Kako austrijska državna televizija izveštava o Srbiji?

Protestovalo se, dodaju, i u drugim gradovima poput Kragujevca i Novog Sada. Ove proteste su pre svega nosili učenici i učenice kao i studenti. To je bio prvi veliki skup posle nasilnih nemira u avgustu.

Povod za proteste koji traju već deset meseci bio je rušenje nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu prošlog novembra, kada je poginulo 16 ljudi. U znak sećanja učesnici protesta su u ponedeljak uveče ćutali. Šesnaest gimnazijalaca prošetalo je sa belom ružom u ruci preko Savskog trga, dok su se čitala imena žrtava, ističe se u tekstu.

„Nazivali su nas teroristima, izdajnicima i stranim plaćenicima, naše školske drugove je policija odvodila (…)“, navodi se u emitovanom, unapred snimljenom govoru na maršu „Srednjoškolci pamte“. Institucije i dalje ćute posle svega, kaže se u saopštenju, „ali mi to nećemo“.

Uzrok rušenja nadstrešnice, podseća ORF, do danas nije razjašnjen.

Mogući nagoveštaji predizbornih priprema

Demonstranti su najpre optuživali vladu da je korupcija odgovorna za katastrofu u Novom Sadu. U međuvremenu oni zahtevaju nove izbore. Predsednik Aleksandar Vučić to je do sada odbacivao, ali je nagovestio da bi izbori mogli da budu održani i pre zakonskog roka krajem 2027. godine.

Mobilizacija pristalica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i najavljeno povećanje penzija dodatno ukazuju na to da bi predizborne pripreme mogle biti u toku. Penzioneri predstavljaju važnu biračku grupu za SNS, ističe se u tekstu.

Više nasilnih sukoba

Vučić je proteste označio kao „vođene spolja“. Policija procenjuje da je od početka protesta održano oko 23.000 okupljanja. Protestni pokret, koji su pokrenuli i nose ga pre svega studenti, privukao je pažnju i akcijama preko granica – na primer biciklističkom turom od Srbije do Strazbura.

Na skupovima su demonstranti nastojali da ne dođe do eskalacije nasilja. Međutim, poslednjih nedelja sve češći su bili nasilni sukobi između demonstranata i policije, kao i delimično maskiranih pristalica vlade Aleksandra Vučića, ističe se u tekstu.

Kontraprotesti sa pristalicama vlade

U nedelju uveče pristalice SNS-a okupile su se – treći put u avgustu – na kontraprotestima širom zemlje. Prema podacima policije, više od 104.000 ljudi izašlo je na ulice u 94 grada i mesta. „Narod se digao protiv nasilja i pokušaja obojene revolucije“, napisao je provladin list „Informer“ u ponedeljak, podseća ORF.

Pojedini medijski izveštaji da je prisustvo na SNS-kontraprotestima u najmanje jednom mestu bilo plaćeno 50 evra po osobi nisu mogli biti potvrđeni. Kao i ranije, opozicioni demonstranti i ovoga puta apelovali su da se ostane kod kuće kako bi se izbegli sukobi.

Obrazovne ustanove na meti

Pored opozicionih medija, vlada je posebno stavila obrazovne institucije na udar. Zbog blokade univerziteta plate univerzitetskih profesora i profesorki su smanjene. Nekoliko dana pre početka nove školske godine u ponedeljak, brojni nastavnici koji su prošle školske godine otvoreno podržavali studentske proteste ostali su bez posla. Mnogi od njihovih, često višegodišnjih, ugovora o radu nisu produženi, navodi ORF, prenosi N1.

Visoki funkcioner SNS-a, Vladimir Đukanović, čak želi da se univerziteti u potpunosti ukinu, kako bi se sprečila regrutacija „radikalnih anarhista“. Umesto toga trebalo bi da postoji „integrisani univerzitet“ kojim bi država upravljala, navodi se.

U saopštenju dekana deset fakulteta upozoreno je na „potpuni kolaps“ obrazovnog sistema, izvestila je platforma Balkan Insight specijalizovana za Jugoistočnu Evropu. „Umesto da pronađemo rešenje, novu školsku godinu započinjemo u atmosferi nesigurnosti, napetosti i otvorenih napada na prosvetne radnike.“