Darsi i njeni prijatelji igrali igru pogađanja na mreži, mnogi tragovi bili su memovi koje su svi ostali videli na Instagramu. Kada su Ameli i drugarica stigle u školu 15 minuta pre prvog zvona, napravile su četiri TikTok videa. Kada se Jasmin našminka, snima se, iako nije na društvenim mrežama. A kada je Lukina majka umrla pre nekoliko godina, on je smatrao da je korisno da podeli svoja osećanja na anonimnom serveru na Diskordu.

Može li zakon preusmeriti te impulse?

Trenutno je zabranom obuhvaćeno deset društvenih mreža – Fejsbuk, Instagram, Kik, Redit, Snepčet, Treds, TikTok, Tvič, X i Jutjub. Kompanije su saopštile da ne veruju da je potpuna zabrana najbolji način da se deca zaštite, ali da će ipak deaktivirati naloge dece mlađe od 16 godina.

„Oni otimaju nešto što nam je sve privlačnije i što je postalo sve veći deo naših života svakog dana“, rekla je Jasmin.

Dve popularne aplikacije u Australiji u nedeljama koje su prethodile zakonu bile su „Jop“, aplikacija za deljenje fotografija usmerena na generaciju “Z”, i „lemon8“, alternativa TikToku u vlasništvu iste matične kompanije BajtDens, što nagoveštava potencijalnu igru “Udari krticu sa regulatorima”.

„Nije naš izbor“

Luka se šali da Darsi živi pod režimom „1984“ kada su u pitanju društvene mreže i telefoni, što je aluzija na svekontrolišuću vladu u romanu Džordža Orvela.

Njeni roditelji su postavili vremenska ograničenja za aplikacije za nju i njeno dvoje mlađe braće i sestara – za Darsi, pet minuta na Jutjubu, 30 minuta za Votsapu, deset minuta na Spotifaju – i „vreme zastoja“ preko noći.

To je pažljiva ravnoteža postignuta nakon mnogih porodičnih razgovora i nekoliko napetih svađa uz suze. Ali to takođe znači da je jednog nedavnog popodneva posle škole satima razgovarala sa ocem o domaćem zadatku iz nemačkog, pomagala u kuvanju večere i gledala „Simpsonove“ sa braćom, dok je njen telefon netaknut stajao na predviđenom mestu na kuhinjskom pultu.

A kada je uhvatil sebe kako bezdušno skroluje na Snepčetu, sama je odlučila da se isključi sa aplikacije.
Karolina i Džoel Pričard, Darsijini roditelji, rekli su da im se činilo kao usamljena teška borba da ograniče korišćenje telefona svoje dece.

„Osećaj je kao da nam je malo skinut teret sa ramena kada vlada interveniše i kaže, hej, to je jednostavno zabranjeno“, rekao je Pričard. „Sada možemo da se okrenemo i kažemo: ‘Hej, to nije naš izbor.’“

Darsi, koja je govorila i razmišljala o uticaju društvenih medija na svoje vršnjake kroz svoje učešće u inicijativi koju vode mladi pod nazivom Projekat Rokit, rekla je da ograničavanje korišćenja tinejdžera društvenih mreža samo odlaže problem i oslobađa kompanije odgovornosti da svoje platforme oslobode potencijalno štetnog sadržaja.

„Ne bi trebalo da bude krivica korisnika“, rekla je. „Kompanije društvenih medija zaista treba da preuzmu malo više odgovornosti.“

Luka, njen prijatelj iz osnovne škole, uvek je imao slobodu da koristi internet i telefon. Našao je kreativnu zajednicu za pravljenje igara na Diskordu — na koju zakon neće uticati — i uživa u naučnim video-zapisima na Jutjubu.

Instagram, rekao je, je samo laka zabava, koja zahteva manje truda nego, recimo, podešavanje društvene igre. Iako se ponekad osećao „zarobljenim“ sopstvenim algoritmom, misli da ga može nadmudriti tako što će isključiti aplikaciju kada vidi video-zapise koji mu se ne sviđaju.

