Sve što treba da znate o arsenalu balističkih raketa koje ima Iran i regionalnim napadima

Poslednji test iranskih raketnih kapaciteta dogodio se tokom 12-dnevnog rata u junu 2025. godine sa Izraelom, tokom kojeg je Teheran ispalio balističke raketa na Izrael, ubivši desetine ljudi i uništivši desetine zgrada i stambenih blokova u centru i severu zemlje, piše Rojters.

Prema analizi Instituta za proučavanje rata (ISW) i Projekta kritičnih pretnji AEI, Izrael je „verovatno uništio oko trećinu iranskih raketnih lansera“ tokom sukoba.

Iranski zvaničnici su više puta izjavili da se Teheran oporavio od štete nastale tokom rata i da su njegove mogućnosti bolje nego ikad.

ŠTA SU BALISTIČKE RAKETE?

Balistička raketa je oružje na raketni pogon koje se vodi tokom početnog uspona, ali prati putanju slobodnog pada pod dejstvom gravitacije tokom većeg dela svog leta.

Ona isporučuje bojeve glave – koje sadrže ili konvencionalne eksplozive ili potencijalno biološku, hemijsku ili nuklearnu municiju – na različite udaljenosti, sa klasifikacijama koje se kreću od kratkih do interkontinentalnih dometa u zavisnosti od tipa rakete.

Zapadne sile smatraju iranski arsenal balističkih raketa i konvencionalnom vojnom pretnjom stabilnosti Bliskog istoka i mogućim mehanizmom za isporuku nuklearnog oružja, ukoliko ga Teheran razvije. Teheran poriče svaku nameru da napravi atomske bombe.

TIPOVI I DOMETI IRANSKIH RAKETA

Iran ima najveće zalihe balističkih raketa na Bliskom istoku, prema podacima Kancelarije direktora Nacionalne obaveštajne službe SAD.

Iranske rakete imaju samonametnuti domet od 2.000 km, što su zvaničnici u prošlosti rekli da je dovoljno za zaštitu zemlje, jer pokriva udaljenost do Izraela. Mnoga iranska raketna postrojenja nalaze se u i oko glavnog grada Teherana.

Postoji najmanje pet poznatih podzemnih „raketnih gradova“ u raznim provincijama, uključujući Kermanšah i Semnan, kao i blizu regiona Zaliva.

Arsenal obuhvata više raketa dugog dometa koje mogu dosegnuti Izrael, prema Centru za strateške i međunarodne studije. Navodi se da među njima su Sedžil, sa dometom od 2.000 km; Emad, 1.700 km; Ghadr, 2.000 km; Šahab-3, 1.300 km; Horramšahr, 2.000 km; i Hoveizeh 1.350 km.

Poluzvanična iranska novinska agencija ISNA objavila je u aprilu 2025. godine grafikon koji prikazuje devet iranskih raketa za koje tvrdi da mogu da dosegnu Izrael.

Među njima su bili „Sedžil“, za koju ISNA tvrdi da je sposobna da leti brzinom većom od 17.000 km na sat i ima domet od 2.500 km; „Heibar“, sa dometom od 2.000 km; i „Hadž Kasem“, sa dometom od 1.400 km.

Udruženje za kontrolu naoružanja, vašingtonski tink-tenk, kaže da iranski balistički arsenal uključuje „Šahab-1“, sa procenjenim dometom od 300 km; „Zolfagar“ sa 700 km; „Šahab-3“ sa 800-1.000 km; Emad-1, raketa u razvoju sa dometom do 2.000 km, i model Sedžil u razvoju sa očekivanim dometom od 1.500-2.500 km.

RAZVOJ STRATEGIJE

Iran tvrdi da njegove balističke rakete predstavljaju važnu silu odvraćanja i odmazde protiv SAD, Izraela i drugih potencijalnih regionalnih meta.

Prema izveštaju Behnama Ben Taleblua, višeg saradnika u Fondaciji za odbranu demokratija sa sedištem u SAD, iz 2023. godine, Iran nastavlja da razvija podzemna skladišta raketa sa sistemima za transport i paljenje, kao i podzemne centre za proizvodnju i skladištenje raketa.

Iran je 2020. godine prvi put ispalio balističku raketu iz podzemlja, navodi se.

„Godine reverznog inženjeringa raketa i proizvodnje različitih klasa raketa takođe su naučile Iran o produžavanju trupa aviona i njihovoj izgradnji od lakših kompozitnih materijala kako bi se povećao domet raketa“, navodi se u izveštaju.

U junu 2023. godine, Iran je predstavio ono što su zvaničnici opisali kao svoju prvu domaću hipersoničnu balističku raketu, izvestila je zvanična novinska agencija IRNA.

Hipersonične rakete mogu da lete najmanje pet puta brže od brzine zvuka i na složenoj putanji, što ih čini teškim za presretanje.

Udruženje za kontrolu naoružanja kaže da je iranski raketni program uglavnom zasnovan na severnokorejskim i ruskim dizajnima i da je imao koristi od kineske pomoći.

Iran takođe poseduje krstareće rakete kao što je H-55, nuklearno oružje koje se lansira iz vazduha i ima domet do 3.000 km.

REGIONALNI NAPADI

Iran je odgovorio na učešće SAD u izraelskom vazdušnom ratu protiv Irana u junu ispaljivanjem raketa na američku vazduhoplovnu bazu Al Udeid u Kataru, ali je Teheran unapred upozorio i niko nije povređen. Vašington je objavio prekid vatre nekoliko sati kasnije.

Iranska Revolucionarna garda je upotrebila rakete u januaru 2024. godine kada je saopštila da je napala sedište izraelske obaveštajne službe u poluautonomnom regionu Kurdistan u Iraku i da je takođe pucala na militante Islamske države u Siriji.

Teheran je takođe objavio raketne napade usmerene na dve baze militantne grupe Baludž u susednom Pakistanu. Saudijska Arabija i SAD su saopštile da veruju da Iran stoji iza napada dronom i raketama na cenjena naftna postrojenja Saudijske Arabije 2019. godine. Teheran je negirao ove tvrdnje.

Godine 2020, Islamska Republika je lansirala rakete na snage predvođene SAD u Iraku, uključujući vazduhoplovnu bazu Al-Asad, kao odgovor na napad američkog drona u kojem je ubijen general-major Kasem Sulejmani, jedan od glavnih komandanta Revolucionarne garde.