Autorski tekst Belen San Luke: Vreme je da finansijski sistemi počnu da rade u korist žena

Prečesto su rešenja koja predlažemo zamišljena da budu inkluzivna, održiva i usmerena ka budućnosti, ali u praksi služe malobrojnima, dok većinu ostavljaju po strani. I prečesto, žene ostaju zapostavljene. Istina je da žene ne zaostaju zbog nedostatka vizije ili odlučnosti, već zbog finansijskih sistema koji koji im nisu prilagođeni.

Tri decenije nakon Pekinške deklaracije i Platforme za akciju – najpotpunijeg svetskog plana za unapređenje prava žena – podsećamo da ekonomska ravnopravnost nije stvar političkog izbora, već globalna obaveza. Kada društva ulažu u žene, pokreću snažne mehanizme rasta, otpornosti i zajedničkog napretka. Iako znamo da je ulaganje u rodnu ravnopravnost pametna ekonomska odluka, ono se i dalje tretira kao dodatak, a ne kao temelj ekonomskog planiranja.

Uprkos tome što su decenijama pokretačka snaga pravnih, društvenih i ekonomskih promena, ženske organizacije su i dalje su i dalje suočene s nedostatkom finansijske podrške. Prema podacima OECD-a, manje od jedan odsto globalne razvojne pomoći za rodnu ravnopravnost zapravo stiže do organizacija za prava žena. Istraživanja Međunarodne finansijske korporacije pokazuju da se žene preduzetnice suočavaju sa ogromnim kreditnim jazom od 1,5 triliona dolara, dok podaci Svetske banke potvrđuju da žene i dalje imaju manji pristup bankovnim računima, finansijskim uslugama i digitalnim alatima koji bi mogli da promene njihove živote i poslove.

Cenu ove nejednakosti plaćamo svi. Ekonomije koje ne ulažu u više od polovine svoje populacije su manje inovativne, manje produktivne i manje spremne za budućnost. Svetska banka procenjuje da je rodna nejednakost u zaradi globalnu ekonomiju već koštala oko 160 triliona dolara izgubljenog bogatstva u ljudskom kapitalu – potencijala koji bi mogao pomoći društvima da inoviraju, budu konkurentna i prilagode se izazovima 21. veka.
Rodna ravnopravnost nije opcija, već nužnost.

Već vidimo kako ova promena može da izgleda. Srbija i Albanija postale su regionalni lideri u rodno odgovornom budžetiranju, pristupu koji se zasniva na jednostavnoj ideji: budžeti nisu neutralni, i način na koji se javni novac prikuplja i troši može ili učvrstiti nejednakosti ili pomoći da se one prevaziđu.

U Srbiji, rodna perspektiva sada je uključena u budžete više od 130 institucija, čime se prvi put najugroženije grupe stavljaju u središte javne potrošnje. To znači da Romkinje dobijaju preventivnu zdravstvenu zaštitu, žene iz ruralnih područja imaju pristup subvencijama, a žene sa invaliditetom imaju koristi od programa zapošljavanja osmišljenih da podrže njihovu inkluziju na tržištu rada. Javna sredstva takođe se usmeravaju u žensko preduzetništvo kroz finansijsku podršku, mentorstvo, bolji pristup javnim nabavkama i obuke za razvoj biznisa i digitalne veštine, pomažući ženama da svoje ideje pretvore u održiva sredstva za život.

Ovakav napredak dokazuje da je rodna ravnopravnost ne samo pitanje ljudskih prava, već i ekonomska potreba. Pokazuje da, kada se javne finansije planiraju uzimajući u obzir i žene i muškarce, one postaju snažan alat za inovacije, inkluziju i rast.

Put je jasan. Potrebni su nam rodno odgovorni finansijski sistemi koji su otvoreni za promene i inovacije. Kako bismo oslobodili potencijale žena da napreduju i razvijaju se, neophodno je da povećamo ulaganja u brigu i negu za decu i starije, unapredimo digitalni pristup, ali i ponudimo klimatski odgovorna rešenja i podržimo preduzetništvo.
I moramo da osiguramo da ženske organizacije, koje imaju najbolji uvid u potrebe žena na terenu, budu adekvatno finansirane i uključene u donošenje odluka.

Danas se nalazimo na raskršću. Možemo nastaviti sa finansijskim sistemima koji isključuju žene, ili možemo odlučiti da ih preraspodelimo tako da služe svima. To znači usklađivanje finansiranja sa principom ravnopravnosti i kreiranje strategija koje ruše barijere umesto da ih učvršćuju. I to znači da svaka žena i devojčica ima resurse, prilike i slobodu da oblikuje svoju budućnost.