„Danas sam lajkovao nekoliko video-snimaka o psima zaredom, a onda sam nekoliko sati dobijao samo video-snimke o psima“, rekao je jednog nedavnog popodneva, kada zbog bolesti nije otišao u školu nego je ostao kod kuće.

Njegov otac Adrijan Hagop rekao je da je uvek verovao da su Luka i njegov stariji brat dovoljno zreli i odgovorni da sami donose odluke i da je verovao da treba da nauči da se nosi sa problemima na koje mogu naići na mreži, umesto da ih štiti od nepoznatih opasnosti.

Njegov pristup je da im omogući da imaju ta iskustva i da kasnije, ako bude potrebno, dođu kod njega da razgovaraju o tome. Čak i nakon zabrane, ako Luka želi da bude na društvenim mrežama, Hagop je rekao da će mu pomoći da otvori nalog.

„Oba moja deteta su prilično skeptična, tako da im nekako verujem“, rekao je. „Mislim da zavisi od deteta.“

„Prošao brzi voz“

Kada je Ameli pokušavala da ubedi roditelje da joj dozvole da se pridruži TikToku, iznela je svoj slučaj u pismu od pet stranica sa jednim proredom, govoreći da ne želi da se oseća izostavljeno.

Njena majka Ketrin Best rekla je da je osećala da su roditelji izgubili kontrolu pre mnogo godina. Kada je Ameli tek krenula u osnovnu školu, Best je obrisala Jutjub sa školskog ajpeda svoje ćerke jer je neprestano gledala video-snimke raspakivanja igračaka.

Škola je insistirala na ponovnoj instalaciji jer su nastavnici koristili edukativne video-snimke na Jutjubu na času.

„To je zaista bio početak“, rekla je Best, dodajući da zakon kasni i da nije dovoljan. „Osećam da je prošao brzi voz.“
Ameli je rekla da, kao i mnogi njeni prijatelji, ima dva TikTok naloga, oba podešena kao privatna – jedan samo za bliske prijatelje, a drugi za širu grupu. Na nalogu sa prijateljima njena starost je podešena na 19 godina, tako da se nije brinula da će izgubiti pristup.

Ali je prvi put razmenjivala brojeve telefona sa prijateljima u očekivanju da će izgubiti svoj Snepčet nalog. Ovog meseca, aplikacija ju je podstakla da potvrdi svoje godine – podešene na 16 – selfijem, i dala joj odobrenje da nastavi da koristi svoj nalog, ocenivši je kao dovoljno staru , rekla je.

Ameli je rekla da je prepoznala koliko često poseže za telefonom. “Nije normalno koliko vremena provodi ispred ekrana tokom školskih raspusta.

„Instinktivno uzimam telefon“, rekla je, „što mi se ne sviđa.“

Jasmin, Amelijina drugarica od početka srednje škole, rekla je da ima osećaj da odrasli pogrešno shvataju korišćenje društvenih mreža od strane njene generacije. Iako ona nije na društvenim mrežama, njena grupa prijatelja često snima TikTok videe kada se druže.

„Ima mnogo kreativne slobode“, rekla je. „Radimo i druge stvari osim samog gledanja videa i skrolovanja, ima mnogo više od toga.“
Njen otac Krejg Bentli rekao je da čak i ako je Jasmin neizbežno bila izložena društvenim mrežama, osećao se bolje znajući da će uvek biti sa prijateljem, umesto da sama skroluje.

Bentli, nastavnik u srednjoj školi, rekao je da je bio svedok promene umova mladih kako su pametni telefoni postajali sve prisutniji, raspon pažnje se skraćivao, a samokontrola se smanjivala.

Što se tiče zakona, rekao je, svaki efekat bi bio na bolje. U najmanju ruku, rekao je, poslaće poruku da Australija neće tolerisati da ove aplikacije preuzmu kontrolu nad generacijom.

„Nadam se da će doći do revolucije protiv toga i da ćemo svi jednostavno odlučiti da to nije u redu“, rekao je.